RFZO IZDAO HITNO UPOZORENJE! Nova prevara u Srbiji!
IZVOR: Republika - 25.11.2024 | 16:07
RFZO ističe da mejlovi koje dobijaju firme i građani sa takvom sadržinom ne potiču od RFZO i moli sve koji ih prime da ih ne otvaraju.
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) saopštio je danas da je imao prijave nekoliko pravnih lica o prijemu lažnih mejlova u kojima je zloupotrebljeno ime Fonda i istakao da se radi o jednoj od poznatih internet prevara, takozvanom fišingu, gde se od primalaca traži da otvore link iz lažnog mejla.
RFZO ističe da mejlovi koje dobijaju firme i građani sa takvom sadržinom ne potiču od RFZO i moli sve koji ih prime da ih ne otvaraju.
Naglašava se i da podaci osiguranika i druge poverljive informacije nisu ugroženi, kao i da je RFZO odmah informisao nadležne državne organe koji će preduzeti dalje korake u cilju otkrivanja inicijatora pokušaja prevare građana Srbije i nanošenja štete Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.
Šta je fišing?
Fišing (pecanje, eng. phishing) je jedna vrsta Internet prevare u kojem se u osnovi radi o krađi identiteta i podataka. Konkretno, prevaranti falsifikuju veb stranicu neke kompanije, ili njen profil na društvenim mrežama, i preko njih pokušavaju da ukradu podatke korisnika (lične ili finansijske), ili da instaliraju maliciozni softver na uređaje koji je u stvari virus preko kojeg će ukrasti podatke koje imate na tim uređajima.
Najčešće su to računi, brojevi kreditnih kartica, lični podaci tj. sve one informacije koje će im u budućnosti biti od velike koristi kako bi naneli štetu vama lično ili organizaciji u kojoj radite.
Kako sve izgleda?
Na primer, dobijete mejl (sms, poziv, whatsup ili viber poruku…) u kome "banka“ traži da, iz navodno bezbednosnih razloga, ukucate ponovo svoje korisničko ime i šifru ili broj kartice. Link koji otvarate ima logo, boje i izgled na koji ste navikli – ako se ne udubite, nije lako "provaliti“ da je stranica lažna. Klik na link, takođe, može pokrenuti instalaciju virusa na računar ili neki drugi uređaj.
Na ovaj način, pošiljalac navodi žrtvu (to jest – vas) da preko telefona ili lažne stranice otkrije poverljive informacije, koje se koriste u brojne svrhe, ali najčešće za krađu novca s bankovnog računa, zloupotrebu kartice ili neovlašćeni pristup elektronskoj pošti.
Bonus video