NAUČNICI TVRDE DA JE SUŽIVOT RUDNIKA LITIJUMA I PRIRODE MOGUĆ! Studije jasno pokazuju: Projekat "Jadar" se može realizovati sa najvišim standardima Srbije i EU!
IZVOR: Republika/M.S. - 02.08.2024 | 10:42
Naučnim metodama da se odagnaju sumnje i spekulacije!
UZ JAKE MERE ZAŠTITE OTPAD IZ JADRA NE MOŽE DA ZAGADI VODU I ZEMLJIŠTE
Meštanima iz doline Jadra koji su zabrinuti da bi otpad iz podzemnog rudnika mogao da ugrozi vodu i zemljište, naučnici poručuju da je suživot rudnika litijuma i prirode moguć. Iako se o toj temi dosta polemiše u javnosti, studije o proceni uticaja na životnu sredinu su na naučnim osnovama potvrdile da se Projekat „Jadar” može realizovati u skladu sa najvišim standardima Republike Srbije i Evropske unije, potpuno bezbedno po životnu sredinu.
Suživot rudnika litijuma i prirode
Da se prilikom projektovanja podzemnog rudnika i fabrike o svemu vodilo računa, govori i podatak da je proces prerade jadarita osmišljen tako da od samog početka smanji količinu otpada. Jedna od novina koja bi bila prvi put primenjena u Srbiiji, a koja se uveliko primenjuje u svetu, je tehnologija odlaganja suvog otpada, koja ima minimalni uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu. To zapravo znači da rudnik neće proizvoditi tečni, već čvrsti otpad sličan glini, koji bi se odlagao na deponiju.
Čitav proces izgleda tako što se otpad nakon filtriranja pod pritiskom i sušenja u rotacionoj peći pretvara u „filter pogače“. Na taj način se povećava stabilnost deponije, a smanjuje se mogućnost zagađivanja podzemnih voda i tla. Značajna mera je i to što bi se 50 odsto otpada upotrebilo za popunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime bi bila prepolovljena veličina deponije.
Deponija Štavice
Deponija je planirana u dolini Štavice, koja nije oblast bogata podzemnim vodama, niti je u plavnom području. Planirano je da se padavine preusmeravaju sa deponije i sakupljaju za dalju preradu. Otpad bi bio sabijen do visokog stepena nepropusnosti, skoro je vodo-nepropustan, tako da je malo verovatno da padavine mogu uticati na njegovo razlaganje. Kao dodatnu meru zaštite stručnjaci su projektovali višeslojne zaštitne obloge ispod deponije. Da bi se ti uticaji smanjili predviđeno je da se otpad izolacionim oblogama odvoji od zemljišta i da se sve procedne vode sakupe i obrade u postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda. Time bi se sprečilo da bor iz otpada ugrozi podzemne vode i zemljište.
Iako su sintetičke folije veoma pouzdano i širom sveta dokazano rešenje za hidroizolaciju, kao dodatna mera sigurnosti koristio bi se dodatni izolacioni sloj prirodne bentonitske gline. Ako bi u bilo kom slučaju došlo do pomeranja sintetičke folije i procurivanja zagađivača, prirodna glina bi nabubrila i zatvorila bilo kakvu pukotinu. Ova kombinacija sintetičkih i prirodnih hidroizolatora osigurava efikasnu i dugovečnu zaštitu od potencijalnih curenja zagađivača u okolinu.
Foto: OTPAD
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu studija, objašnjava kako otpad ne bi mogao da zagadi životnu sredinu uz primenu projektovanih mera zaštite i nadzora.
- Vode iz okoline bi se obodnim kanalima usmeravale ka terenu van deponije, čime se smanjuje mogućnost prolaska vode kroz deponiju. Da ne bi došlo do kontakta otpada sa zemljištem i podzemnim vodama osmišljene su višeslojne zaštitne obloge sa glinom i izolacionom folijom, koja ne može da pukne čak ni u slučaju zemljotresa - navodi profesor Knežević.
Sve vode iz rudnika, uključujući i kontaktne vode sa deponije prečišćavale bi se do nivoa kvaliteta koji bi bio jednak kvalitetu vode rečnog toka u koji bi se po potrebi ispuštale.
U toku su istraživanja kako da se iskoristi ostatak iz procesa prerade u druge korisne svrhe i smanji količina materijala koji završava na deponiji. Pored toga, istražuju se mogućnosti prenamene otpada u različitim industrijama kao što su proizvodnja stakla, cementa, građevinskih materijala, poljoprivreda i putogradnja, sa ciljem smanjenja ukupne količine otpada i njegove ekološki održive upotrebe.
Rizicima od prerade litijuma može da se upravlja na odgovoran način, pokazali su nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu za Projekat „Jadar“. Zahvaljujući savremenim tehnologijama koje su proverene i efikasne, ti procesi mogu da se odvijaju sa minimalnim uticajem na životnu sredinu. Da bi to bio slučaj potrebno je da se radi po najvišim standardima, uz kvalitetan nadzor, i da kompanija koja upravlja procesima ima dovoljno resursa za ulaganje u efikasne mere zaštite. Iz Rio Tinta poručuju da oni mogu da ispune svaki od tih uslova.