EVO KAKO ME JE UNIŠTIO GLAVNI ČOVEK "DON DONA": Ispovest srpskog privrednika o strategiji gušenja domaćih kompanija!
IZVOR: B. B. - E. S. T. - 08.07.2024 | 20:30
Naš sagovornik objašnjava na koji način je njegova firma uništena i koja je u tome uloga Srđana Starčevića
Slovenačka kompanija "Don don", koja se bavi proizvodnjom pekarskih proizvoda i čiji je većinski vlasnik Aleš Mozetič, ne bira sredstva da uništi srpske pekare i preuzme tu najvažniju granu prehrambene industrije da bi onda, posle počišćene konkurencije, iz te moćne pozicije stranog monopoliste zgrtali milione ucenjivanjem naše države i građana - od cena do snabdevanja hlebom.
PAKLENA MREŽA
U tu svrhu angažovali su mrežu ljudi koji su u drugim kompanijama na pozicijama ključnim za odlučivanje o plasiranju robe na rafovima trgovina po Srbiji. Baš onih koji su razradili mehanizam da raznim malverzacijama i spornim radnjama proizvodi i "Don don" budu favorizovani u radnjama, naročito velikim trgovinskim lancima, a na štetu malih srpskih proizvođača.
U vezi s tim, kako je već pisao Srpski telegraf, istražuje se uloga Srđana Starčevića, jednog od ključnih aktera u toj mreži, a koji je godinama bio na čelnoj poziciji sektora za nabavku u jednom od najvećih trgovinskih lanaca u Srbiji, a sad je izvršni direktor baš u "Don don".
- Srpsko pekarsko tržište je u opasnosti! I neophodno je da nadležni konačno reaguju i spreče taj kriminal. Pričam iz iskustva. Pre šest godina Starčević i ekipa pokušali su da unište, po identičnoj formuli koju sad primenjuju na pekare i moju firmu. I zato što se Srpski telegraf konačno, prvi usudio da o tome piše, što inače svi u poslovnom svetu znaju i ćute, potvrđujem iz prve ruke da je sve što navodite apsolutna istina. Isto su radili i s mesom, voćem, povrćem. Ma nema s čim nisu. Čak i jajima. Zbog njih su mnoge srpske firme poštenih malih preduzetnika zakatančene, porodice uništene. Moj prijatelj je preminuo od stresa. Nije jedini. Ja sam bio zdrav kao dren, a zbog njih sam imao operaciju srca, završio u invalidskoj penziji - priča za naš list vlasnik firme za distribuciju suhomesnatih proizvoda renomiranih kompanija iz Španije, Italije, Hrvatske i Crne Gore (svi podaci poznati redakciji).
Otuda želi da pomogne u raskrinkavanju ove hobotnice koja je sad udarila na pekare.
- Od 1991. imam firmu, a od 1992. sarađivao sam s velikim trgovinskim lancem. Odličnu saradnju smo imali, sve do 2015, kad počinju mutne radnje, posredni pritisci. Nisu direktno tražili novac, nisu se usudili, ali su se služili raznim manipulacijama da bi ga dobili. Šta su radili? Zadržavali su našu robu u magacinima, nisu iznosili u vitrine radnji. Istovremeno su cepali kese s naših proizvoda koji su bili vakumirani. I u te kese stavljali robu drugih proizvođača, lošijeg kvaliteta. Tom vizuelnom podvalom pomagali su te svoje proizvođače, varali kupce, a pokrivali se za tvrdnje da našoj firmi pada promet... Sa 500.000 evra promet je pao duplo za godinu dana. I sve to da bi nas, koji ne plaćamo reket, istisnuli s tržišta. I ubacili druge, svoje. Baš kao što to, manje-više, isti ljudi pokušavaju sad sa srpskim pekarima - ukazuje naš sagovornik.
UZALUD ŽALBE
Šikaniranje njegove firme trajalo je, nastavlja, naredne tri godine, do 2018, kad su im nametnuli prekid ugovora zbog navodne manje profitabilnosti njihovih proizvoda, pada prodaje u odnosu na iste artikle drugih proizvođača/dobavljača i neprihvatanja povrata neuslovnih proizvoda.
- Borili smo se, žalili rukovodstvu tih trgovina, angažovali advokate da bi isterali pravdu, za sve imamo dokumentaciju, ali, nažalost, sve je stalo zbog mog narušenog zdravlja usled tog stresa. A bio sam spreman da idem do kraja. I neophodno je da to neko učini. Ne smemo dozvoliti da nam ti Starčevići unište još i pekare. Mora tom kriminalu da se stane na put - zaključuje naš sagovornik.
Debele apanaže i bogaćenje
Nije prošlo neopaženo da se Starčevićeva imovina, paralelno s onim što je radio, a o čemu je prošle sedmice pisao Srpski telegraf, uvećavala ogromnom brzinom.
- Toliko da je ušao u građevinski biznis i gradi zgrade po Beogradu. U našim trgovačkim krugovima pominjalo se, međutim, da je njegova godišnja apanaža od raznih dobavljača dostizala 500.000 evra. I opet, naivni će reći da je to slučajnost, upućeni nešto drugo, "Don don" je nezadrživo osvajao police trgovinskih lanaca širom Srbije, dok su drugi mogli da budu srećni ako dobiju makar parčence tog prostora - ispričao je naš sagovornik.
Na konkretna pitanja koja smo mu poslali preko mejla kompanije "Don don", ali i porukom na njegov mobilni broj, Srđan Starčević nam je tad kratko odgovorio:
- Nemam nameru da odgovaram na ove izmišljotine i gluposti.
Šesti dan zaredom odgovore nam nisu poslali ni iz "Don dona".
Biznis i s nekretninama
Upravo prelaskom Starčevića u "Don don" dešava se, kako je ispričao naš sagovornik, dokapitalizacija i kupovina udela u beogradskoj firmi "Avala casa", koja se bavi izgradnjom stambeno-poslovnih objekata na više lokacija, što su višemilionske investicije.
- Nije da je plata na poziciji koju je on obavljao mala, ali nije ni tolika da samo od plate može da kupi takvu firmu. Odakle tolika sredstva ako se pošteno radi posao? Upitno je zato i prebacivanje imovine Starčevića na suprugu, taštu i bližu rodbinu. Koji bi mogli biti motivi, a da to nije pokušaj da se prikriju tokovi novca - objasnio je jedan od sagovornika našeg lista.