MOLE MU SE NEROTKINJE, DARUJU SE DECA, BOLESNI OZDRAVE! Sutra je najveća srpska slava Sveti Nikola, OVE STVARI NIKAKO NE SMETE DA RADITE!
IZVOR: Republika/J.B. - 18.12.2024 | 06:38
Kaže se da pola Srbije praznuje, a pola ide u goste.
Sutra, 19. decembra, Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici proslavljaju Svetog Nikolu, jednog od najvoljenijih svetitelja i zaštitnika putnika, moreplovaca, dece i svih onih koji traže utehu i pomoć. Sveti Nikola je slava koju obeležava veliki broj pravoslavnih vernika, procenjuje se da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi ovu slavu, dok druga polovina tradicionalno odlazi u goste.
Sveti Nikola je slava nepromenljivog datuma i obeležava se 19. decembra po novom, odnosno 6. decembra po starom kalendaru, na dan kada je ovaj svetitelj preminuo 343. godine. Pored ovog datuma, Sveti Nikola se praznuje i 22. maja, kada se obeležava prenos njegovih moštiju iz Mira u Likiji u grad Bari u Italiji 1096. godine. Mošti ovog svetitelja i danas počivaju u crkvi podignutoj njemu u čast, koja je tokom vekova postala mesto hodočašća i molitve za vernike iz celog sveta.
Sveti Nikola, arhiepiskop mirlikijski, rođen je u gradu Patari u Likiji, u Maloj Aziji, u vreme rimskog cara Valerijana. Od malih nogu pokazivao je neobične duhovne darove, a kada je odrastao i izučio škole, posvetio se svešteničkom životu. Njegov stric, arhiepiskop, zaredio ga je za sveštenika u gradu Mira. Posle smrti roditelja, Sveti Nikola je razdelio svu naslednu imovinu siromašnima, čime je pokazao svoje opredeljenje za pomaganje drugima.
Ko mu se molio, prohodao je i povratio vid
Njegova čuda i dela milosrđa postala su poznata širom hrišćanskog sveta. Veruje se da je Sveti Nikola pomagao bolesnima i nevoljnima, a mnoga čuda su se desila zahvaljujući njegovim moštima koje mirotoče. Prema narodnom predanju, ljudi koji su se molili ovom svetitelju povratili su vid, prohodali, a neki su čak ozdravili od teških bolesti.
Sveti Nikola je zaštitnik i mnogih crkava i manastira u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – više od 600 crkava u Srbiji posvećeno je ovom svetitelju. Među njima su i najstarije srpske svetinje, poput crkve Svetog Nikole u manastiru Studenica, koju je podigao Stefan Nemanja, i crkvice Svetog Nikole u manastiru Gradac, zadužbini kralja Uroša I Nemanjića i kraljice Jelene Anžujske.
Sveti Nikola se proslavlja u vreme velikog Božićnog posta, pa je trpeza uvek posna. Tradicionalno se priprema riba, uz razna posna jela. Takođe, postoji verovanje da bi na ovaj dan trebalo posaditi pšenicu kako bi ona izrasla do Božića.
Zanimljivo je da se Sveti Nikola praznuje i kao dečiji praznik u mnogim zemljama zapadne Evrope, gde deca dobijaju poklone ako su bila poslušna. U srpskoj tradiciji, duh darivanja je takođe prisutan – običaj je da se daruju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši, često stavljeni u cipele ili na prozore, što simbolizuje milosrđe i ljubav prema bližnjima.
Veruje se da na Nikoljdan nerotkinje treba da se mole Svetom Nikoli za porod, a ponegde se praktikuje zabrana ženskih ručnih radova, čime se naglašava značaj prazničnog dana. Sveti Nikola ostaje primer vere, pravde i milosrđa, a duh njegovog pomaganja i darivanja siromašnima podseća nas na važnost solidarnosti i dobrote.
BONUS VIDEO