ŠTA SE DEŠAVA DOK UMIREMO? Poznati naučnik objasnio - Ovo osećamo u poslednjim trenucima života!

Foto: Shutterstock

ŠTA SE DEŠAVA DOK UMIREMO? Poznati naučnik objasnio - Ovo osećamo u poslednjim trenucima života!

Tokom ljudske istorije, mnogi su se pitali šta se događa kada umremo. Iako postoje mnoge teze, konkretni dokazi nedostaju. Dr. Džejms L. Helenbek, američki doktor i profesor na Univerzitetu Stenford, umesto da pokušava odgovoriti na pitanje šta se događa posle smrti, proučavao je šta se dešava u ljudskom organizmu neposredno pred smrt.

Redosled gašenja čula

U svojim istraživanjima, Helenbek je utvrdio tačan redosled gašenja naših čula, što je objavio u knjigama, uključujući i najpoznatiju "Perspektive palijativne nege". Prema njegovim istraživanjima:

Gubitak apetita: Prvo čulo koje gubimo je glad. Telo postaje svesno da više ne može prerađivati hranjive supstance i da mu one više nisu potrebne.

Gubitak žeđi: Nakon gubitka apetita, čovek gubi osećaj za žeđ. Telo više ne može pravilno funkcionisati i voda postaje bespotrebna.

Gubitak govora: Osoba često gubi sposobnost govora, ne zbog fizičkog problema, već zato što mozak prestaje da šalje signale potrebne za govor.

Gubitak vida: Vid postaje sve lošiji, počinje sa mutnim prikazom i prigušenim svetlom, a neki vide halucinacije ili voljene osobe.

Gubitak dodira: Čulo dodira nestaje, ruke više ne osećaju kontakt sa voljenima.

Sluh: Čulo sluha ostaje poslednje. Ljudi mogu čuti poslednje reči ili pesme, iako su izgubili sva prethodna čula.

Proces umiranja

Medicinska podrška može iskustvo smrti učiniti manje zastrašujućim. Kod mnogih koji umiru polako, postoji konačni, brzi pad koji se događa u poslednjih nekoliko dana života, poznat kao „aktivno umiranje“. Ljudi na samrti provode mnogo vremena u snu, koji se postepeno smanjuje kako se telo polako gasi.

Istraživanja pokazuju da ljudi bliži smrti reaguju na zvukove u prostoriji, čak i ako su u nesvesti. Međutim, ne znamo koliko mogu razumeti muziku ili glasove. Mozak počinje žrtvovati područja koja su manje kritična za preživljavanje, a vizualni sistem može postati uzbuđen, što dovodi do viđenja svetala, prenosi Stanford.

Disanje

Disanje onesvešćene osobe sledi automatske obrasce koje stvara respiratorni centar u mozgu. Disanje postaje od dubokog do plitkog i od brzog do sporog u ponavljajućim ciklusima, a na kraju se usporava i postaje plitko pred kraj. Na kraju dolazi do pauze u ciklusu, nakon koje sledi poslednji udisaj. Nekoliko minuta kasnije, srce prestaje da kuca zbog nedostatka kiseonika.

Ova istraživanja pružaju uvid u fiziološke procese koji se dešavaju u poslednjim trenucima života, iako još uvek ne daju konačan odgovor na pitanje šta se događa nakon smrti.

BONUS VIDEO: