NJIVA KOD MANASTIRA RAVANICA KRILA NEPROCENJIVO BLAGO! Otkriće veka - nađen prsten CARICE MILICE
IZVOR: Milan JOVANOVIĆ - 09.06.2024 | 17:59
Zaručni prsten kneginje Milice, supruge kneza Lazara, koji datira iz 14. veka, uskoro bi mogao da se pridruži riznici Narodnog muzeja. Ovo otkriće veka, kako saznaje Srpski telegraf, nalazi se u privatnom vlasništvu, i država čini sve da ga otkupi.
To je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić tokom obilaska Narodnog muzeja tokom Svesrpskog sabora:
- Postoji mogućnost da smo pronašli zaručni prsten kneginje Milice, i pokušaćemo da ga kupimo narednih dana - rekao je predsednik.
Retkost i u Evropi
Rotirajući bezel mehanizam ima retke analogije među srednjovekovnim prstenjem plemstva zapadne Evrope. Tri se takva nalaze u zbirkama u Londonu i Parizu. Zlatni prsten, takođe, ima bliske analogije, posebno u obliku prestola, na novcu koji je kovao knez Lazar.
- Prsten je napravljen i kao zaštitni i bračni znak. Pored skorašnjih nalaza, ovaj prsten nosi do sada najraniji poznati pomen kneza Lazara kao kneza, a ujedno je i njegov najraniji sačuvani portret - piše dr Cvetković.
Prema saznanjima našeg lista, neprocenjiva dragocenost slučajno je pronađena u polju u okolini manastira Ravanica, zadužbine kneza Lazara, podignutog 80-ih godina 14. veka. Srećom, pronalazač nije ni slutio šta ima u rukama, inače bi prsten odavno završio negde bez traga u inostranstvu. On ga je prodao jednoj ženi, koja je u međuvremenu preminula.
Njen otac je potom, raspitujući se o vrednosti prstena, uzalud obilazio sveštenike, da bi se na kraju obratio dr Branislavu Cvetkoviću, istoričaru umetnosti, savetniku u Zavičajnom muzeju Jagodina i višem naučnom saradniku na Balkanološkom institutu SANU.
- Lokalni sveštenici nisu mogli da dešifruju sadržaj tekstova ugraviranih na obruču prstena, pa je njegovom sadašnjem vlasniku rečeno da potraži mišljenje stručnjaka. Već na prvi pogled bilo je jasno da je prsten izuzetan predmet zbog svog atraktivnog i složenog dizajna. Međutim, analize njegovih stilskih, tipoloških, epigrafskih, paleografskih i ikonografskih karakteristika dovele su do zaključka da prsten nije samo jedinstven po svojoj vrsti već je, prema podacima koje pruža, morao pripadati kraljevskoj porodici kasnosrednjovekovne Srbije - piše Cvetković u izveštaju koji je objavljen na sajtu Akademija. edu.
Ljubavna izjava i slovo "M"
Najupadljivija odlika prstena jeste rotirajući mehanizam okvira koji se sastoji od romboidne ploče. Jedna strana romboidne ploče s okvirom prikazuje ugraviranu sedeću figuru na tronu, ukrašenu nijelom. Nijelo je tamna legura srebra, bakra, olova i sumpora korišćena za ukrašavanje skupocenih predmeta od metala.
Na unutrašnjoj strani karike nalazi se još jedan ugraviran tekst, ispunjen nijelom. Ovaj natpis je zapravo ljubavna izjava povodom venčanja ili bračnog zaveta. Na drugoj strani romboidne glave ugraviran je veliki monogram u vidu ćiriličnog slova "M", ispunjen nijelom.
S obe strane obruča nalazi se po šest izduženih kartuša sa ćiriličnim natpisima na staroslovenskom. Tekst sadrži citat iz Psalma 9,19, koji aludira na spasenje siromašnih i velikodušnosti bogatih za uboge. Dalje autor navodi da je to povezano sa "parabolom pravednog Lazara u nedrima Avramovim, što sve daje osnovu za uključivanje kneževske titule darodavca prstena".
Kako saznajemo, ministarstvu kulture je već podnet zahtev za otkup, a dr Cvetković se nada da će nadležni brzo reagovati jer se bliži 70-godišnjica jagodinskog muzeja, koji se nalazi baš u Ulici kneginje Milice.
"Bašibozuk" plaćen 349.000 funti
U februaru ove godine u zemlju je vraćena i čuvena slika Paje Jovanovića "Odmor bašibozuka", koju je država platila 349.000 evra.
U Londonu se ova slika pojavila 9. novembra, na aukciji nazvanoj "Put svile - slike orijentalista i nameštaj iz rezidencije u Belgraviji", kao lot broj 90, a procenjena vrednost bila je između 70.000 i 100.000 funti.
Tadašnji vlasnik ju je kupio marta 1994. na aukciji kod "Kristija", pod imenom imenom "Arnautski ratnik". Tokom nadmetanja slika je postigla cenu od 240.000 funti, koliko je i koštala našu državu koja se pojavila kao kupac u korist Muzeja grada Beograda. Naime, još krajem prošle godine vraćen je takozvani vat, odnosno razlika do 304.800 funti, koliko je bilo uplaćeno na ime tamošnjeg poreza.