DESET PLOTUNA NAD BEOGRADOM PRED DAN PRIMIRJA! Spektakl na Kalemegdanu (FOTO)
IZVOR: Republika/M.S. - 10.11.2024 | 19:10
Slava herojima!
Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, pripadnici Garde Vojske Srbije izvršili su danas počasnu artiljerijsku paljbu ispaljivanjem 10 plotuna iz šest artiljerijskih oruđa sa Savske terase na Kalemegdanu, u skladu s naređenjem predsednika Republike i vrhovnog komandanta Vojske Srbije Aleksandra Vučića.
Počasnoj artiljerijskoj paljbi uoči predstojećeg državnog praznika prisustvovali su državni sekretar u Ministarstvu odbrane Mile Jelić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra odbrane za ljudske resurse Siniša Radović, načelnik Operativne uprave (J-3) Generalštaba Vojske Srbije general-major Tiosav Janković, načelnik Uprave za vojno zdravstvo brigadni general Radivoje Anđelković i komandant Garde Vojske Srbije pukovnik Željko Furundžić.
Reprezentativni orkestar Garde intonirao je himnu Republike Srbije, uz podizanje državne zastave.
Podsećamo, Dan primirja u Prvom svetskom ratu se kao državni praznik u Srbiji obeležava od 2012. godine, u znak sećanja na 11. novembar 1918. kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat.
Na taj dan, 11. novembra 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenju, potpisano je primirje između saveznika i Nemačke, čime je formalno okončan Prvi svetski rat. Iako je primirje odmah obustavilo borbe, pregovori o uslovima mirovnog sporazuma nastavili su se sve do Versajskog mira 28. juna 1919. godine, čime je rat bio zvanično završen.
Dan primirja u Srbiji od 2012. godine
Ovaj dan nije samo podsećanje na kraj rata, već i na ogromne žrtve koje su mnoge nacije podnele. U Srbiji, Dan primirja je postao državni praznik tek 2012. godine, iako je pre toga obeležavan u školama i drugim ustanovama.
Obeležavanje Dana primirja je važan trenutak za refleksiju o istoriji, ratnim strahotama, ali i o obnovi koja je usledila. U Srbiji, narod je pretrpeo ogromne gubitke, a simbol ove obnovljive nade i izdržljivosti postao je cvet Natalijine ramonde, koji je izuzetno otporan i može ponovo da oživi čak i nakon što se potpuno osuši.
Natalijina ramonda - "cvet feniks"
U Srbiji, cvet Natalijine ramonde, koji je otkrio Josif Pančić 1874. godine, postao je simbol ovog praznika. Ovaj cvet se smatra "feniksom među biljkama" jer, iako je izuzetno osetljiv na sušu, u potpunosti se oporavlja kad doživi vlagu.
Na isti način, i srpski narod, nakon ogromnih stradanja u Prvom svetskom ratu, pronašao je snagu da se obnovi i ponovo izgradi svoju državu. Cvet Natalijine ramonde simbolizuje ne samo fizičku obnovu, već i moralnu i emotivnu izdržljivost, koja je bila ključna za opstanak srpske vojske i naroda u celini.
Dan primirja u Srbiji ima duboko ukorenjeno značenje, koje prevazilazi običan datum na kalendaru. Na njemu se sećamo ne samo herojske borbe, već i teških trenutaka kroz koje je narod prošao, a koji su oblikovali novu, modernu državu. Albanska spomenica, medalja koja je dodeljena vojnicima koji su preživeli povlačenje kroz Albaniju 1915. godine, podseća na dramatične okolnosti povlačenja srpske vojske, ali i na neslomljivu volju i borbenost srpskog naroda.
Neradan dan
U današnjoj Srbiji, Dan primirja je neradni dan, što omogućava svim građanima da se posvete sećanju na stradanja, kao i na obnovu koja je usledila. Takođe, za sve one koji rade na ovaj praznik, zakon nalaže uvećanje dnevnica, što je regulisano zakonodavstvom o praznicima. Za mnoge zaposlene, to je prilika da dobiju dodatnu naknadu za rad tokom dana koji je posvećen sećanju i počasti onima koji su dali svoje živote.
Ovaj praznik se ne obeležava samo u Srbiji, već i u mnogim drugim državama koje su bile pogođene ratom, uključujući Francusku, Veliku Britaniju, i Sjedinjene Američke Države. U svim tim zemljama, 11. novembar je dan kada se odaju počasti vojnicima koji su poginuli u tom sukobu, ali i dan kada se podsećamo na vrednosti mira i slobode koje su bile postignute nakon velikih ratnih stradanja.