AFERA "DON DON": PLJUŠTE MILIONI EVRA DA BI SE OBEZBEDIO MONOPOL! Kako radi mreža pekarske mafije!
IZVOR: Ljiljana LUKIĆ - 03.07.2024 | 20:33
Nekadašnji direktor nabavke u "Delezu", gle čuda, volšebno prešao baš u slovenačku kompaniju
Sistem je isti, sve ostalo su nijanse... Gde god se vrte velike pare, naći će se neko ko će isplesti mrežu prevare, korupcije i monopola i u tom cilju neće prezati ni od čega.
Zvuči vam poznato? Ništa čudno, s obzirom na to da je modus operandi slovenačke pekarske industrije "Don don", čiji je najpoznatiji brend tvojih pet minuta, prepisan od drugih koji su se bavili istim (prljavim) rabotama.
KLJUČNI ČOVEK
"Don don", čiji je većinski vlasnik Aleš Mozetič, angažovao je celu mrežu ljudi, raspoređenih na dobre pozicije u drugim kompanijama, sa zadatkom da istisne proizvode svih drugih pekarskih firmi sa rafova trgovina po Srbiji.
Posebno je pik bio na velikim trgovinskim lancima, a prema informacijama do kojih je Srpski telegraf došao od dobro obaveštenih sagovornika, nadležni organi istražuju ulogu jednog od ključnih aktera u toj mreži Srđana Starčevića. On je, kako saznajemo, godinama bio čelni čovek u službi nabavke "Deleza" (belgijski lanac trgovina koji u Srbiji drži prodavnice "Maksi" "Megamaksi" i "Tempo"). Sada je, gle čuda, na visokoj poziciji u "Don donu", na mestu izvršnog direktora.
- Na poziciji koju je imao u kompaniji "Delez" Starčević je bio sve i svja po pitanju nabavke robe od proizvođača i mogao je, maltene, po nahođenju, svakom da zatvori ili širom otvori vrata. A to, očigledno, košta - priča naš sagovornik i nastavlja:
- Sprega sa "Don donom" bila je jasna svakome ko je upućen u modele poslovanja, pošto su drugi proizvođači iz pekarske industrije takoreći sistematski proterivani iz "Delezovih" prodavnica. Paralelno s tim, Starčevićeva imovina se uvećavala ogromnom brzinom. Toliko da je ušao u građ
evinski biznis i gradi zgrade po Beogradu. Kolika god da mu je bila menadžerska plata u "Delezu", sigurno nije tolika da bi mogao da se bavi takvom vrstom biznisa. U našim trgovačkim krugovima pominjalo se, međutim, da je njegova godišnja apanaža od raznih dobavljača dostizala 500.000 evra. I opet, naivni će reći da je to slučajnost, upućeni nešto drugo, "Don don" je nezadrživo osvajao police trgovinskih lanaca širom Srbije, dok su drugi mogli da budu srećni ako dobiju makar parčence tog prostora.
ŠIROKA LEPEZA
Naš sagovornik objašnjava da je Starčević bio direktor kategori menadžmenta za prehranu i neprehranu kompanije "Delez Srbija". Upravljao je i nabavkom i kategorijama pekare, mesnih prerađevina, povrća i voća i u tom periodu primećene su razne spekulativne, sporne radnje, kako u samoj kompaniji tako i u drugim firmama s kojima je zbog prirode posla sarađivao.
- Tokom Starčevićevog angažmana u "Delezu", pojedini dobavljači, poput "Don dona", imali su zastupljenost i do 80 do 85% na policama.
Na konrektna pitanja koja smo mu poslali preko mejla kompanije "Don don", ali i porukom na njegov mobilni broj, Srđan Starčević nam je kratko odgovorio:
- Nemam nameru da odgovaram na ove izmišljotine i gluposti.
Do zaključenja broja odgovore nam nisu poslali ni iz "Don dona".
Preko firme "Avala casa" ušao u veliki biznis s nekretninama
Upravo prelaskom Starčevića u "Don don" dešava se, kako navodi naš sagovornik, dokapitalizacija i kupovina udela u beogradskoj firmi "Avala casa", koja se bavi izgradnjom stambeno-poslovnih objekata na više lokacija, što su višemilionske investicije.
- Nije da je plata na poziciji koju je on obavljao mala, ali nije ni tolika da samo od plate može da kupi takvu firmu. Odakle tolika sredstva ako se pošteno radi posao? Upitno je zato i prebacivanje imovine Starčevića na suprugu, taštu i bližu rodbinu. Koji bi mogli biti motivi, a da to nije pokušaj da se prikriju tokovi novca - objašnjava jedan od sagovornika našeg lista.
Glavni trn u oku im je uredba o ceni hleba sava
Podsetimo, kako je Srpski telegraf već pisao, "Don don" grubim štelovanjem cena, ukljućujući i cenu belog hleba sava, koja je određena uredbom Vlade, plaćanjem marketinga i polica u radnjama i na razne druge načine obezbeđuje sebi ekskluzivne ugovore s trgovinskim lancima kojima se ostali proizvođači isključuju ili su svedeni na minimum u tim lancima.
Međutim, "Don don" dampingom (prodajom robe po sniženoj ceni da bi se eliminisala konkurencija) prodavcima u trgovinskim lancima nudi ovaj hleb po ceni koja je mnogo niža od maksimalne propisane. Na tu cenu, prodavci dodaju svoju maržu, koja je propisana na maksimalnih šest odsto, i ostatak do 54 dinara, koliko je beli hleb, stave sebi u džep. Prodavci zarade više nego inače, a "Don don" dobija ekskluzivitet. Takođe, cenu belog hleba sava šteluju i kroz umanjenja na zajedničkoj fakturi s drugim proizvodima koje nude, pa im je nemoguće ući u trag.
- "Don don" vrši kontinuiran pritisak na državne organe i ministarstva da se ukine uredba o ceni belog hleba sava. Cilj im je da se cena postavi na 75 do 80 dinara, što bi bio ogroman udar na stanovništvo - naveo je tada naš sagovornik.
I ta informacija našem listu je tad potvrđena iz nekoliko nezavisnih izvora.
Šta je krajnji cilj: Uspostaviti monopol, pa diktirati uslove
Slične operacije s preuzimanjem tržišta, odnosno gušenjem konkurencije, koje pokušavaju u Srbiji, Slovenci su isprobali na drugim tržištima regiona, poput Crne Gore i Hrvatske. U Crnoj Gori je, recimo, zbog toga bilo velikih turbulencija na tržištu hleba čija je cena drastično skočila maltene preko noći. Cilj "Don dona" je svuda isti, uspostaviti monopol i onda diktirati sve uslove na tržištu, što omogućava milionske zarade.