"OSTAVLJEN SAM U LIFTU U ULICI NARODNI FRONT, DOBIO SAM IME PO POLICAJCU KOJI ME PREUZEO" Neverovatna priča o muškarcu koji je napušten i još uvek traži svoje korene od koje zastaje dah

Foto: Shutterstock

"OSTAVLJEN SAM U LIFTU U ULICI NARODNI FRONT, DOBIO SAM IME PO POLICAJCU KOJI ME PREUZEO" Neverovatna priča o muškarcu koji je napušten i još uvek traži svoje korene od koje zastaje dah

Milan Popović (47), čovek koji još traži svoje korene. On danas ima svoju porodicu, suprugu i dva sina, i živi u Španiji rukovodeći agencijom za nekretnine. A njegova priča je poput scenarija za film, piše Telegraf.

- Komšija je pozvao lift, a kada je stigao, sa njim je stigla i beba. Ostavljen sam u Ulici Narodnog Fronta 1977. godine. Ime sam dobio po policajcu Iliji koji me je preuzeo - započinje priču Milan. 

Milan Popović za Telegraf.rs otkriva kako je izgledao njegov pronalazak tog 29. aprila 1977. godine, što zna samo preko policijskog izveštaja.

- Ostavljen sam u Narodnom Frontu 29. aprila malo pre ponoći. Kada je komšija pozvao lift, došao je lift, a i beba. Ostavljen sam tada vrlo skupo. U to vreme, kako su mi pričali, pampers pelene nije imao svako. To je neki prestiž bio u to vreme. Turza Karel je komšija koji je pozvao lift i koji me je pronašao - priča Milan.

Policijski izveštaj:

- Dana 29. aprila 1977. godine u 23.40 časova, vršeći autopatrolnu službu, upućeni smo od strane Dežurne službe GSUP-a da preuzmemo dete staro jedan mesec nađeno u liftu u Ulici Narodnog fronta 17. Dolaskom u hodnik navedene zgrade, obratio nam se Turza Karel i ispričao nam da je u liftu navedene stambene zgrade našao dete muškog pola staro oko mesec dana. Odmah je izvestio Dežurnu službu GSUP-a. Dete je bilo obučeno u jednu benkicu bele boje. Ispod benkice se nalazila jedna bela košuljica, a preko ove odeće jedna bela pletena benkica sa kapom iz dva dela i četiri komada "tetra" pelena. Dete je bilo uvijeno u jedno ćebe belo - plave boje. U ćebencetu je stajala jedna boca "bebi" pudera". Po naređenju šefa smene Dežurne službe GSUP-a dete smo preuzeli i patrolnim kolima odvezli u Zvečasku ulicu 7 i predali ga dežurnom lekaru Dudić Stevanu - navodi se u izveštaju koji su potpisali policijski službenici, Ilija Glušac, Branko Milanović i Nikola Rakić.

Milanovo prvo ime bilo je Ilija, po policajcu koji ga je preuzeo. Doktor je na pregledu kontatovao da je u trenutku pronalaska Milan imao oko mesec dana. U Domu za nezbrinutu decu bio je do 14. oktobra kada ga usvajaju njegovi, kako kaže, jedini roditelji. Od tog dana dobijao je svu ljubav, brigu i pažnju s obzirom da je bio jedino dete imućnih roditelja iz Niša pored kojih mu nikada ništa nije nedostajalo i koji od njega nikada nisu krili da je usvojen.

- Moje prvo ime je bilo Ilija, po policajcu koji me je preuzeo. Kada me je doktor pregledao kontatovao je da sam tada imao oko mesec dana i dali su mi kao rođendan, 1. april. Tako da je meni ceo život aprililili, ali ne zna se sigurno kada sam rođen, može da bude par dana ranije ili par dana posle, to nije baš 100 odsto tačno. Do 14. oktobra sam bio u domu i tada dolaze moji roditelji iz Niša, jedini koje imam i znam, i usvajaju me. Odatle je priča vrlo jasna. Ja sam imao divno detinjstvo, roditelji intelektualci, sve su uradili za mene koliko su i šta su mogli. Otac mi je bio finansijski direktor Kliničkog centra u Nišu, majka mi je bila profesor engleskog na Radničkom univerzitetu, to su bile ozbiljne pozicije za to vreme i nikada od mene nisu krili da sam usvojen. Govorili su mi 'mi smo tvoji ti si naš ali, mi te nismo rodili' tako da sam čitavog života, od malena, znao da sam usvojen - priča Milan.

Kada je dobio svoju decu, 2015. godine majka ga je, kako kaže, posavetovala da bi trebao da istraži svoju genetiku i biloško poreklo, a onda je i sama pozvala Zvečansku. Tada su joj rekli da im se nikada ništa slično nije dogodilo.

- Moja majka je kontaktirala Zvečansku, gde su joj rekli da im je za 20 godina ovo prvi slučaj da usvojitelji traže biološke roditelje, ali moja majka je imala široka shvatanja tako da to nije bio problem. Iz Zvečanske su rekli da ja moram da im se obratim i jesam. Oni su mi poslali sve što su imali, ali to je samo medicinska dokumentacija - dodaje.

Supruga Ivana me je "uhvatila" na to što je dobra domaćica i brižna majka 

Supruga Ivana je, kako kaže, najviše angažovana oko istrage o njegovom poreklu. Kako se Milan bavi poslom koji iziskuje mnogo vremena, ne bi mogao uopšte da se posveti potragom za korenima koja takođe zahteva veliko zalaganje, na čemu je beskrajno zahvalan Ivani.

Danas Ivana i Milan imaju dva sina od 9 i 10 godina, a Milan otkriva kako su se upoznali i šta ga je to privuklo kod Ivane.

- Ovo mi je drugi brak. Prvi brak mi je bio sa ženom iz Nemačke i razveli smo se 2009. godine. Ja sam tada imao svoj stan, svoj automobil, bio sam srećno razveden -  kaže Milan kroz smeh.

Upoznavanje sa Ivanom:

- Moj sadašnji kum, a tada dečko kojeg ja nisam uopšte znao došao je 2010. godine da kupi neki stan sa jednim mojim prijateljem i ostali su kod mene nekoliko dana. Kaže on meni tada 'sve je ovo mnogo lepo što ja kod tebe vidim, ali nikad od tebe domaćin ako tako nastaviš' i kaže mi 'oženiću ja tebe'. Onda mi je ispričao da njegova tadašnja devojka ima neku drugaricu i ubeđuje me da je stvorena za mene. Nisam ga uopšte shvatao ozbiljno, ali sam pristao da se upoznamo - priča Milan i ističe da ga je Ivana zavela već preko Skajpa preko čega su se i upoznali.

Nakon što su se videli preko kamere, Milan odlazi u Smederevo gde je Ivana živela i tu započinju vezu, a onda ga je, kako kaže, osvojila dobrom hranom i brigom o ćerki koju je imala iz prvog braka.

- Kad je došla ovde uhatila me na to što su sve ove druge koje su bile pre nje obično pitale koji DJ pušta muziku na Ibici, a Ivana je znala da kuva sarme, pasulj, znala je da sredi kuću za nama. Bila je prava domaćica i majka jer sam video kako gleda svoju ćerku pa sam iz toga shvatio da će tako da gleda i našu buduću decu - priča Milan.

Pronašao pretke u Crnoj Gori 

Ivana je za naš portal otkrila da Milan ima dosta svojih predaka u Crnoj Gori, naselje Andrijevica i Lijeva Rijeka porodica Dabetić i porodice Jocić i Jočić.

- Pronašli smo čoveka koji živi u Švedskoj D.D. koji neverovatno liči na Milana. Ja sam se uplašila kada sam to videla. Usne, nos, mladež na gornjoj usni, toliko su slilčni. On je nas kontaktirao i kada sam ja napisala celu priču tu je prestala komunikacija. Ja sam kontaktirala preko fejsbuka neke njegove rođake, upoređivala i tražila sličnosti. Kontaktirala sam gospodina Jocića koji živi u Beogradu, divan čovek, on će na leto otići u Crnu Goru i raspitaće se, a D.D. ćuti i ne progovara. Očigledno da nešto zna. Pretpostavljam da je neko uticao na njega jer se on prvi javio nama, a ne mi njemu - priča Ivana.

Kako je u životu imao sve što mu je potrebno, kaže Milan, nije imao ni veliku želju da traži i "kopa", ali ga ipak zanima da li ima brata ili sestru i iz radoznalosti želi da sazna ko su njegovi koreni.

BONUS VIDEO: