Savetnik za odvikavanje od kocke za Republika TV: Najveći kockarski dug je onaj koji dovede do FATALNOG ISHODA - počinje se i od automata za igračke (VIDEO)

Foto: Republika

Savetnik za odvikavanje od kocke za Republika TV: Najveći kockarski dug je onaj koji dovede do FATALNOG ISHODA - počinje se i od automata za igračke (VIDEO)

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je Dejan Stanković, savetnik za ovikavanje od kockanja sa dvadeset godina iskustva u ovoj oblasti.

On je u zanimljivom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom objasnio kako se počinje sa kockanjem, kako je moguće da kockari budu izuzetno inteligentni ljudi, a dovedu sebe u strašne neprilike,  koji su najveći dugovi koje su ljudi napravili, kako porodica treba da reaguje kad uvidi da im dete kocka i na koji način je modernizacija kockarskih igara dovela do toga da se danas može kockati u svakom trenutku.  

Kažu da je kockanje bolest zavisnosti od koje je teže izlečiti se nego od narkomanije i alkoholizma?

- Svetski stručnjaci trvde da je zavisnost od kockanja jača o heroinske zavisnosti. Nije svako kockanje patološko. Postoji rekreativno kockanje i kockanje iz zabave. To je kockanje koje vas ne ugrožava. Ukoliko počne da ugrožava vas, vaše finansije, vaš ugled, porodicu i zdravlje ulazi se u patologiju. Kockanje je doseglo epidemiološke razmere i bitno je govoriti o ovom problemu da mladi iz ne znanja ne bi stradali.

Foto: Srpski telegraf

 

Kako znati kad se iz rekreativnog prelazi u patološko kockanje?

- Ukoliko ulog u toj, nazovimo je, igri ne ugrožava naše finansije i ne remeti svakodnevni život, to je u redu. Ako ovi segmenti života počnu da trpe, ulazi se u patologiju. A ako se uđe u patološko kockanje, teško je vratiti se na rekreativno. Granice se strašnom brzinom pomeraju. Važno je da porodica na vreme reaguje i shvati da ne sme da veruje osobi koja je u ovom problemu. Ta osoba će se zakleti da više neće kockati, samo da se vrati dug. Ali, nakon prvog duga sigurno će doći i drugi i treći... Ukoliko se nešto ne preduzme.

Obično se kreće sa tiketima, nastavlja na slot-aparatima, a kasnije se prelazi na rulet i onlajn kockanje u velike sume. Da li je i dalje tako?

- Može i tako, ali vremena se menjaju, industrija kockanja napreduje. Danas može da se odmah krene s onlajn kockanjem. To je nova opasnost. Roditelji vide da je dete kod kuće, u sobi je za kompjuterom, ne izlazi čak ni sa društvom u grad, a on napravi dugovanja od par hiljada evra. Danas možete iz svoje sobe, iz toaleta, sa radnog mesta da se kockate. Gde je telefon, tu je faktički i kazino. Tako se snizila i granica kad se počinje sa kockanjem. Danas interesovanje već počinje u osnovnoj školi. To ne znači da će svako ko se interesuje postati patološki kockar. Osoba mora da ima predispozicije za kockanje.   

Koji su bili najveći dugovi ljudi koji su ti se obratili za pomoć?

- Najveći iznos je onaj koji vas dovede do samoubistva. Nekome će dug od hiljadu evra preliti čašu, dok kod drugih može da se radi o desetinama ili stotinama hiljada evra. Cifra je apsolutno nebitna. Nekome je 300 evra više nego drugome trideset hiljada evra, na primer. Znači, novac je relativna stvar, bitno je kako mi doživljavamo i proživljavamo taj dug.

Kažu da su patološki kockari izuzetno inteligentne osobe, koje ne privlači samo potencijalni dobitak nego sam rizik i brzina igre. Kako je moguće da neko tako inteligentan dovede sebe u veoma tešku situaciju iz čiste gluposti?

- To je večita dilema - da li kockam zato što mi treba novac ili igram zato što volim da učestvujem u igri koja je neizvesna. Kockari su u većini slučajeva zaista jako inteligentne osobe. Ali to je problem - ne znači da je osoba u isto vreme i inteligentna i pametna. Može neko da bude inteligentan, a glup. Takođe treba imati u vidu da je kockanje bolest, a ako si bolestan, tu inteligencija ne pomaže. U ovom slučaju inteligencija čak i odmaže, jer više kombinujete: kako da pozajmite novac, kako da slažete roditelje i porodicu, kako da prodate nešto vredno... Najbolji primer za kockanje je vrlo banalan. Kad odemo u neko turističko mesto, postoje aparati u koje se ubaci evro i onda se izvlače lutkice ili satovi. Možemo videti dosta ljudi oko tih aparata. Kad bi par metara dalje tu istu lutkicu ili sat prodavali za jedan evro, dakle po istoj ceni, nikome ne bi bilo interesantno da to kupe. Znači, nije bitna lutkica ili sat, nego osećaj da si uspeo da dođeš do tog dobitka. Bitan je osećaj dominacije. Ljudi, ne treba aparat ili tiket da vam kažu da ste sposobni, pametni i da imate niz kvaliteta, već ljudi koji vas vole - članovi vaše porodice i partner.

Foto: Srpski telegraf

 

U životu kockara mnogo pati njegova porodica, čak i više od njega?

- To je možda i najvažnija stvar kad je kockanje u pitanju. Greške koje porodica konstatno pravi. Umesto da pomažu da se izađe iz problema, oni pomažu da se dublje uđe u problem. Na primer, otac kaže: "Ja ću da ga izbacim iz kuće". To nije rešenje. Za tri meseca na ulici imaće tri džaka problema. Niko ne može da gleda kako mu neko maltretira dete na ulici. Onda se odluče da mu uskrate finansije. U redu, ali postoji osoba koja će mu ih dati i to sa kamatom. Bitno je da se shvati: ako se prvi put napravi dug, probajte da se dogovorite i da ga vratite. Ako se to ponovi, odmah tražite pomoć. Za prvi dug je on odgovoran, kod drugog je odgovornost podeljena, a svaki naredni ide na teret porodice. Sa kockarom nema dogovora. U medijima svakog dana vidimo svakakve nesreće, nasilje u porodici, povećanje nasilja nad ženama... Kad bi ušli dublje u neku od tih vesti, vratili priču par koraka unazad, videli bi da je kockanje doprinelo toj nesreći. Zamislite, na primer, da neko izgibi deset hiljada evra na ruletu i posle toga sedne u auto da vozi. On je tempirana bomba, jer on mentalno nije u tom automobilu, nego je još uvek za kockarskim stolom. U nekim zemljama se čak registrovanim patološkim kockarima oduzima vozačka dozvola.