ŽIVOTNO OSIGURANJE ILI PRIVATNA PENZIJA? U šta ulagati ukoliko su vam sredstva limitirana?
IZVOR: Republika - 08.05.2024 | 04:00
Važno je znati da se u dobrovoljne penzijske fondove novac ne mora uplaćivati svakog meseca
Da li uložiti u privatnu penziju ili u životno osiguranje - dilema je onih koji žele mesečni deo prihoda da izdvoje u nameri da osiguraju sebi određeni prihod u starijem dobu. Većina upućenih će reći da je najbolje imati i polisu životnog osiguranja i štednju kroz privatnu penziju, ali šta se dešava kada nam je na raspolaganju mesečni iznos od najviše 50 evra?
S pedesetak evra mesečno možemo da pokrijemo i jedno i drugo, s tim što u dobrovoljne penzijske fondove ne moramo da uplaćujemo svakog meseca, pa ako nekad i nemamo za oba, neće nam propasti novac, objasnila je za medije Lela Saković, glavna urednica portala Sve o osiguranju.
16
DRUŠTAVA SE BAVI OSIGURANJEM U SRBIJI
10
OD NJIH SE BAVI ŽIVOTNIM OSIGURANJEM
7
DOBROVOLJNIH PENZIJSKIH FONDOVA POSLUJE U SRBIJI
9,6%
ZAPOSLENIH IZDVAJA I ZA PRIVATNU PENZIJU
OKVIRAN IZNOS
Ona kaže da ne može generalno da savetuje da li je bolje uložiti u privatnu penziju ili životno osiguranje?
- Jer svako bira ono što se njemu učini boljim, ali evo nekih razlika: životno osiguranje ugovaramo na od pet do 25 godina i imamo unapred definisanu sumu koju dobijamo na kraju mi ili naši naslednici. A dobrovoljnu penziju možemo da koristimo kad napunimo 58 godina - objasnila je Sakovićeva.
Ističe i da s polisom životnog osiguranja ugovaramo osiguranu sumu, koja se uvećava za pripisanu dobit koja se ostvari tokom perioda na koji je polisa ugovorena.
- Kad se učlanimo u dobrovoljni penzijski fond, na sajtu društva za upravljanje možemo pomoću kalkulatora da izračunamo kolika bi nam bila okvirna penzija kad počnemo da je primamo: reč je o okvirnom iznosu jer ne možemo sa sigurnošću da tvrdimo da će društvo koje upravlja našim penzionim fondom svake godine da ostvaruje prinos koji smo pretpostavili - ukazuje ona.
Najviše kupuju državne obveznice
Neto imovina svih dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju 2023. iznosila je 53,8 milijardi dinara, što predstavlja rast od 11,5 odsto u odnosu na kraj 2022. Struktura ulaganja fondova je takva da kupovina državnih obveznica čini 70,1 odsto njihovih ukupnih ulaganja.
Sakovićeva dodaje da kod članstva u dobrovoljnom penzijskom fondu kupujemo investicione jedinice prema vrednosti koju one imaju na taj dan.
- Tako svakodnevno možemo da pratimo da li vrednost naših investicionih jedinica raste ili opada i po tome možemo da odlučimo da li ćemo svoj novac nastaviti da držimo u tom fondu ili ćemo nešto da promenimo. Možemo da premestimo novac u drugi fond ako vidimo da drugi ostvaruje veći prinos, ali ne treba se zaletati jer prinos nije nigde zagarantovan - upozorava ona.
Razlike postoje i kod oporezivanja onoga što zaradimo, odnosno uštedimo po isteku roka.
- Kod životnog osiguranja, po isteku perioda osiguranja, plaća se porez na kapitalnu dobit, a kod dobrovoljnih penzijskih fondova toga nema. Međutim, to ne mora da znači da je drugo isplativije od prvog jer krajnja suma zavisi od više faktora - navodi Sakovićeva i dodaje:
- Poenta i jednog i drugog nije da zaradimo, već da materijalno obezbedimo porodicu ako se nama nešto desi jer oba prava se nasleđuju, odnosno da sebi obezbedimo dodatni prihod u starosti.
SVAKI DESETI
Gde se osigurati? Od ukupno 16 osiguravajućih društava u Srbiji, njih 10 se bave životnim osiguranjem. Spisak svih osiguravajućih društava može se naći na sajtu Narodne banke Srbije.
Gde uplatiti privatnu penziju? U Srbiji posluje ukupno sedam dobrovoljnih penzijskih fondova, u kojima, prema poslednjim podacima NBS, za starost štedi ukupno 220.714 građana.
Učešće korisnika usluga penzijskih fondova u ukupnom broju zaposlenih iznosi 9,6 odsto.