STARI PROBLEM ZAHTEVA SAVREMENA REŠENJA: Koliko su deponije zapravo štetne?!
IZVOR: Republika - 29.07.2024 | 12:36
Kad leti buknu požari, štetne materije uđu u lanac ishrane kroz vazduh, vodu i zemlju, u voće i povrće, meso, jaja i druge namirnice
Ne prođe mnogo vremena, a da u Srbiji na deponijama, bilo divljim ili legalnim, ne dođe do požara. Upravo to ukazuje nam da sistem upravljanja otpadom u našoj zemlji treba da bude prioritet, kako posledice ne bi bile fatalne po živi svet, zbog zagađenja vazduha.
VINČA DOBAR PRIMER
Dejan Lekić, iz Nacionalne ekološke asocijacije, kaže za Srpski telegraf da su požari na deponijama, koji se češće javljaju leti, štetni po ljudsko zdravlje, a najveći problem je, ističe, kad zagađene materije uđu u lanac ishrane.
- Neminovno je da su požari na deponijama ekstremno loši za ljudsko zdravlje i životnu sredinu uopšte. Hemijske materije koje se tom prilikom ispuštaju imaju negativne posledice, a ono što se izdvaja kao poseban problem svakako je ulazak tih materija u lanac ishrane. Jer, logično, zagade se vazduh, zemlja, pa samim tim i voće i povrće, ali i meso, jaja i druge namirnice koje jedemo, bivaju zagađeni i tako se zagađenje dalje širi - objašnjava naš sagovornik.
On ističe da treba raditi na što boljem upravljanju deponijama, da bi se ovi problemi smanjili.
- Pored divljih deponija, kojih u Srbiji ima dosta, tu su i nesanitarne deponije, koje prave određene fabrike, kompanije, gde se otpad odlaže na takozvanim smetlištima ili prostoru na kom se baca sve ono što nije potrebno. Kao glavni problem izdvaja se to ne selektovanje otpada, gde se sve baca na jednu gomilu. Na takvim deponijama kreira se metan i lako dolazi do požara, odnosno samozapaljenja same deponije, što dalje stvara čitav niz problema - objašnjava Lekić i dodaje:
- Vidimo svi kako se širom Evrope već radi na tome da se broj deponija smanjuje, tako da i mi treba da idemo u tom pravcu. Dobar primer svakako je deponija u Vinči, gde se krenulo s proizvodnjom toplotne energije od tog otpada. Videćemo u kom pravcu će to dalje ići i kako će sve funkcionisati, ali svakako i tu akcenat treba staviti na upravljanje jer je jako važno da neko ko je stručan bude na čelu toga.
Igor Jezdimirović, predsednik Udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine", objasnio je nedavno za jedan portal koji se bavi ekološkim temama da prilikom sagorevanja koja se javljaju na divljim deponijama dolazi do pojave vrlo štetnih materija.
- To su materije kao što su furani, dioksini, sumpor-dioksid. Takođe, prisutno je povećanje koncentracije čestica koje su kancerogene, mutagene i sve to direktno utiče na naše zdravlje - kazao je on i dodao da je poseban problem upravljanje otpadom.
VAŽNA PROMENA ODNOSA
- Jedan od načina je da tražimo od donosilaca odluka da se reši pitanje upravljanja otpadom, u skladu sa svim pravilima struke, a druga stvar jeste da shvatimo da i mi moramo da se odnosimo prema otpadu drugačije. Kada odlazimo u prodavnicu i kada biramo šta ćemo da kupimo, da razmislim o tome kakva vrsta otpada nastaje iza toga i da li nam je stvarno to neophodno.
Podsetimo, u prethodna dva meseca buknulo je na desetine požara na deponijama u Srbiji, a najveći problem svakako je bio u maju, na deponiji Duboko, kod Užica, kada je gorelo nekoliko hektara otpada, koji uprkos danonoćnom radu vatrogasaca nije mogao da bude ugašen gotovo tri sedmice. Potom je u junu požar zahvatio smederevsko gradsko smetlište, a nedavno je gorelo i u beogradskom naselju Kumodraž. Zatim je zabeležen požar i na deponiji u Novom Sadu.
Treba raditi na smanjenju obima deponija
Kako i sam zakon kaže (Uredba o upravljanju otpadom) prvenstveno treba poći od toga da se radi na smanjenju otpada, odnosno prevenciji nastanka, zatim na ponovnoj upotrebi proizvoda i reciklaži. Tek ukoliko ništa od navedenog nije moguće, predviđeno je odlaganje otpada na deponije, ali samo ukoliko otpad ne može da se zbrine na drugi način.