GENERALU JE GLAVA UMALO DA ODE ZBOG OVE SRAMOTE! TITO JE ODJEDNOM BOLNO ZAKUKAO: Kamere celog sveta su zabeležile ovaj trenutak! (VIDEO)


IZVOR: Republika/M.S. - 18.06.2024 | 14:55


General Marko Rapo je zbog trenutka nesmotrenosti bio dobro "izriban" i to istog trenutka!

Foto: Profimedia
GENERALU JE GLAVA UMALO DA ODE ZBOG OVE SRAMOTE! TITO JE ODJEDNOM BOLNO ZAKUKAO: Kamere celog sveta su zabeležile ovaj trenutak! (VIDEO)

Tokom zvanične posete Švedskoj 1976. godine, predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito doživeo je nesvakidašnju nezgodu.

Dok je izlazio iz automobila, njegov ađutant, general Marko Rapo, neoprezno je zatvorio vrata na suvozačevoj strani, iako Tito još nije potpuno izašao iz kola.

 

 

Nezgoda je rezultirala time da su Titu priklješteni prsti, zbog čega je bolno viknuo. Ađutant je odmah otvorio vrata i oslobodio mu ruku.

Čitav događaj su zabeležile kamere švedskih medija, koje su bile okupljene da snime susret jugoslovenskog maršala i švedskog premijera Ulofa Palmea. Na snimku se vidi kako Tito kasnije domaćinima objašnjava kako je došlo do nezgode.

Ali ono što nas najviše zanima, pored svog šarma odavnog preminulog maršala, jesu krediti...

I pored neospornog privida prosperiteta, zlatnih sedamdesetih - godina razvoja, odlazaka na letovanje i odlazaka na zimovanje, legendi o kupovini čitavog nameštaja za trosobni stan sa jednom platom, kupovine kola bez ikakve glavobolje - tužna je istina da je sve to bila posledica - politike zaduživanja. 

Prema podacima koji su dostupni u mnogobrojnim institucijama (uključujući i Narodnu banku Srbije), u vreme Titove smrti, SFR Jugoslavija bila je dužna između 18 i 20 milijardi dolara. Ovaj dug bio je rezultat politike intenzivnog zaduživanja tokom 1970-ih, kada je Jugoslavija koristila međunarodne kredite za finansiranje ekonomskog rasta, modernizaciju industrije i infrastrukturne projekte.

Međutim, zbog inflacije, deficita platnog bilansa i globalne ekonomske krize, otplata ovih dugova je otežana, a u godinama koje su usledile nakon Titove smrti, Jugoslavija je nastavila da se suočava sa problemima u vraćanju dugova, što je na kraju dovelo do ekonomske krize i doprinelo političkoj nestabilnosti koja je kulminirala raspadom zemlje početkom 1990-ih.