OD BOLEĆIVOG DEČAKA BEZ RODITELJA DO TRONA Lekari ga otpisali, izlečio se sam pomoću bilja! Drug iz školske klupe Meša Selimović
IZVOR: Republika - 11.09.2024 | 11:47
PATRIJARH PAVLE: Nama je bolje da nestanemo kao ljudi nego da opstanemo biološki, da preživimo kao zločinci i neljudi
Na današnji dan rođen je Patrijarh srpski Pavle (svetovno ime Gojko Stojčević) u Kućanci, 1914. a preminuo u Beogradu, 15. novembra 2009. Patrijarh Pavle je bio 44. vrhovni poglavar Srpske pravoslavne crkve od 1990. do 2009. godine i u narodu poznati i cenjeni vernik. Narod ga je voleo i nazvao ga „Živi svetac“.
Patrijarh Pavle odrastao je s tetkom po ocu, koju je mnogo voleo i koja mu je zamenila roditelje. Kao mali, bio je veoma bolešljiv i slabašnog zdravlja. Imao je želju da postane lekar, ali je od malih nogu bio i veoma religiozan.
Foto: Privatna arhiva
SRBIN, MUSLIMAN I HRVAT
Osnovnu školu završio je u rodnom selu, a gimnaziju u Tuzli. Gojkov drug iz klupe bio je pisac Meša Selimović.
- Ja sam sedeo u prvoj klupi, s desne strane je bio musliman Meša, a s leve jedan Hrvat, ja sam bio u sredini. Tako da smo živeli, što se kaže, kao braća, kao svoji. Tada se to nije tako osećalo jer se videlo da su vremena teška i da idu još gora, pa su te razlike, i nacionalne i ove druge, bile neprimećujuće. Sad se to suviše ističe ponekad, i nacionalnost i vera. A onda je to bilo, bili smo, evo, drugovi školski, u istoj klupi smo sedeli Srbin, Hrvat, musliman - pričao je patrijarh.
PRVI POSAO
Na nagovor porodice, po završetku gimnazije, 1930. upisao je šestogodišnju bogoslovsku školu u Sarajevu. Potom odlazi u Beograd, upisuje teologiju i Medicinski fakultet. Drugi svetski rat pokvario mu je planove. Završio je Bogoslovski fakultet, ali studije medicine napustio je na drugoj godini.
Prvi posao dobio je 1944. u Banji Koviljači kao veroučitelj i vaspitač u domu za decu čiji su roditelji stradali tokom rata u Bosni.
MONAH I ASKETA
Tu se teško razboleo od tuberkuloze. U izolovanoj sobi, pomoću lekovitog bilja, uspeo je da se oporavi i izleči. U Manastir Blagoveštenje prešao je 1945, gde je upoznao monaha Makarija Milovanovića, velikog asketu. Posle tri godine iskušeničkog života u ovčarsko-kablarskom manastiru i posle brojnih razgovora s ocem Makarijem odlučio je da se zamonaši.
Kao monah, vreme je, svedočila su njegova tadašnja sabraća, provodio pretežno u molitvi i radu. Bio je strog, korektan, pravi asketa: hodao je bos i vreme posta provodio u ćutanju.
Pavle je 1955. u Atini započeo postidiplomske studije. Tu ga je zatekla vest da ga je Sinod izabrao za vladiku raško-prizrenskog. U Prizrenu je 1957. hirotonisan za vladiku raško-prizrenskog. Na tom mestu proveo je 33 godine.
IZBOR U DEVETOM KRUGU
Decembra 1990. izabran je za 44. poglavara Srpske pravoslavne crkve. Prvi put se srpski patrijarh birao apostolskim načinom. Pre toga poglavari su birani prostom većinom glasova proširenog Sinoda. Zbog straha da bi politika mogla da umeša prste u izbor patrijarha, novi poglavar izabran je žrebom, od tri ponuđena kandidata. Tek u devetom krugu glasanja episkop raško-prizrenski našao se na listi kandidata. Bilo je to iznenađenje za mnoge.
"VELIKA SRBIJA"
Te godine bile su teške za srpski narod, ratovalo se, ljudi su ubijani... U svim obraćanjima pozivao je na mir i slogu.
- Neki su mene optuživali da pozivam srpski narod u razaranje, ovu nesreću i rat, samo da bi se održala "velika Srbija". Ja sam rekao njima, ponavljam to i sada svima - da, kad bi "velika Srbija" trebalo da se održi po cenu nečeg nečovečnog, neljudskog, ne bih pristao. Ne bih pristao po tu cenu da se održi ni "mala Srbija". Kada bi po cenu neljudskog, nečovečnog trebalo da se održi poslednji Srbin i kada bih ja bio taj Srbin, ne bih pristao. Nama je bolje da nestanemo kao ljudi nego da opstanemo biološki, da preživimo kao zločinci i neljudi - govorio je patrijarh.
Preminuo je u Beogradu, na Vojnomedicinskoj akademiji 15. novembra 2009. u 95. godini života.
BONUS VIDEO