NEKADA "ACA PLAVI" DANAS MONAH ARSENIJE! Prošao SEKTU i NARKOTIKE - evo kako je Jovanović zatvorio vrata pakla!

Foto: youtube.com/printscreen

NEKADA "ACA PLAVI" DANAS MONAH ARSENIJE! Prošao SEKTU i NARKOTIKE - evo kako je Jovanović zatvorio vrata pakla!

Monah Arsenije često puta dospevao je u centar pažnje ovdašnje javnosti. Kako zbog zanimljivog spoja muzičke karijere i crkve, tako i zbog stavova koji su bili jasno i glasno rečeni, a odnosili su se na poteze Jelene Đoković i Ane Ivanović. Pre nego što se zamonašio, Aleksandar Jovanović bio je veoma aktivan na muzičkoj sceni. Svirao je sa članovima EKV, a o svom iskustvu 2006. je objavio knjigu "Bog i rokenrol", prenosi Kurir. 

Nakon što je ušao u "crkvene vode" Arsenije je sedam godina proveo u manastirima širom sveta, bio osamljen pet godina na planini bez kontakta sa svetom, da bi pronašao put spasenja i izašao iz pakla iz kog nisu mogli njegovi prijatelji.

U manastiru Ostrog Arsenije je otvorio dušu otvoreno pričajući o narkoticima, svom i životu svojih prijatelja.

- Naduvaš se hašišom, uzmeš gitaru, kreneš u svoj svet, a od tog sveta, samo je jedan korak do suicida - počinje priču Arsenije.

Biografija Arsenija Jovanovića

Aleksandar Jovanović rođen je u Beogradu 1960. godine, u porodici prosvetnih radnika, u svetu muzike bio je poznat pod nadimkom "Aca Plavi".

Posle završene Treće beogradske gimnazije, diplomirao je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Za vreme studija bio je deo društva najpoznatijih rok muzičara jugoslovenskog "crnog talasa", a tu su bili umetnici poput Milana Mladenovića, Bojana Pečara, Margite Stefanović.

Aleksandar se 1989. godine preselio u Njujork, sa svojim najboljim prijateljem Dušanom Gerzićem Gerom, sa kojim se družio joj od ranog detinjstva. U Njujorku postaje deo istočnjačke sekte "Guru Maharadži", kao i instruktor meditacije. U Americi je otkrio pravoslavlje koje mu je kasnije bilo vodilja u životu.

Jovanović je 1993. godine prvi put otišao na Svetu Goru, a naredne godine se zamonašio i dobio monaško ime Arsenije.

Knjiga o kojoj se mnogo pričalo

- Kada sam objavio knjigu "Bog i rokenrol" neki su mi zamerili. Pitali me ko će to da čita. A mladi su je delili između sebe, koliko njih se skinulo s droge posle moje knjige. Moramo da živimo u ovom vremenu, a ne u srednjem veku. Svi moji prijatelji - muzičari, pesnici, glumci, slikari - pokošeni su sidom, hepatitisom i pronađeni predozirani. Oni koji su ostali da žive još uvek su među istim zidovima.

Najbolniji gubitak za Arsenija je najbolji drug iz detinjstva, slikar Dušan Gerzić Gera kog je takođe pokosio heroin.

- Rokenrol ostavlja ožiljke i teške posledice. Pisao sam otvoreno, a Bog mi je svedok da nisam ništa izmislio, jer sam i ja praktično bio gori od svih njih.

Tadašnje nastupe objašnjava kao "mistične obrede":

- To su bile električne liturgije, na toj liturgiji pričešće je bio narkotik, džoint ili crta. A kako je svet rokenrola tako dobar, zašto nam treba narkotik - postavlja pitanje i sebi i deci ovog veka. Moje je da pokušam da objasnim i prevedem ljudima ono što ne vide, jer nisu iskusili, jer i ja sam bio mangup, probisvet, čitao sam i gledao i doživeo svašta. Rokenrol ima neki smisao samo u počecima i da to bude samo jedna vrsta bunta protiv sivila svakodnevice, ukoliko se pređe granica, uz konzumiranje narkotika, on postaje otrovan, ako se pretera postaje smrtonosan - zaključuje priču monah Arsenije.

Šta monah priča danas?

U moru tema koje otvara jedna je posebno zanimljiva - brza hrana.

- Zašto su na Zapadu ljudi predebeli? Zato jer im je duša beskrajno gladna, a telo im je sito. Oni jedu da utole glad, ne fizičku, već duhovnu, a ona ne može da se utoli hranom u fast fudu. Nema ljubavi. Društvo odvlači roditelje van kuće, preopterećeni su, nemaju vremena za decu. Vaspitavani smo bez ljubavi. Zato imamo epidemiju psihičkih bolesti. Od lakših, poput anksioznosti, strahova i depresije, pa do najtežih stanja. To sve potiče od uništavanje žene koja gubi dva svoja najmoćnija oružja: ženstvenost i ljupkost. Izgubivši kontakt sa Bogom i onim što joj je Bogom dano takmiči se sa muškarcem. Deca odrastaju u tom ambijentu i kada majke izgube svoju crtu žene, onda i devojčice, njihove ćerke, postaju još gore. Muška deca počinju da mrze majke koje ih nisu vaspitale da vole ženski rod i to stvara ambijent nasilja u kojima muškarci maltretiraju žene i decu. Gubi se svaka mera.

Pomoć za probleme nalazi se u veri.

- Mi i ne znamo šta je to pravoslavlje. Čak i mnogi naši sveštenici ne znaju kojom silom raspolaže pravoslavlje. Dođe im mlad čovek sa problemima, oni ga pošalju na psihijatriju. Ne znaju da je molitva ta koja ima silu isceljenja. Toga i neki u Crkvi nisu svesni. Kada kod mene dođe neki mlad čovek sa problemima, molitva je vrhovna terapija. Mi imamo fiziološki i duhovni imunitet. Duhovni imunitet brani nas od demonskih sila, kao što nas fiziološki brani od virusa. Molitva izbacuje zlo i priprema nas za vrhovni susret kada srce prestane da nam kuca, kada se naš duh, duša i ličnost spremaju za novo rođenje. Molitva menja zakonitosti vremena i zakonitosti fizike. Usporava starenje. Pustinjaci su živeli po 100-120 godina. Molitva je najbolji botoks - priča monarh i dodaje:

- Sami stvaramo pakao. Nije Bog stvorio pakao, mi ga stvaramo. Autodestruktivnim životom, zlim pomislima i delima uništavamo dušu, srce, um koji suočavanje sa božanskom, netvarnom svetlošću posle smrti doživljavaju kao mučenje i pakao. Kao što se bolestan čovek sklanja od sunca, tako i bolesnoj duši smeta i muči je svetlost božanske ljubavi sa kojom se suočava posle smrti tela - učina nas mudrac Arsenije.