MONTGOMERI REAGOVAO NA SPORNU SCENU U SERIJI: Đinđića su ubili pritisci iz Haga, nema dokaza da je Koštunica umešan!
IZVOR: Republika - 30.11.2024 | 21:00
Moja vlada je u potpunosti podržavala akciju "Sablja", a za istragu nije bilo potrebno vanredno stanje
U poslednjoj epizodi serije pojavljuje se i tadašnji ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri. Jedan dijalog sugeriše da je upravo on sprečio da se ispita politička pozadina ubistva premijera Đinđića. U toj sceni, da ukratko prepričamo, savetuje da se ne ide predaleko u istrazi, odnosno da se ne hapse Vojislav Koštunica i njegovi bliski saradnici jer bi to, prema njegovom mišljenju, moglo da izazove građanski rat.
biografija Vilijama Montgomerija
- u vojsci SAD bio od 1967. do 1970, veteran Vijetnamskog rata
- služio kao ambasador u Bugarskoj, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori
- u Beograd došao posle obnove diplomatskih odnosa u novembru 2000. i bombardovanja
- povukao se s mesta ambasadora u februaru 2004.
PAUEL ODMAH DOŠAO
Autori serije istakli su da su događaje iz 2003. prikazali služeći se isključivo umetničkom slobodom i ne dajući objektivan prikaz. Međutim, navodni zahtev tadašnjem premijeru Zoranu Živkoviću da ukine vanredno stanje i prekine akciju ipak je izazvao Montgomerijevu reakciju.
Verovali da služe zemlji, iskorišćeni za mračne ciljeve
Što se tiče Jedinice za specijalne operacije i njenog komandanta Milorada Ulemeka Legije, Montgomeri ističe da medijsko izveštavanje, svedočenja u Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu i komentari srpskih političara jasno pokazuju da je jedinica bila pogrešno i kriminalno upotrebljena od političkih lidera.
- JSO je doprineo širenju nasilja u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji. Dok su mnogi pripadnici verovali da služe domovini, oni su iskorišćeni za tamne političke ciljeve Slobodana Miloševića i Radeta Markovića - ocenjuje bivši ambasador SAD.
- Moja vlada je u potpunosti podržala operaciju "Sablja" i smatra je neophodnom i uspešnom. Nije bilo takvog susreta s nekoliko ljudi, kao što je prikazano - rekao je bivši ambasador za beogradske medije.
Foto: Printscreen
On je podsetio na reagovanje najviših zvaničnika Sjedinjenih Američkih Država:
- Naš državni sekretar Kolin Pauel je skoro odmah došao u Beograd da pokaže podršku i izrazi saučešće Ružici Đinđić u njenom domu. Moja vlada je do danas u potpunosti podržavala apsolutno sve napore koje su sve srpske vlade učinile od atentata da pronađu dokaze protiv ma koga za koga se sumnja da je podržavao ili podsticao atentat. Za to vam nije potrebno vanredno stanje. Da jeste, vanredno stanje bi i danas bilo na snazi. General Aco Tomić (načelnik KOS, prim. aut.) nakon atentata je bio u zatvoru tri i po meseca, što je dokaz da prestankom ratnog stanja nije okončana istraga o atentatu.
U Vladu samo na konsultacije
Bivši američki ambasador je rekao i da nikad nije sugerisao ko treba da bude premijer posle Đinđićevog ubistva niti ga je iko pitao.
- Mislio sam da bi bilo kakva sugestija s moje strane bila omražena i tretirana kao mešanje. Drugo, to bi zaista moglo da šteti bilo kome koga bih spomenuo. Ništa dobro ne bi izašlo iz toga. Kao što sam napisao u svojoj knjizi, bio sam pozvan da se sastanem s vođstvom Demokratske stranke u njihovom sedištu nekoliko dana nakon ubistva, da bi me informisali o tome koji ljudi će zauzeti koje pozicije. To nije bila konsultacija, već davanje informacija - naveo je Montgomeri.
Montgomeri, koga u "Sablji" ne glumi profesionalni glumac, nego Amerikanac naturščik koji živi u Beogradu, kaže da i danas ima grižu savesti.
POBUNA JSO
- Zoran Đinđić i ja smo bili komšije i veoma dobro smo radili zajedno. Moram da priznam da su ključni faktori u njegovom ubistvu bili Haški tribunal i pritisak koji je Zapad, posebno SAD, vršio na njega da se povinuje optužnicama koje je Hag izdao. Ja sam, naravno, jedan od primarnih predstavnika svoje vlade koji je vršio taj pritisak na njega i zato osećam uticaj ubistva do današnjeg dana - govorio je Montgomeri 2016.
Da li je bilo političke pozadine
Ubistvo Đinđića pokrenulo je i brojna pitanja o političkoj pozadini atentata. U središtu tih pitanja nalazio se i tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a tokom 2011. bilo je nekoliko najava iz tužilaštva da će biti saslušan.
- Tužilaštvo zna da nema osnova da budem svedok, problem je u tome što DSS svakodnevno svedoči o raspadanju Srbije - rekao je tada Koštunica.
Njegov sukob sa Đinđićem je tinjao praktično od 5. oktobra, kada je Koštunica odbio da smeni šefove tajnih službi, a kulminirao je posle pobune JSO krajem 2021. Predsednik je to ocenio kao najobičniji štrajk:
- Kao što lekari štrajkuju u belim mantilima, tako i vojska štrajkuje u svojim radnim, to jest ratnim odelima.
Zajedno s Acom Tomićem, u akciji "Sablja" uhapšen je i tadašnji savetnik za bezbednost Vojislava Koštunice Rade Bulatović. I Tomić i Bulatović proveli su po tri meseca u pritvoru, Bulatović je zbog toga od države naplatio 667.000 dinara odštete, a posle dolaska Vojislava Koštunice na vlast postao je direktor Bezbednosno-informativne agencije.
Politička pozadina aktuelizovana je i 2011, ponovo bez epiloga.
On smatra da su spekulacije o umešanosti predsednika Vojislava Koštunice i generala Ace Tomića neutemeljene jer vlasti nikada nisu našle opipljive dokaze o njihovoj umešanosti. Takođe, ističe da je ključni momenat bio revolt "crvenih beretki" zbog uloge u hapšenju haških begunaca.
- Koštuničino odbijanje da angažuje vojsku i zaustavi protest Jedinice za specijalne operacije (JSO) dovelo je Đinđićevu vladu u opasnost i povećalo uticaj Legije i "zemunskog klana". Kada im se Đinđić usprotivio, bio je ubijen. Nije bilo strane uloge, "zemunci"su to učinili zato što su verovali da ih je izdao pošto je naložio njihovo hapšenje - pričao je Montgomeri.
BONUS VIDEO: