MILADINOVA ZASTAVA SLOBODE NAD EVROPOM! Trobojku s petokrakom na vrh palate Albanija okačio golobradi Valjevac, nepoznata devojka ga ZAVETOVALA na Slaviji
IZVOR: Republika - 09.11.2024 | 22:00
Trobojku s petokrakom na vrh palate Albanija okačio golobradi Valjevac Miladin Petrović
Beogradska operacija bila je jedna od najkrupnijih i najvažnijih bitaka u Drugom svetskom ratu na našem prostoru. Oslobođenje Beograda od nemačkih okupatora trajalo je od 12. do 20. oktobra 1944, ali neki istoričari ove borbe smeštaju u period od 10. do 22. oktobra. Vođene su žestoke bitke za svaku ulicu i zgradu, a slobodu grada životom je platilo oko 4.000 jugoslovenskih i sovjetskih boraca.
Ostalo je zabeleženo da je u sastavu ovih jedinica NOVJ bilo 90 odsto Srba, koji su godinama čekali da krenu u konačno oslobođenje prestonice.
Prva nemačka zastava bačena u prašinu u slobodnoj Evropi bila je baš ona s palate Albanija. Umesto nje, na krovu najviše zgrade u Beogradu zavijorila se jugoslovenska s petokrakom. Okačio ju je Miladin Petrović, od oca Simeona, iz Brankovine kod Valjeva.
RANJEN NASTAVIO DA SE BORI
Tad je imao samo 18 godina. Još golobrad priključio se Drugoj četi Četvrtog bataljona Osme crnogorske udarne brigade. Pred zoru 19. oktobra, grupe boraca savladale su prostor do samog ulaza u palatu. Medu borcima koji su se dokopali ulaza zgrade bili su Miladin, Milan Božović i Sreten Živanović. Na petom spratu Nemci su pokušali da ih odseku od snaga koje su bile oko zgrade, ali nisu uspeli. Probijajući se kroz kišu kuršuma, Miladin je napredovao ka vrhu Albanije. Gore, na krovu, bila je grupa Nemaca koja je kontrolisala prostor prema Terazijama. Pokosio ih je mitraljez mladog Petrovića. Ubrzo se na vrhu palate zavijorilo znamenje slobode.
Foto: Privatna arhiva
Trajno sećanje na stradale heroje
Kompleks Spomen-groblja oslobodiocima Beograda, nasuprot ulazu u Novo groblje, otvoren je svečano 20. oktobra 1954, na desetogodišnjicu oslobođenja grada. Na površini od 1,12 hektara sahranjeno je 1.395 boraca Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 818 boraca sovjetske Crvene armije.
Tokom oslobađanja grada poginula su 2.944 pripadnika Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije i 961 borac Crvene armije.
Tu zastavu Miladinu je tokom borbi na Slaviji dala u ruke nepoznata devojka. Darovala mu je izvezenu trobojku s petokrakom i zavetovala ga da je podigne na najviši vrh u Beogradu. Obećao je da će joj ispuniti želju.
Foto: SUBNOR
- Na krovu Albanije Miladin je ranjen, ali je odbio da ide u bolnicu - zabeležio je njegov politički komesar Ilija Prelević. Posle tačno dva meseca, još sasvim neoporavljen, Miladin Petrović poginuo je na Sremskom frontu, u selu Kaiševci, 18. decembra 1944.
U bici za Beograd sovjetskom Crvenom armijom komandovao je general Vladimir Ždanov, a jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije (NOVJ) general Peko Dapčević.
RAT SA DIVERZANTIMA U PODZEMNIM KANALIMA
Jedna misterija u vezi s oslobođenjem Beograda i dalje je nerasvetljena.
Sedam dana posle 20. oktobra 1944. nekoliko desetina jugoslovenskih partizana započeli su u podzemlju, u kanalima grada, prema nekim svedočenjima, spektakularnu, ali do danas slabo naučno istraženu, akciju čišćenja neprijateljske vojske. Iz ruševina, podruma, šupa, ali i kanalizacije trebalo je isterati sakrivene naciste, ali i neprijatelje iz građanskog rata - pripadnike četničkog pokreta i njihove saradnike.
O njihovim borbama se pisalo u medijima, neke scene se pojavljuju u kultnoj partizanskoj seriji "Otpisani", ali istorijskih podataka o njima nema.
- Za sada je to sve što imamo. Moguće je da tih dokumenata ima u još neotvorenim arhivama službe Državne bezbednosti, ali na osnovu svedočenja ne možemo biti sigurni - kazao je svojevremeno za BBC na srpskom istoričar Milan Radanović.
Milka Kraljević, udovica komandanta ove akcije Gojka Kraljevića, kaže da je to bila "jako opsežna operacija", mnogo mladih je izginulo.
- Neki od njih su završili kao psihijatrijski bolesnici i nisu nikada izašli. Velike su to traume - kazala je ona.
U ovoj operaciji, prema nekim navodima, ubijeno je ili uhvaćeno 175 nemačkih diverzanata, a poginulo je i 60 boraca KNOJ, dok je mnogo više ranjeno.
SREMSKI FRONT
Jedinice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije prvo su dospele do Žarkova i Čukarice, a tokom noći između 13. i 14. oktobra zauzeta je Avala. Jedan pravac nastupanja bio je od Čukarice prema Savskom pristaništu. Drugi smer prodora bio je od Topčidera put Ulice kralja Milana. Naredna dva pravca bila su od Banjice preko Dedinja prema Krunskoj ulici i niz Bulevar kralja Aleksandra ka Dušanovoj ulici. Nemačke trupe u Beogradu pružale su sve vreme ozbiljan, snažan otpor.
Nemačke jedinice konačno su se povukle preko Save tokom noći između 19. i 20. oktobra. Savski most oslobodioci su zauzeli ujutro 20. oktobra. Nemci su ga prethodno minirali s namerom da ga dignu u vazduh odmah pošto ga njihove trupe pređu. Most je spasen tako što su presečeni kablovi za detonaciju. Spasavanje mosta pripisano je hrabrom učitelju Miladinu Zariću.
Zemun je oslobođen 22. oktobra. Nemci su se potom utvrdili u Sremu na potestu koji će postati poznat kao Sremski front, uglavnom na liniji razdvajanja srpske i hrvatske etničke većine. U Beogradu su pritom ostali prikriveni pripadnici nemačkih snaga, s ciljem da prave sabotaže i diverzije. Te grupe su zatim razbijene.
Nemačke snage imale su u Beogradu ukupno 15.000 poginulih i 9.000 zarobljenih vojnika. U borbama je uništeno ili zaplenjeno gotovo sve neprijateljsko teško naoružanje, oprema i tehnika.
BONUS VIDEO: