PAVLOVOG OCA UBILA AMERIKA, VRATIO SE DA UMRE U RODNO MESTO! Otkrivena dugo nepoznata tajna iz biografije najvoljenijeg srpskog patrijarha
IZVOR: Republika - 17.11.2024 | 00:45
Gojko poneo prezime Stojčević po majci, mada mu se otac zvao Stevan Okrajnov, pošto roditelji nisu bili venčani
Poreklo patrijarha Pavla do danas nije bilo predmet većeg interesovanja, pa je otuda ostalo i neistraženo da li je patrijarh poneo prezime Stojčević po ocu ili po devojačkom prezimenu svoje majke.
ŽIVELI KOD BABE I TETKE
U svim dosad objavljenim biografijama, isticano je uglavnom da je rano ostao bez oba roditelja. Za oca Stevana navedeno je da je radio u Americi, da je tamo oboleo od tuberkuloze i da se vratio u Kućance, te da je preminuo kad je Gojku bilo tri godine, a nedugo pošto se rodio njegov brat Dušan. Posle nekoliko godina, majka Ana se preudala, a Gojko i Dušan su ostali kod babe i tetke po ocu. Nažalost, ubrzo je tokom trećeg porođaja preminula i Ana, prethodno rodivši dve ćerke, Ljubu i Vidu, u braku s jednim udovcem.
Istraživači su bili zbunjeni kada u knjizi umrlih nisu naišli na pomen Stevana Stojčevića, ali su zato utvrdili da je jedino Stevan iz sela Kućanci, koji je tih godina otišao za Ameriku, bio onaj s prezimenom Okrajnov.
Rodbina iškolovala svu decu
Gojko je kod strica Lazara otišao 1925, po završenoj osnovnoj školi u Kućancima. Prema kazivanju samog patrijarha, Gojkov stric i strina imali su osmoro dece.
- Živeli smo na periferiji Tuzle, stric je bio strog ali pravedan, svu svoju decu i mene je iškolovao, svi su završili fakultet, a pojedinci su i doktorirali - govorio je svojevremeno patrijarh.
Ime Lazara Okrajnova pominje se i kao ime prvog stanodavca po dolasku Gojka Stojčevića na studije u Beograd, na Bogoslovski fakultet. U dosad objavljenim biografijama se navodi da je patrijarh po dolasku stanovao kod očevih rođaka, ali se ne ističe da je reč o njegovom rođenom stricu.
On je prispeo u Elis Ajlend kod Njujorka 28. marta 1910. Kako se navodi na listi putnika koji su put Amerike 19. marta iste godine krenuli iz Roterdama u Holandiji, Stevan Okrajnov je tada imao 28 godina, a navedeno je da je bio neoženjen, odnosno samac, i da se radi baš o ocu patrijarha Pavla. Pošto nisu bili zvanično venčani, sveštenici su Gojka upisali pod majčinim prezimenom.
Gojko i Dušan su, posle smrti oca, a pošto im se majka Ana preudala, nastavili da žive kod babe i tetke po ocu. U jednoj od biografija patrijarha Pavla navodi se da se baba zvala Draginja (Draga), a tetka Senka. Patrijarh je u jednom intervjuu rekao da se oca sećao samo kroz dve slike: jednu, kako pokušava da uhvati konja, i drugu kako leži na odru, pored njega stoji strina Kristina i plače. S druge strane, patrijarh je više puta isticao značaj babe Drage, a naročito tetke Senke u njegovom ranom odrastanju, rekavši jednom:
- Ona je meni nadoknadila majku, tako da ja i sada pomislim: kad umrem, najpre ću da vidim tetku, pa onda sve ostale.
Otkriće na sahrani
Inače, prvi javni pomen i dovođenje u vezu porodice Okrajnov s patrijarhom Pavlom desio se prilikom medijskog praćenja njegove sahrane 20. novembra 2009. Tada je navedeno da su se, pored potomaka patrijarhovog rođenog brata Dušana, od njega oprostili i potomci njegovog rođaka Lazara Okrajnova, železničkog činovnika, kod koga je patrijarh živeo u ranoj mladosti dok je u Tuzli učio nižu gimnaziju pre Drugog svetskog rata.
STRIC LAZAR
Patrijarhov deda po ocu zvao se Nikola. On i Draginja su, prema podacima iz knjige Snežane Milković "Moj deda patrijarh Pavle", pored Stevana i pomenute ćerke Senke, imali još Stevku, Stazu i Lazara. Ime strica Lazara se nigde ne pominje u patrijarhovim biografijama, već samo podatak da je "otišao na školovanje kod strica", koji je bio železničar u Tuzli (vidi okvir).
Slavio očevu slavu, Lazarevu subotu
U popisu iz 1948. u Kućancima se pominje samo jedna kuća Okrajnovih. Osim u Kućancima, bilo ih je u selima pored Vukovara, Bršadinu i Tripnji, kao i u samom Vukovaru. Prezime se pojavljuje u obliku Okrainov, Okraina, Okrainović i Okrajinović. Ovde valja napomenuti da je prezime Okrajnov prisutno i preko Dunava, u selu Bački Brestovac, između Odžaka i Sombora. Štaviše, u ovom mestu su popisani još sredinom 18. veka, pod prezimenom Okraina.
Zajedničko za Okrajnove u Bačkom Brestovcu i Kućancima je slavljenje Lazareve subote, što upućuje na njihovu srodnost. Patrijarh Pavle je kao krsnu slavu redovno slavio Lazarevu subotu, što je još jedan prilog u dokaz da je po ocu bio iz porodice Okrajnov pošto porodica njegove majke, Stojčevići, slave Svetog Jovana.