ON JE OSVETIO JASENOVAČKE ŽRTVE! Na današnji dan 1957. godine, Blagoje Jovović je smrtno ranio hrvatskog zločinca Antu Pavelića!
IZVOR: Republika - 10.04.2024 | 23:16
Posle 55 godina Blagoje Jovović je 1999. posetio prvi put SR Jugoslaviju. Doputovao je iz Argentine i posetio manastir Ostrog, susreo se s mitropolitom Amfilohijem Radovićem i tom prilikom rekao da je on čovek koji je ubio Antu Pavelića.
Na današnji dan 1957. godine u Buenos Ajresu, Blagoje Jovović je pucao i sa dva metka smrtno ranio ustašu Anta Pavelića.
Argentinski novinari uspeli su da dođu do ranjenog Pavelića tražeći od njega intervju. Iako je bio u bolničkom krevetu, primio ih je i predstavio se kao čovek „koji je mnogo učinio za hrvatski narod”. Između ostalog, osvrnuo se se i na pokušaj atentata i rekao:
- Znajte, gospodo, atentat nije izvršio nekakav emisar jugoslovenskog poslanstva, niti agent internacionalnog komunizma. Iza ovog krije se druga ličnost...
Posle 55 godina Blagoje Jovović je 1999. posetio prvi put SR Jugoslaviju. Doputovao je iz Argentine i posetio manastir Ostrog, susreo se s mitropolitom Amfilohijem Radovićem i tom prilikom rekao da je on čovek koji je ubio Antu Pavelića.
Umro je 2. juna 1999. u Rosariu, Argentini, samo nekoliko meseci posle posete, prve i poslednje, svom rodnom kraju.
Ovo je Blagoje Jovović
- rođen 24. januara 1922. u selu Kosic kod Danilovgrada u plemenu Bjelopavlica
- završio Školu za rezervne pešadijske oficire u Bileci
- sredinom marta 1941. likvidirao dvojicu nacistickih izvidaca, za šta je odlikovan medaljom za hrabrost
- u julu 1941. izabran za komandira Kosickog partizanskog odreda
- ubrzo prelazi u cetnike Baja Stanišica
- septembra 1944. bio u delegaciji koja je u Italiji pregovarala sa Englezima, koji ih i obaveštavaju da više ne podržavaju Dražu Mihailovica, nego Tita
- u Italiji i ostaje te 1944. kao izbeglica
- 1947. odlazi u Argentinu iz Italije
- 10. aprila 1957. godine (na 16-godišnjicu osnivanja NDH) pokušao atentat na Pavelica u mestu Palomar u Argentini, kada ga je pogodio sa dva metka od pet ispaljenih
- Pavelic je usled tog ranjavanja i toga što je imao dijabetes, pa rane nisu mogle da zarastu, preminuo 28. decembra 1959. u Madridu
- vratio se u rodnu Crnu Goru tek u decembru 1998, kada je došao na parastos bratu i kada je mitropolitu Amfilohiju pod Ostrogom ispovedio da je on pucao u Pavelica
- preminuo 2. juna 1999. u Rosariju, u Argentini
Marija Jovović, ćerka Blagoja Jovovića, koji je izvršio atentat na Antu Pavelića, poglavnika Nezavisne države Hrvatske (NDH), dobila je srpski pasoš i rešenje o državljanstvu. Time je, na određeni način, ispravljena istorijska nepravda prema ovom srpskom junaku i osvetniku žrtava u Jasenovcu!
Krajem prošle godine, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković je predložio, a Vlada usvojila, da Mariju Jovović, ćerku Blagoja Jovovića, prime u državljanstvo Republike Srbije. Blagoje Jovović je, kako je ocenio, postao ikona mladih u Srbiji i podsetio da su po njemu imenovali i ulicu u Beogradu.
- Ovim je ispravljena velika nepravda. Da je tok istorije išao drugačije, vaš otac, siguran sam u to, živeo bi u Srbiji, na našim prostorima, i bio uvaženi građanin. Nažalost, tok istorije je išao u tom smeru da je morao da izbegne u Latinsku Ameriku, ali je i tu delom upisao svoje ime u srpsku istoriju. On je čovek neverovatnog ratnog staža, najmlađi borac Jugoslovenske vojske, koji je pre početka Aprilskog rata, kada su nacističke jedinice izviđale teritoriju naših južnih krajeva, uspeo da likvidira te nacističke izviđače, a za tu svoju hrabrost i odlikovan je sa svojih 19 godina. Učestvovao je u podizanju opštenarodnog ustanka protiv okupatora u Crnoj Gori, pripadao je Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini, bio i u pregovaračkoj misiji sa saveznicima na Siciliji. On je čovek koji je, konačno, nakon Drugog svetskog rata, u dogovoru sa prijateljima i saborcima, srpskim emigrantima u Argentini, pokušao likvidaciju nacističkog ustaškog zločinca Ante Pavelića, od čijih posledica je Pavelić kasnije i okončao svoj život - kazao je Selaković.
Više o tome pročitajte ovde.
Bonus video