PATRIJARH PAVLE TRAŽIO OSTAVKU OD SLOBE! Njegova je dužnost da se žrtvuje za svoj narod! Evo šta mu je Milošević odgovorio!
IZVOR: Republika - 12.09.2024 | 16:36
Ako mora da ide u Hag, neka ide. Čoveku je svejedno gde će svoju žrtvu priložiti za svoj narod.
Patrijarh Pavle je tokom bombardovanja 1999. posetio Slobodana Miloševića i savetovao ga da podnese ostavku da bi se u svetu poboljšao položaj Srbije, otkrio je svojevremeno književnik, disident i bivši predsednik SRJ.
Milošević je to odbio rečima:
- Ne gone oni mene. Oni hoće Srbiju da unište. Ja zbog Srbije neću da se povučem.
- Njegova je dužnost da se žrtvuje za svoj narod. Ako mora da ide u Hag, neka ide. Čoveku je svejedno gde će svoju žrtvu priložiti za svoj narod.
I SRBI ČINILI ZLODELA
Strahovao je od građanskog rata i pokušavao na sve načine da nađe izlaz iz katastrofalne poratne situacije. Ponovo je tražio prijem kod Miloševića, ali ga je primio samo predsednik Srbije Milan Milutinović, koji ga je uveravao da nije problem u njihovim ostavkama i ponavljao nerazumnu tezu da samo treba izdržati dok se SAD i Evropska unija ne "urazume".
Poglavar SPC je često razmišljao o rešenju kosovskog pitanja.
- Govoreći mu o neminovnosti kapitulacije dok nije sasvim dockan, rekoh: "Za opstanak, baš na Kosovu, primorani smo da budemo izdajnici. To je tragički paradoks našeg nacionalnog mita." Patrijarh me ispravi: "Nećemo biti izdajnici ako popustimo pred jačim da bismo opstali. Bog je čoveku dao moć da rasuđuje šta je dobro, a šta zlo, šta je niža, a šta viša sloboda. Knez Lazar se opredelio za božije carstvo i poginuo. Kneginja Milica je Bajazitu dala ćerku da bi spasla Srbiju. A Despot Stefan je bio vazal da bi održao narod i srpsku državu" - svedočio je Ćosić.
U jednom razgovoru, na pitanje šta se dešava na Kosovu, jedva čujno je rekao, zagledan u krst na mantiji:
- Jesu i Srbi činili zlodela. I oni su pljačkali i ubijali u mestima gde su se vodile borbe s Albancima. A porušili su i neke džamije, što nikako nije smelo da se dogodi. Izgon kosmetskih Albanaca u Albaniju započeo je naredbom OVK u cilju izazivanja "humanitarne katastrofe" i medijske propagande protiv Srba; za njima izgon su vršili i srpska policija i dobrovoljci, negde i uz podršku domaćih Srba. Obavešten sam da, dok nije počelo bombardovanje NATO, taj izgon Šiptara u Albaniju nije imao masovan karakter.
STRAVIČAN TEROR
Zabrinuto je govorio da, posle povlačenja naše vojske i policije, granica s Albanijom ne postoji.
- Iz Albanije su navalile bande ubica, palikuća i pljačkaroša, koji bestijalno ubijaju Srbe, pale i ruše srpska sela i crkve svuda gde stignu. Kfor daje izvesno obezbeđenje Srbima, ali je to nedovoljno pred silinom albanskog nasilja u kom i deca učestvuju. Srbi koji se vraćaju u svoja sela bivaju ubijani i klani. Pričali su mi izbegli Srbi da Albanci ubijaju i bolesnike u postelji. Ako su Srbi poštedeli neke Albance u Peći, kao mirne i čestite ljude, za Albance ne postoje mirni i čestiti Srbi. Za njih su krvni neprijatelji svi, Srbiji treba satrti sve srpsko... Majko Božja... - pričao je patrijarh.
Spasiće nas trpljenje
Patrijarh se nadao da će se, kada stigne međunarodna policija, stvoriti neki uslovi za opstanak Srba. Bio je izričito protiv razgraničenja, govoreći da su Kosovo i Metohija srpske zemlje i da će ih opstanak i trpljenje sačuvati.
Tvrd stav Šredera
Krajem jula, patrijarh je razgovarao sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom.
- Nemac je bio kategoričan: "Mi ćemo pomoći da se podignu i albanske i srpske kuće. Ali Srbiju, dok se ne demokratizuje, nećemo pomagati."
Sahranio ubijenog dečaka koga je krstio
Patrijarh je služio opelo četrnaestorici seljaka u Grackom koje su na njivama, na žetvi, pobili i izmasakrirali Albanci. Sahranio je i dečaka starog 15 godina kog je on krstio. Pričao je Ćosiću o spaljivanju Crkve Svete Trojice u Mušutištu, podignute pre Gračanice, a stradala je u albanskoj osveti. Prethodno su Srbi, tokom rata, minirali džamiju, opljačkali i popalili albanske kuće.
- U ratu nije postojala jedinstvena srpska komanda, pa su se neki srpski odredi borili samovoljno i osvetnički za svoje žrtve vršili zločine - govorio je patrijarh.
O ulasku na Kosovo: To bi bilo samoubistvo, majko Božja!
Patrijarh je Ćosića pozvao 31. januara 2000, van sebe od brige.
- Do mene je došla vest da će naša vojska da uđe na Kosovo preko Rožaja. Tim pravcem će da uđe u Metohiju. Šta da činimo, gospodine Ćosiću?
- Ta vest nije istinita, Vaša svetosti. Nemamo mi snage da ratujemo protiv NATO pakta. Ko to sme? To bi bilo ludilo i nacionalno samoubistvo.
- I ja tako mislim. To bi bilo naše samoubistvo, majko Božja. Ali šta ga znam, ljudi su na sve spremni. Mene je strah, gospodine Ćosiću. Šta će onda biti s našim narodom, majko moja!
- Ne, ne. Ja u to ne verujem, Vaša svetosti. To govore generali iz propagandnih razloga.
Patrijarh je zabrinuto i uplašeno gledao Ćosića.
- Ja ću svakako da se raspitam, pa ću vam se javiti - rekao mu je sagovornik, na šta je on odgovorio:
- Samo mi telefonom recite da ste zdravo... Tako nekako u šifri mi javite.
BONUS VIDEO