JEDAN PAPIR NIKAKO NE POTPISUJTE PRE POČETKA RADA: Koštaće vas guitka posla dok trepnete iako za to možda neće biti osnova
IZVOR: Republika/D.B. - 11.05.2024 | 06:58
Imajući u vidu ovakvo zakonsko pravilo može se zaključiti da je zakonodavcu poznata ova nezakonita praksa koju primenjuju pojedini poslodavci, pa je posebnom zabranom iste naglasio nedopustivost takvog načina uslovljavanja lica koja žele da zasnuju radni odnos.
U delu Zakona o radu koji reguliše uslove za zasnivanje radnog odnosa postoji odredba prema kojoj poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata.
Imajući u vidu ovakvo zakonsko pravilo može se zaključiti da je zakonodavcu poznata ova nezakonita praksa koju primenjuju pojedini poslodavci, pa je posebnom zabranom iste naglasio nedopustivost takvog načina uslovljavanja lica koja žele da zasnuju radni odnos. U praksi se ovakva pojava često označava kao 'blanko otkaz'.
Reč je zapravo o tome da budući zaposleni pre ili istovremeno sa potpisivanjem ugovora o radu na zahtev poslodavca potpisuje i izjavu o otkazu ugovora o radu koju poslodavac u budućnosti može da „aktivira“ i na taj način, kada poželi, mimo stvarne volje zaposlenog raskine radni odnos uz navodnu saglasnost zaposlenog, odnosno njegov navodni zahtev,piše Politika.
Zbog čega ne treba potpisivati?
– Ukoliko kandidat za zasnivanje radnog odnosa, pored ugovora, dobije na potpisivanje i neki dodatni akt, treba obratiti posebnu pažnju na to o kakvom dokumentu je reč. Ako se radi o praznom listu papira koji u dnu sadrži jedino potpis kandidata, ili pak pored toga nosi naslov „izjava o otkazu ugovora o radu” ili „sporazumni prestanak radnog odnosa”, jasno je da je reč o tome da poslodavac zapravo zahteva da poseduje papir sa potpisom lica sa kojim zasniva radni odnos, kojem može naknadno da doda sadržinu koja njemu odgovara – navode u „Infostudu”, dodajući da naknadnim unošenjem podataka poslodavac blanko potpisanu izjavu može da pretvori u izjavu zaposlenog o otkazu ili u sporazum o prestanku radnog odnosa sa konkretnim datumom, na osnovu koje u svakom trenutku može da raskine radni odnos uz „saglasnost” zaposlenog (koje zapravo nema).
Objašnjavaju i da ukoliko kandidat za zasnivanje radnog odnosa na to pristane stvara se situacija potpune nesigurnosti, jer poslodavac aktiviranjem blanko izjave zaposlenog i raskidanjem radnog odnosa na taj način zaposlenog ostavlja bez zakonske zaštite koja mu se garantuje u slučaju da dobije otkaz od strane poslodavca.
Blanko otkaz se zloupotrebljava u situaciji kada poslodavac iz nekih svojih razloga ima nameru da raskine radni odnos, pa aktiviranjem blanko otkaza fingira otkaz od strane zaposlenog ili sporazumni prestanak radnog odnosa, želeći time da izbegne zakonske obaveze koje ima kada bi doneo rešenje o otkazu ugovora o radu od strane poslodavca.
U prevodu, to znači da potpisivanjem blanko otkaza zaposleni ostaje nezaštićen, odnosno da za zakonsku zaštitu koju bi u redovnim okolnostima imao neposredno na osnovu zakona treba da se bori u sudskom postupku u kojem mora dokazati da je radni odnos prestao na osnovu izjave koje je potpisana pre zasnivanja radnog odnosa, što svakako komplikuje poziciju zaposlenog.
BONUS VIDEO