"ALKOHOL UBIJA EVROPU": Najnovija istraživanja SZO - a mi?


IZVOR: Republika/M.S. - 25.06.2024 | 23:51


Uznemirujuće statistike o smrtima povezanim sa alkoholom

Foto: Shutterstock
"ALKOHOL UBIJA EVROPU": Najnovija istraživanja SZO - a mi?

Najnovija istraživanja koja je sprovela Svetska zdravstvena organizacija (SZO) otkrila su zastrašujućih 2,6 miliona smrti povezanih sa alkoholom u 2019. godini. Većina ovih smrtnih slučajeva zabeležena je u Evropi. Prema SZO-u, postaje sve verovatnije da će ljudi umreti od problema povezanih sa alkoholom u Evropi nego bilo gde drugde u svetu. Iako je zabeležen pad od 2,5 procenata u odnosu na 2010. godinu, globalni rekord od 2,6 miliona smrti povezanih sa alkoholom u 2019. i dalje se smatra "neprihvatljivo visokim", kako je izjavio Vladimir Poznjak, šef Odeljenja za mentalno zdravlje i zloupotrebu supstanci SZO-a.

Evropska regija je imala najvišu stopu smrtnosti povezanu sa alkoholom, sa 52,9 odsto na 100.000 stanovnika, zajedno sa najvišom stopom poremećaja u korišćenju alkohola u svetu. Osim toga, dok je stopa poremećaja u korišćenju alkohola opala u Americi i zemljama Zapadnog Pacifika, porasla je u afričkim, istočnim mediteranskim i jugoistočnoazijskim regionima.

Izveštaj takođe ističe značajne globalne zdravstvene izazove koje predstavljaju korišćenje droga i zavisnost. U 2019. godini, skoro 600.000 osoba je umrlo usled upotrebe psihoaktivnih droga. Poremećaji u korišćenju supstanci tesno su povezani sa mentalnim zdravstvenim stanjima, čime se povećava rizik od nezaraznih bolesti, infekcija povezanih sa ubrizgavanjem droge i slučajnih smrti. Pristup lečenju poremećaja u korišćenju supstanci ostaje glavna prepreka u većini delova sveta, varirajući od manje od jedan procenat do 35 procenata primene u ispitivanim zemljama. Postoje i razlike unutar zemalja.


Većina smrti povezanih sa alkoholom zabeležena je kod muškaraca, dok poremećaji u korišćenju supstanci nerazmerno pogađaju osobe nižeg socio-ekonomskog statusa. Poremećaji izazvani pandemijom koronavirusa doveli su do kašnjenja u prikupljanju podataka i analizi, odlažući objavljivanje izveštaja za dve godine, kako je izvestio Juronjuz.