KAKO JE JEDAN PROSJAK PROMENIO ŽIVOT ČUVENOM SRPSKOM HIRURGU U BRISELU! Lekar mu dao dva evra za pivo, a on ga odveo u legendu!
IZVOR: Republika - 13.07.2024 | 02:30
Cela priča i jedna uspešna karijera hirurga počela je od toga što je prosjak od Dejana Izgarevića tražio dva evra za pivo.
Mislio sam da ću sa završetkom Medicinskog fakulteta te davne 2000. godine biti presrećan jer ipak nije bilo lako u roku završiti fakultet tih devedesetih godina prošlog veka. Prevario sam se. Tek sam kasnije uvideo da je to bilo najveće razočaranje jer očekivanje da ću kao mladi lekar započeti usavršavanje i raditi ono za šta sam učio - bila je zabluda, napisao je jedan srpski lekar, hirurg, Dejan Izgarević, a njegove reči prenela Politika.
- Odlučujem da odem u Zapadnu Evropu i da pokušam u nekoj stranoj zemlji koja će mi možda dati šansu za rad i učenje. Da bar probam, da se ne bih kajao kasnije. Uspevam da dobijem vizu i stižem u Belgiju bez znanja jezika. Bio sam presrećan kada sam uspeo da pronađem jeftin i pristojan stan na blizu centra Brisela, ali mi nije trebalo puno vremena da ukapiram da u razvijenoj Evropi najjeftiniji stanovi i jesu u centru grada, a da se sve ono što vredi nalazi na periferiji, desetak kilometara od centra.
Počinje, piše on, intenzivno učenje jezika i traženje mogućnosti da mu se prizna diploma Medicinskog fakulteta.
- Došla je i ta 2002. godina, jezik sam uspešno savladao ali nisam uspeo da savladam zid na koji sam nailazio prilikom traženja mogućnosti za priznavanjem diplome. Tada sam počeo da se lomim i razmišljao da se ponovo vratim u Srbiju jer ipak nisam toliko godina studirao da bih radio nešto drugo.
I upravo u to vreme u zgradi u kojoj je živeo, vlasnik je izdao jednu sobu čoveku koji je većinu svog vremena živeo na ulici sa psom. Imao je dugu kosu i bradu i uglavnom prljavu garderobu na sebi. Bio je krupan i visok sa izrazito plavim očima. Zvao se Frank.
Foto: www.profimedia.rs
- Doktore, možeš li mi dati dva evra za pivo? - upita me Frank jednom prilikom.
Dao sam mu...
Sutradan ponovo sretnem Franka:
- Dobar dan, doktore. Kako ste?
- Molim te, nemoj da me zoveš doktore.
- Pa, kako? Meni su rekli da si ti doktor.
- Jesam lekar, ali čim nemam dozvolu jer mi ne priznaju diplomu, onda nisam - odgovorio sam mu ko iz topa.
Frank je samo ćutao.
Sutradan po povratku u stan vidim ceduljicu:
- Dragi doktore, povodom priznavanja vaše diplome sutra imate zakazano u 14 časova sa gospođom E. E. na dole naznačenoj adresi.
Počeo je nervozno da traži Franka, nije ga bilo, čekao ga je do dva ujutro, nije dolazio u sobu. Doktor je sutradan u 13 časova odlučio da ode do E.E.
- Dolazim do kuće naznačene na adresi, njeno ime stoji obeleženo na vratima. Zazvonim jednom veoma diskretno i jednim delom sebe možda i poželim da se vrata ne otvore, jer kako je moguće da mi jedan "klošar" omogući sastanak sa vrlo cenjenim hirurgom.
Vrata su se, konstatuje, na sreću otvorila i osoba koja ih je otvorila tihim tonom je izgovorila:
- Dobro došli, doktorka vas očekuje.
Saslušala ga je i već sutradan je imao zakazano sa dekanom i predsednikom komisije za dodeljivanje specijalizacije iz hirurgije. Nostrifikacija, odnosno ogroman ispit provere znanja zakazan je za tri meseca, svake srede je asistirao E. E. u privatnoj klinici za šta je bio adekvatno plaćen.
- Da mi je rekla da joj ja plaćam, plaćao bih. Život mi se izmenio iz korena. Franka više nisam video. U slobodno vreme sam tumarao ulicama Brisela tražeći ga.
Posle tri meseca uspeo je da nostrifikuje diplomu i dobije specijalizaciju iz hirurgije. I tako posle pet meseci, jedne srede, tokom jedne operacije sa E.E. upitao ju je:
- Meni je Frank pomogao... Pokušavam da ga nađem, ali ne uspevam. Ko je on, u stvari?
E.E. je tihim tonom odgovorila:
- Frank, njegov otac, deda i pradeda potiču iz jedne vrlo ugledne belgijske porodice. Svi su po profesiji arhitekte. Frank je imao porodičnu nesreću i u udesu je izgubio suprugu i dete. Tada je uzeo svog psa i otišao iz kuće. Niko ga nije video pet godina. Kada se pojavio na vratima kod mene zamolio me je da vam pomognem. I iz ljubavi prema njegovoj porodici to nisam mogla da odbijem.
Prošle su godine od tada, doktor je završio sa najboljim ocenama hirurgiju u Belgiji i Francuskoj. Radio je u najeminentnijim bolnicama specijalizovanim za transplantaciju organa. Postavljen sa šefa urgentnog dela hirurgije.
- Franka nisam više video do 2012. godine. Prolazeći pored jedne vrlo prometne ulice u Anderlehtu krajičkom oko zapazim Franka sa dugom sedom kosom kako se niz stepenice spušta u metro. Zaustavljam auto na sred ulice i trčeći ulazim u metro. Čujem zvuk odlazećeg metroa i nadam se da je to metro iz suprotnog pravca. Prevario sam se, Frank je i tada uspeo da nestane.
U životu nikada ne znate ko je ko i ko vam može pomoći, zaključio je doktor i poručio da ako ne možete pomoći nemojte odmoći i nemojte nikada omalovažavati bilo koga pa i onoga koji spava na ulicu.
Bonus video