TRUDNA ŽENA, A TRUDAN JOJ I MUŽ! Nekadašnji hirurzi činili su čuda, ali se dešavalo da čuda zadese i njih
IZVOR: Vlada Arsić - 23.03.2024 | 19:00
Života Ranković iz sela nadomak Velike Plane godinama je u sebi nosio ljudske fetuse, koji su mu odstranjeni tokom operacije. Lekari bezuspešno pokušavali da umire javnost
Transplatacija organa s mrtvih donora odavno je deo svakidašnjice, ali za ono što je uradio doktor Branko Manojlović, vojni lekar sa službom u Novom Sadu, još davne 1929. trebalo je imati... pa hajde da kažemo, mnogo odvažnosti. Naime, Manojlović je bio prvi hirurg koji je uspešno presadio testise s mrtvog čoveka!
Tadašnja štampa se naširoko bavila ovim slučajem, predstavljeni su glavni akteri i postavljana brojna etička i druga pitanja, ali se malo ko, uistinu, bavio i upotrebnom vrednošću presađenih organa. A o tome kakvi su efekti izvedene operacije mogli su da kažu samo jedan 73-godišnji nosač i njegov, osam godina mlađi, kolega pukovnik ruske carske armije, koji su dobrovoljno pristali da budu deo nesvakidašnjeg eksperimenta. Ili, barem, njihove supruge.
Zapravo, čitava priča je i krenula s ciljem da se, kako se tada fino govorilo, "produži mladost u svakom smislu te reči". Pravu pomamu u svetu, neposredno nakon Prvog svetskog rata, izazvao je ruski emigrant u Parizu Sergej Voronov, koji je prvi objavio da podmlađuje starije muškarce tako što im presađuje testise s majmuna. Štampa je pisala bajke o efektima "Voronove metode", a pred klinikama su se stvorile čitave kolone trećepozivaca, željnih novih "okršaja".
Ideja se, barem u Srbiji, najmanje dopala samim majmunima. Njihova cena je preko noći naglo porasla, pa se rešenje našlo u dobrovoljnim davaocima, mladim i zdravim momcima, spremnim da se uz skromnu nadoknadu odreknu jednog testisa. Otprilike, preračunato u današnjem iznosu, za oko 3.000 evra.
Doktor Manojlović je otišao i korak dalje. Preko vojnog hodže stupio je u kontakt s vojnikom Hasanom Miftarom Jusufovićem, koji je čekao na izvršenje smrtne kazne zbog ubistva trojice oficira. Začudo, nesrećni Hasan nije se protivio da njegovi testisi i posle smrti budu nekome na usluzi.
Čitava operacija izvedena je na Petrovaradinu, 7. septembra 1929, neposredno nakon izvršenja smrtne kazne. Još se dim od ispaljenih hitaca nije razišao, a doktor je već uskočio u raku, ne bi li i službeno ustanovio smrt. I onako uzgred, odstrani i testise, koje je odmah potopio u teglu sa slanom vodom. Nakon toga, valjalo je još samo požuriti ka centru Novog Sada, do privatne klinike doktora Slobodana Uzelca, gde je već sve bilo spremno.
Možda se za čitav slučaj i ne bi čulo da nije došlo do sukoba između lekara. Doktor Manojlović je želeo da se o svemu ćuti dok se zvanični rezultati ne predstave na nekom Međunarodnom lekarskom kongresu, ali se vlasniku klinike, doktoru Uzelcu, žurilo da što pre predstavi nove mogućnosti svog medicinskog tima. Priča je stigla i do štampe, ubrzo i do suda, ali se na njemu nisu pojavili glavni akteri - ni presrećni primaoci, a pogotovu nesrećni davalac.
Ako su novosadski lekari pokušavali da naprave čudo, kolege iz Beograda čudo je zadesilo. Doduše, šest godina ranije, kad je u Državnu bolnicu primljen 22-godišnji ratar iz okoline Velike Plane Života Ranković. Nesrećni momak je stigao sa stomačnom izraslinom koja je uveliko podsećala na poodmaklu trudnoću.
U razgovoru sa lekarima izjavio je da godinama oseća bolove, a da se u njegovom stomaku nešto dešava, primetio je još u najranijem detinjstvu. - Imao sam svega tri godine kada su roditelji primetili da mi na levoj strani, ispod rebara, raste nekakva gučina (guka, gučina - "izraslina"), izjavio je mladić i nastavio:
- Nisam osećao nikakve bolove, pa ni roditelji nisu obraćali pažnju. Međutim, kako sam rastao ja, tako je rasla i gučica, sve dok nije dostigla ovu veličinu. Bolovi su se pojavili pre nekoliko godina, ali sam trpeo jer nisu bili veliki. Sada se toliko savrežilo da ne mogu više da trpim, pa sam došao kod vas u bolnicu po pomoć.
Svi začeti u isto vreme
Pacijent je primljen i odmah su preduzeta brojna ispitivanja, razmatralo se, analiziralo i sumnjalo na razne anomalije i bolesti, ali se ništa pouzdano nije moglo utvrditi. Šest dana kasnije, u oktobru 1923, hirurška ekipa s profesorom Kostićem na čelu izvršila je operaciju i izvadila izraslinu veličine fudbalske lopte. A ono što su u njoj pronašli zapanjilo je sve prisutne. Naime, jasno su identifikovana dva ljudska fetusa!
Nakon što je izraslina rasečena potekla je gusta, masna i prljava tečnost, a potom se pojavio i grumen kose u nečemu što je najviše podsećalo na želatin. Upravo su u njemu pronađena i dva mala degenerisana i zakržljala tela. Veći plod je bio dugačak 25 centimetara, imao je deo glave, dva zuba, vrat, trup, levu ruku sa šest prstiju i noktima, desnu nogu i prilično razvijen penis. Drugi plod je bio upola manji i na njemu se uočavala ljigava, masna glava, vrat i jedna noga.
Fetusi su bili spojeni s krvnim sudovima, a time i s organizmom samog pacijenta, čime su se hranili i razvijali sve dok svojom veličinom nisu počeli da potiskuju i ostale organe, pre svega dijafragmu, srce i želudac. I premda je isprva sve delovalo šokantno, lekarima je ubrzo postalo jasno o čemu je reč.
Naime, nije bilo sumnje da je reč o nesuđenoj Životinoj braći. Bilo je evidentno da je njegova majka nosila trojke, odnosno da su svi začeti u isto vreme. Još dok su plodovi bili u utrobi, Života se pokazao najjačim i bukvalno ih je progutao, čime su oba ploda nastavila da "žive" u njegovom telu.
U medicini se ova pojava naziva "Fetus in fetu" (začetak u začetku) i otkrivena je petnaestak godina ranije. Ipak, slučaj Živote Rankovića jedinstven je po tome što je u njegovom telu pronađeno čak dva fetusa, ali i po tome što su oba ploda dosegla takvu veličinu da je takav slučaj bio potpuno nepoznat u svetu.
Čitav slučaj izazvao je veliku pažnju javnosti. Lekarima je bilo teško da objasne da je reč o medicinskom fenomenu, a ne o onostranom čudu. Ponajgore, u isto vreme kada je to otkriveno, trudna je bila i njegova supruga, pa je to izazivalo i razne komentare meštana i komšija. Trudna žena, a, bogami, trudan joj je i muž!
Nije preživeo smrt blizanaca
Iako je operacija izvedena uspešno i u skladu s protokolima, nesrećni Života nije preživeo. Umro je samo dva dana kasnije. Hroničari beleže da je preminuo nakon što ga je posetila majka. Delovao je napaćeno i izmučeno i tražio je samo šolju čaja. Nakon što su mu sestre donele, ubrzo mu je pozlilo, previjao se od bolova i preminuo je na majčinim rukama. Smrt "braće blizanaca" očigledno nije mogao da preživi.
BONUS VIDEO