ŠTA SE DEŠAVA U GLAVI MATURANATA I KAKO DA IM POMOGNETE!? Psiholog otkriva kako da vaša deca najbezbolnije prevaziđu stres!
IZVOR: Republika - 15.06.2024 | 16:35
Kada stres potpuno izostane, osoba gubi motivaciju i ne pridaje dovoljno pažnje zadatku koji mora da reši.
Još dva dana ostalo je do polaganja male mature, koja je rezervisana za 17,18. i 19. jun, a počinje testom iz srpskog jezika, dok su drugi i treći dan rezervisani za matematiku i izborni predmet.
Iako ovo životno razdoblje u životu svakog adolescenata ume da bude isuviše intenzivno,gotovo preplavljujuće, defektolog i porodični psihoterapeut Ivana Sinđić kaže za Republiku da, ne samo da je u ovakvim situacijama stres potpuno normalan, već je u manjoj meri i poželjan.
- Kada stres potpuno izostane, osoba gubi motivaciju i ne pridaje dovoljno pažnje zadatku koji mora da reši. Zbog toga je manja količina stresa zapravo dobra, jer nam daje neku vrstu goriva. Međutim, sa druge strane, kada imamo preterani stres i anksioznost, što je obično najčešći problem kod učenika koji polažu maturu, dolazi do raznih telesnih i psihičkih simptoma - nedostatak koncentracije, mentalna „blokada“, preterano znojenje, hiperventilacija i slično, što nas sprečava da damo sve od sebe - kaže Sinđić, i dodaje da učenici i studenti ne znaju kako da se konstruktivno nose sa stresom, što dodatno otežava celu situaciju.
Foto: Printscreen/Youtube/Ivana Sinđić psihoterapeut
- Ako naiđu na neki zadatak koji ne znaju da reše, učenici uglavnom odmah počnu da razmišljaju kako će sigurno pasti ispit, zbog čega neće moći da upišu željenu školu, pa neće dobiti željeni posao, pa će im čitav život biti upropašten.. Upadnu u spiralu negativnih misli koje im zatim samo povećavaju stres i otežavaju da se usresrede na zadatak - kaže defektolog za Republiku, i otkriva da, kada govorimo o ovoj specifičnoj situaciji postoje dve vrste stresa,akutni i hronični.
Dok nam akutni stres pomaže da se bolje nosimo sa situacijom dok ona traje, hronični stres je daleko opasniji.
– Hronični stres često traje mesecima ili nedeljama pre samog polaganja mature. Tu su pritisci i od profesora,roditelja, nekih bitnih osoba u njihovom životu,ali i lične želje i vlastita visoka očekivanja, kao i strahovi u vezi toga kako će njihov uspeh na maturi uticati na ostatak njihovog života. Za razliku od akutnog stresa, hronični može da ima jako negativne posledice po zdravlje uključujući depresiju, anksioznost, probleme sa spavanjem, probleme s koncentracijom, glavobolje, probleme s probavom, i razne druge teškoće - upozorila je Ivana Sinđić.
Ona je otkrila da stres najviše pogađa dve vrste učenika – nedovoljno pripremljene i perfekcioniste
– Jako je važno da ni jedne ni druge roditelji i porodica ne osuđuju, ma šta uradili na testu. Problem sa motivacijom nije isto što i lenjost i nezainteresovanost. S druge strane, sa učenicima koji su perfekcionisti, i nakon završene mature trebalo bi raditi na njihovim nerealnim očekivanjima koja imaju o sebi.
Podrška porodice je najvažnija
Defektolog i porodični psihoterapeut Ivana Sinđić kaže da postoje neke tehnike relaksacije koje mogu da pomognu maturantima da spreče taj intenzivan rast anksioznosti i disfunkcionalne misli koje mogu da se jave za vreme ispita. Tu je najvažnije da i roditelji smanje očekivanja, da ne definišu njihovu vrednost kroz učinak na testovima.
- Cilj,dakle, roditelja nije da uklone stres, već da im pomognu da ga dovedu na neki prihvatljivi nivo. Iz tog razloga, bitno je da pre polaganja mature učenici ne zanemare ostale aktivnosti koje ih opuštaju i u kojima uživaju poput sporta, hobija i druženja s prijateljima, jer to jeste strategija za smanjenje stresa - zaključila je Ivana Sinđić za Republiku.