MASLINE CARA I TRI KRALJA - POSADILI SU IH DA SVEDOČE O VEČNOSTI! Srpski vladari darivali su bogatstvo u manastire na SVETOJ GORI da čuvaju duh pravoslavlja
IZVOR: Republika - 25.08.2024 | 04:30
Čitava loza Nemanjića radila na jačanju manastira, a Dušan je dao toliko da je Hilandar i danas vlasnik trećine Atosa
Sveti Simeon i Sveti Sava, kao i cela loza svetorodna Nemanjića, bili su posvećeni Hilandaru. I druge manastire na Svetoj gori bogato su darivali, ulagali u njih i pomagali im na različite načine. Ipak, osim Stefana Prvovenčanog, srpske svetinje posebno su bile važne caru Dušanu. Posle Dušana još trojica srpskih kraljeva boravila su na Svetoj gori, a svaki od ove četvorice vladara posadio je po jedno drvo masline.
Drvo masline može da živi hiljadama godina, a posle dva veka izrastu izdanci. Zato je ona i simbol večnosti, ali i pomirenja Boga s ljudima jer je Noju golub doneo maslinovu grančicu da ga posle potopa uputi prema kopnu.
Na mestu gde se Dušan sastao s bratstvenicima podignut je Krst Cara Dušana. Tik uz njega zasađena je maslina. To je, inače, jedna od najstarijih maslina na Mediteranu. Punih devet meseci (od 1. septembra 1347. do juna 1348) car Dušan boravio je na Svetoj gori zbog Crne smrti, kako su tad zvali epidemiju kuge koja je ubila trećinu Evrope, odnosno 75 do 100 miliona ljudi. Novac koji je Dušan darovao manastiru utrošen je za objedinjavanje poseda na Svetoj gori.
DUŠANOVE MEĐE
Međe koje su tad postavljene i danas stoje. Vojna merenja pokazala su da Hilandar poseduje 10.000 hektara zemljišta. Time je Hilandar postao vlasnik trećine čitave Svete gore i ima najveće imanje. To i ne čudi, s obzirom na činjenicu da su od 1342. do 1371. godine Hilandar i Sveta gora bili u sastavu srpske države, odnosno Dušanovog carstva.
Ovom srpskom vladaru pripisuje se izgradnja paraklisa Svetih arhanđela (neposredno ispod pirga Svetog Save, severno od oltara Sabornog hrama). Dušanovi bogati darovi svim manastirima uticali su na odluku da se carici Jeleni odobri da stupi na tlo Svete gore. Dušan je svoj zahtev pravdao time da ona na Svetu goru ne dolazi kao žena nego kao carica.
ČESMA U SAVINOM POLJU
Drugu maslinu u Hilandaru zasadio je kralj Aleksandar Obrenović. On je po povratku s Olimpijade u Atini 1896. obišao Manastir Hilandar. Nije izostala ni novčana pomoć. Kao uspomenu na susret s kraljem, arhimandrit Vasilije je kasnije u Savinom polju podigao česmu, koja i danas postoji.
Na svom putu za Carigrad kralj Aleksandar Obrenović je 1894. trebalo da svrati u Hilandar, putujući preko Soluna, ali na taj put nije krenuo. Po Ivanu Pavloviću, tadašnjem srpskom konzulu u Solunu, poslao je kao poklon 6.000 dinara u zlatu, koji je konzul 14. decembra 1895. uručio predstavnicima Hilandara (arhimandritu Vasiliju i Damaskinu). Aleksandar je poput cara Dušana zasadio maslinu.
Treće i četvrto drvo masline zasadili su Karađorđevići. Kralj Petar Prvi je tokom posete u spomen-knjigu Hilandara upisao: "U našu srpsku staroslavnu lavru Hilandar došao sam da se poklonim njenim svetinjama i poželim bratstvu i dalje puno istrajnosti u čuvanju ove srpske svetinje. 29. mart 1910. Blagoverni kralj Srbije Petar Prvi."
Četvrto drvo u, inače, jednom od najstarijih maslinjaka 1990. zasadio je tadašnji prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. Inače, pravo da zasade masilne imali su samo kraljevi.
Nikola Pašić ispunio svoju najveću želju
Među onima koji su se upisali u knjigu posetilaca bio je i nekadašnji predsednik vlade, inženjer Nikola Pašić.
- Davno sam želeo da posetim ovu našu staru i slavnu zadužbinu, pa sam uvek očekivao zgodnog slobodnog vremena kad ću moći tu moju želju ispuniti. Sada, u pratnji Nj. K. V. Petra ispuni se moja želja. Ako mi Bog podari duži život, doći ću još jednom da duže ostanem ovde i odmorim dušu moju. 29. mart 1910. Nikola P. Pašić."
Foto: Wikipedia
Ivan Grozni poklonio portrete Svetog Simeona i Svetog Save
U riznici Hilandara čuva se oko 500 ikona nastalih od XII do XIX veka. Najpoznatija među njima je ikona Bogorodice Trojeručice. Najstarija ikona koja se čuva u manastirskoj riznici je Mozaička Bogorodica Odigitrija, nastala oko 1200.
Pored rukopisa, povelja, ikona i knjiga u riznici manastira se nalaze i drugi predmeti neprocenjive vrednosti. Među njima izdvaja se duborezni diptih monahinje Jefimije, koji je posvećen njenom rano preminulom sinu Uglješi Despotoviću, vezena zavesa za ikonostas despotice Jelene, u monaštvu Jefimije (oko 1400), kao i zavesa prvog ruskog cara Ivana IV Groznog, s izvezenim likovima Hrista, ruskih svetaca, ali i Sv. Simeona i Sv. Save.
Foto: Wikipedia
Ivan Grozni bio je po babi po ocu praunuk pretposlednjeg vizantijskog cara Mihaila i Jelene Dragaš. Srpska vlastelinska porodica Dragaš orodila se s Nemanjićima brakom Dejana i Teodore, polusestre cara Dušana i ćerke Stefana Dečanskog. Tako je i Sveti Simeon, odnosno Stefan Nemanja bio direktni predak Ivana Groznog.
Upravo je Ivan Grozni dao da se u oltaru Arhangelskog sabora Kremlja živopišu likovi Svetog Simeona i Svetog Save. Zna se da je u svojoj bogatoj biblioteci imao "Žitije Svetog Save", koje mu je poklonio iguman Hilandara Pajsije.
Osim toga, careva majka bila je Jelena Glinska Jakšić, potomak Jakše Brežičića, vojvode despota Đurđa Brankovića. Otac mu je rano umro, a majku su mu otrovali kad je imao sedam godina, pa je Ivana Groznog odgajila i vaspitala baba Ana Jakšić. Zabeleženo je da je posle nekog požara delegacija Moskovljana tražila da spali svoju babu jer je verovala da je ona veštica i da je odgovorna za nesreću. Zbog toga su se pokajali i oni koji su preživeli carev gnev.