"SRPSKI GENI NOSE UPORNOST KOJU RETKO KO IMA NA SVETU" Gordana je jedna od najuspešnijih naših naučnica u svetu

Foto: Printscreen/RTS

"SRPSKI GENI NOSE UPORNOST KOJU RETKO KO IMA NA SVETU" Gordana je jedna od najuspešnijih naših naučnica u svetu

Gordana Vunjak Novaković, srpsko-američka bioinženjerka i profesorka na Univerzitetu Kolumbija, istakla se svojim radom tokom pandemije kovida, radeći na pronalaženju najboljeg načina oporavka ljudi od ove bolesti. Sa svojim timom, radila je na razvoju preparata iz matičnih ćelija za oporavak pluća, što je bio izuzetno komplikovan proces zbog složenosti pluća kao organa. Nakon završetka istraživanja vezanih za kovid, fokusirala se na primenu saznanja na polju genske terapije pacijenata sa cističnom fibrozom, gde je takođe rešavala kompleksne probleme dostave čestica u pluća.

„Moja laboratorija ima jednu kombinovanu ekipu lekara, hirurga, inženjera, naučnika… Neki su pravili maske, drugi čipove za dijagnostiku, a jedan tim je radio na preparatu koji se izdvaja iz matičnih ćelija za oporavak pluća. Problem koji smo mi tada rešavali bio je kako da taj biomolekul spakujemo u veoma male čestice – stohiljaditi deo milimetra – i posle ga dostaviti svim ćelijama u plućima“, objašnjava Gordana Vunjak Novaković.

„Sada vrlo intenzivno radimo na genskoj terapiji pacijenata koji imaju cističnu fibrozu. To je bolest koja je posledica mutacije jednog gena i jedino što može da se uradi jeste da se koriguje ta mutacija u ćelijama pluća. I tu je opet problem bio kako male čestice dostaviti u pluća. U ovom slučaju nisu više nosile biomolekul, već vektor koji koriguje mutaciju“, ističe Vunjak Novakovićeva.

Foto: Printscreen/RTS

 

Primenjena Nauka - Od Kostiju do Srčanog Mišića

Vunjak Novakovićeva je takođe radila na razvoju tehnologija kao što su "organi na čipu", gde je njen tim uspeo da reprodukuje oštećenja srca od infarkta, što je već u primeni. Pored toga, radila je na razvoju kostiju od ćelija pacijenta i kompletno rekonstruisane anatomije pacijenata, sa delom kliničkih istraživanja već završenim, a drugim delom u toku.

„Ako je u pitanju regenerativna medicina u okviru koje pravite tkivo koje treba da se implantira u pacijenta, to jako dugo traje, ponekad 10 i više godina. Puno toga treba da se uradi da bi se dokazala efikasnost takve tehnologije. Prvo je najvažnije da ona ne narušava nešto drugo u organizmu“, navodi srpsko-američka bioinženjerka.

„Jedna od tih tehnologija bazirana je na humanom srčanom mišiću malih dimenzija koji mi pravimo u kulturi. Dokazali smo da može da reprodukuje genetske oblasti, neke vrste kardiomiopatija, a može da reprodukuje oštećenja srca od infarkta. To smo uspeli da testiramo i već je u primeni“, ističe Gordana Vunjak Novaković.

Put do Svetskog Vrha

Upitana kako je uspela da dođe do vrha svoje naučne discipline, Vunjak Novakovićeva ističe da je ključno raditi na projektima koji imaju efekta na nauku i medicinu, ističući da je uvek lakše biti velika riba u malom bazenu. Takođe, ističe da je rad u Srbiji bio otežan nedostatkom opreme i novca, ali da su srpski geni doneli upornost koja joj je pomogla da se izbori sa izazovima.

„Uvek je lakše biti velika riba u malom bazenu nego obrnuto. Ono što je takođe bilo teško, jeste što dok sam radila u Srbiji mi nikada nismo imali sve što nam je potrebno, bilo da je reč o opremi ili novcu. Kada odete u jednu sredinu gde je apsolutno sve moguće i raspoloživo, onda nemate izgovora. To je onda u stvari jedan strašan izazov da pomažete, da vi možete to da uradite“, objašnjava naučnica.

Priznaje da nije bilo lako, ali smatra da srpski geni sa sobom nose jednu upornost koju retko ko ima u svetu: „To je jako važna dimenzija bilo koje profesije.“

 

Beograd i Njujork - Gradovi koji Nikada ne Spavaju

Iznenađujuće, Vunjak Novakovićeva upoređuje Beograd sa Njujorkom, ističući njihovu neverovatnu dinamiku i otvorenost, te naglašava da se u Njujorku oseća kao kod kuće. "Beograd je moja prva, a Njujork druga kuća", dodala je naučnica, ističući sličnosti ova dva grada uprkos njihovoj veličini.

„Njujork jeste veći, ali ova dva grada imaju neverovatnu dinamiku, nikada ne spavaju i jako su otvoreni. U njima imate ljude iz čitavog sveta. To su otvoreni gradovi i meni se to jako sviđa i pomaže mi da se i u Njujorku osećam kao kod kuće“, navodi Vunjak Novakovićeva.

Gordana Vunjak Novaković predstavlja primer izuzetnog uspeha jedne naučnice iz Srbije, čiji rad ima globalni uticaj i čiji projekti obećavaju revoluciju u medicinskoj naini.

(RTS)

BONUS VIDEO