RUKA SVETOG JOVANA SKRIVENA U PODU MANASTIRA! Iguman Ostroga Leontije Mitrović sačuvao svetinje neprocenjive vrednosti, ali nije mogao i blago kraljevine Jugoslavije!
IZVOR: Republika - 12.05.2024 | 03:00
Osim ove relikvije, od nacista spasena i ikona Bogorodice Filermose i čestica Časnog krsta
U Službi državne bezbednosti Crne Gore, sada Agencije za nacionalnu bezbednost, pod brojem 299-1-3587, čuva se pozamašan dosije arhimandrita Leontija Mitrovića, nekadašnjeg igumana i upravitelja Manastira Ostrog, koji je najzaslužniji što su do današnjeg dana sačuvane tri velike pravoslavne svetinje ikona Bogorodice Filermose, desna ruka Svetog Jovana Krstitelja i čestica Časnog krsta.
Tih aprilskih dana 1941, posle varvarskog bombardovanja nacističke Nemačke, svetinje neprocenjive vrednosti, koje se danas nalaze na Cetinju, stigle su u Ostrog. Leontije ih je sačuvao od fašista i drugih nezvanih gostiju tokom ratnih godina u ostroškoj svetinji. Ironija sudbine je da je tom čoveku, koji se upokojio 1955, posle Drugog svetskog rata suđeno baš zbog Ostroga, odnosno zbog neosnovane sumnje da je nešto od blaga prigrabio za sebe.
Foto: Printscreen
KUTIJA OBLOŽENA KADIFOM
Publicista i poznati novinar Budo Simonović, koji se dugo i uspešno bavio tajnom ostroškog blaga i koji je imao prilike da zaviri u policijski dosije igumana Leontija, navodi da je upravo ovaj čovek, još u jesen 1952, otkrio pred islednicima kako je blago stiglo u Ostrog.
Naime, u Manastir Svetog Vasilija prvo je 12. aprila 1941. stigao patrijarh Gavrilo Dožić, a dan kasnije i mladi kralj Petar Drugi Karađorđević, s pratnjom i devojkom Doli Najdanović. U Ostrog, koji će kratko vreme biti i prestonica i utočište vlade i mladog kralja, pred njihovo bekstvo iz okupirane zemlje je stiglo i veliko zlato iz glavnog državnog trezora iz Beograda, čija je sudbina duga i posebna priča. Kako je kazao Mitrović, kralj je patrijarhu rekao da želi da mu preda na čuvanje svete relikvije.
- To su dve kutije iznutra obložene kadifom - stoji u izjavi igumana Leontija.
Foto: Printscreen
Ono što je u celoj priči i najvažnije jeste činjenica da je iguman Leontije sakrio relikvije ispod poda konaka spavaće sobe u Donjem manastiru, da ne bi došle u ruke fašistima, ali i drugima koji su dolazili u manastir. A bili su među njima i četnici i partizani, žbiri i špijuni, skitnice i lopovi... Sve tri svetinje su posle rata odnete u Službu državne bezbednosti, koja ih je tek januara 1978. predala Verskoj komisiji tadašnje crnogorske vlade.
GESTAPO PLJAČKAO
I po kazivanju igumana ostroškog, kralj Petar Drugi je samo prenoćio na Ostrogu, pa ujutro zorom produžio put Nikšića, gde se već oko podne na Kapinom polju ukrcao u avion i poleteo prema Grčkoj.
Desetak dana kasnije, 25. aprila, u Ostrog su upali Nemci, Gestapo i odneli četiri sanduka državnog zlata, 15 vreća s novcem, 11 sanduka dvorskih stvari i Rafaelovu sliku. Opljačkali su niz manastirskih stvari i veliku količinu hrane, odvezli i sve dvorske automobile koji su se zatekli u Ostrogu, među njima i dva kraljeva i jedan kraljičin. Nemci su uhapsili patrijarha Gavrila, Dušana Dožića i igumana Leontija preko Sarajeva i Zagreba doveli u Beograd, gde je Mitrović, neznano kako, oslobođen, i dva meseca kasnije se ponovo obreo u Ostrogu.
Foto: shutterstock
Carica Marija svetinje poklonila kralju Aleksandru
U Rusiji su svetinje čuvane sve do 13. oktobra 1920, kada ih je tadašnji nastojatelj Sabornog hrama Svetog apostola Pavla, protojerej Jovan Bogojavljenski, uz pomoć grofa Ignjateva i nekoliko oficira belogardejaca, preneo u Talin u Estoniji, gde su predate zakonitom nasledniku, staroj carici Mariji Fjodorovnoj, supruzi pretposlednjeg ruskog suverena Aleksandra Trećeg i majci Nikolaja Drugog Romanova, poslednjeg nosioca ruske carske krune.
Vremešna carica je u to vreme živela u Kopenhagenu, gde je bila van domašaja boljševika. Svetinje je pohranila u tamošnjoj crkvi Aleksandra Nevskog i one su se tu nalazile sve do njene smrti, 13. oktobra 1928. Nakratko su relikvije kasnije prenete u Ruski saborni hram u Berlinu, da bi 1932, pod okolnostima koje ni do danas nisu razjašnjene, dospele na dvor Aleksandra Karađorđevića u Beogradu. Navodno, to je bio rezultat poslednje volje carice Marije Fjodorovne, u znak zahvalnosti kralju Aleksandru za njegov odnos prema nevoljnicima iz Rusije koji su bežali od boljševizma i kojima je on pružio utočište.
Nesuđena ratna prestonica
Ostrog je, pored Banje Koviljače i Vrnjačke Banje, odmah posle Prvog svetskog rata i stvaranja Jugoslavije bio određen kao jedna od mogućih ratnih prestonica. Po kazivanju igumana Leontija, on je već 1923, u najvećoj tajnosti, od Ministarstva jugoslovenske vojske i mornarice dobio novac da osposobi Ostrog za sedište Vrhovne komande.
Radovi su trajali tri godine, ali Ostrog nikada nije stavljen u funkciju koja mu je bila namenjena. Pod ostroške grede, istina, jeste tih aprilskih dana stigli su mladi kralj i sva dvorska svita, pratnja i komora, sjatilo se oko tri stotine automobila i zaprežnih vozila. Jedino nije bilo Vrhovne komande i sve je praktično potrajalo dan ili dva.
Nemci otimali od Italijana
Po mnogo čemu, što je posle Drugog svetskog rata isplivalo na videlo, Nemci nisu odneli svih onih 10 sanduka zlata Narodne banke čija se težina kretala od 55 do 70 kilograma. Po svoj prilici, bar tri sanduka pre dolaska Nemaca, uz znanje i blagoslov igumana Leontija, negde je sklonio njegov prijatelj Petar Koprivica.
Foto: Privatna arhiva
Preostalo zlato, ono koje jugoslovenska vlada nije ponela sa sobom, ali, kako ističe dr Nikola Živković, ne sve, transportovano je iz Nikšića na Cetinje, gde je istovaren i sklonjen manji deo, dok je ostatak odvezen i smešten u Herceg Novom. Ono što je ostalo u Nikšiću u prvi mah je zakopano i skriveno, ali je ubrzo sve palo u ruke Italijanima, sem onoga što su kralj i vlada odvezli sa sobom u inostranstvo. No, ni Italijani se nisu mnogo ovajdili jer su im, navodno, ceo taj bogati plen ubrzo preoteli Nemci.
Stanka u bašti našla kraljevu polugu
Na prostoru od Ostroga do Nikšića, na kojem se aprilskih dana 1941. širila zlatna groznica i odigravala drama s ogromnim blagom jugoslovenske države i kraljevske kuće, i danas se šire priče i sumnje da još ima negde sklonjenog zlata, da je ono što je do sada otkriveno tek jedan, manji deo.
Kao dokaz se uzima i to što je pre više decenija Stanka Nikolić, domaćica iz naselja Mušovina na periferiji Nikšića, kopajući u bašti, našla zlatnu polugu tešku više od osam i po kilograma, za koju je nepobitno utvrđeno da potiče od tog zlata, odnosno da je pripadala bivšoj Narodnoj banci Kraljevine Jugoslavije.
Pavle Đurišić pretio smrću
Iguman Leontije Mitrović u pismu upućenom Upravi kraljevih dobara krajem juna 1945. podrobno objasnio kako je Pavlu Đurišiću tokom rata dao sanduk zlata:
- Tog 2. avgusta prošle godine, a tada sam već bio vraćen u manastir posle internacije, došao je k meni sa četnicima Pavle Đurišić, četnički vojvoda i zatražio, pod pretnjom smrti, da mu se preda sanduk sa zlatnim novcem. Pri takvim okolnostima, ja sam mu pokazao mesto gde je bio ukopan jedan sanduk i on je to sa svojim ljudima raskopao i sanduk sa novcem odneo. On je to izvršio, a za to vreme su njegovi četnici vodili borbu sa partizanima.