ŠTA SA OSTACIMA VASKRŠNJE TRPEZE? Oglasio se sveštenik i razrešio DILEMU koju svi imaju!
IZVOR: Republika/D.B. - 06.05.2024 | 10:46
„Na primer, kada se pomolimo pre ručka i blagosiljamo hranu i ljude koji su se okupili za stolom, ne razmišljamo šta ćemo sa ostatkom kobasice ili nekom drugom hranom. Isto je sa jajima i uskršnjom trpezom. Odlaganje ljuski od jaja, i mrvice od uskršnje trpeze treba tretirati uobičajeno“, naglasio je Volkov.
Ostaci uskršnje trpeze, na primer, ljuske od jajeta i mrvice uskršnje pogače nisu nešto sveto, oni se mogu uobičajeno odložiti u otpatke, rekao je za RIA Novosti sveštenik Aleksandar Volkov, načelnik informativne službe Moskovske eparhije Ruske pravoslavne crkve.
Nedelja posle Vaskrsa naziva se Svetla i posvećena je proslavljanju Vaskrsenja Hristovog.
„Sve ostatke vaskršnje trpeze koji nam u ovom ili onom obliku ostanu, uvek možemo bezbedno da odložimo u otpatke. Ni uskršnji kolač, ni uskršnja jaja nisu neka vrsta predmeta koji zahteva poseban tretman“, rekao je sveštenik.
On je napomenuo da vernici treba da se mole i krste za trpezom pre svakog obroka, a da pritom niko ne razmišlja šta da radi sa ostacima nepojedene hrane.
„Na primer, kada se pomolimo pre ručka i blagosiljamo hranu i ljude koji su se okupili za stolom, ne razmišljamo šta ćemo sa ostatkom kobasice ili nekom drugom hranom. Isto je sa jajima i uskršnjom trpezom. Odlaganje ljuski od jaja, i mrvice od uskršnje trpeze treba tretirati uobičajeno“, naglasio je Volkov.
DANAS SLAVIMO ĐURĐEVDAN
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 6. maja, obeležavaju Đurđevdan, praznik kojim se čuva uspomena na Svetog Đorđa.
Đurđevdan predstavja jednu od najčešćih slava kod Srba i nosi brojne narodne običaje.
U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.
Običaji na Đurđevdan
Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca - "da budu zdrava kao dren", devojke - "da se momci grabe oko njih", stariji - "da budu zdravi", domaćin – "da mu kuća bude dobro čuvana".
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana. Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.
Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na "đurđevdanski uranak".
I danas se veruje da ako je na tajdan vedro i lepo vreme da će godina da bude plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša veruje se da će leto da bude sušno.
BONUS VIDEO