MANJAK NOVCA ZNAČI VIŠAK STRAHA! Psihoterapeut Milan Damjanac za Republika TV: DEPRESIJA JE MNOGO JAČA ZA PRAZNIKE! (VIDEO)

Foto: Republika TV

MANJAK NOVCA ZNAČI VIŠAK STRAHA! Psihoterapeut Milan Damjanac za Republika TV: DEPRESIJA JE MNOGO JAČA ZA PRAZNIKE! (VIDEO)

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je psihoterapeut Milan Damjanac.

On je u zanimljivom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričao o tome zašto se broj samoubistava povećava tokom prazničnih dana, koje dobre običaje smo izgubili i zašto, u kojim periodima godine ljudi najčešće traže pmoć psihijatara i psihoterapeuta, zašto su ljudi u siromašnijim društvima srećniji, kako je došlo do toga da na siromašnije od nas gledamo kao na bolesne i koji je to strah koji današnjeg čoveka gura preko ivice...

Foto: Republika TV

Mnoga istraživanja ukazuju već jako dugo da se najveći broj suicida dešava tokom praznika. Zašto je to tako?

- Postoje dve dimenzije priče. Praznici su uvek vezani za porodicu, sreću i okupljanje. Ljudi se okupe i uživaju u zajedničkom druženju. A pošto je danas sve više usamljenih ljudi, kad dođu praznici, postoji pritisak na pojedinca da mora da bude srećan, da mora da bude u društvu porodice ili dragih ljudi. Pritom je uvek i loše vreme, nije za šetnju i neke druge aktivnosti, a i mnogo toga ne radi, tako da ne možeš da odeš da radiš nešto drugo sa nekim drugim ljudima, i onda ako nemaš bitne druge ljude oko sebe, ako si sam, usamljen, svi su radosni i slave, to pospešuje razne probleme. Ako neko već ima određene psihičke probleme, oni će skočiti poprilično. I, takođe, postoji druga dimenzija praznika, koja je zanemarena. To je, da su se nekada, za vreme praznika, komšije međusobno družile; kad smo živeli u manjim zajednicama. Tako se dešavalo da pozovemo komšiju koji je sam da nam se pridruži. Mi smo to sad zaboravili pod pritiskom potrošačkog društva, koje nam objašnjava da se sreća, an sve moguće načine, kupuje. Tako da sam tog nesrećnog komšiju ne zovemo kod nas jer je sad nesreća "prelazna", pa ne bismo da nam kvari atmosferu.

Foto: Republika TV

Dakle, imamo prazničnu euforiju i prazničnu depresiju. Da li imaš iskustva u svojoj praksi da su ljudi zaista depresivniji pred praznike?

- Jesu, to je pravilo. Nikoga praznici ne prave depresivnim, ali, kao što rekoh, onoga koji već ima tih problema, čine još depresivnijim. Najčešće se psihijatrima i psihoterapeutima pacijenti javljaju  pred praznike, oko praznika i posle praznika. Nikad se ne javljaju leti. Možda jedna, do dve osobe. Uvek su to jesen i zima, praznici, eventualno oko Uskrsa na proleće... Proleće izmami mnoge ljude na ulicu, pa ako je neko anksiozniji ili ima psihotečne epizode, onda se simptomi pojačaju.

Pričao si o prazničnom konzumerizmu, koliko materijalni momenat uopšteno igra bitnu ulogu kad je psihičko zdravlje u pitanju?

- Novac ima veze sa vrednostima koje mu društvo pridaje. Kad pogledate indekse zadovoljstva, videćete da su najzadovljniji ljudi u društvima u kojima nema mnogo novca. Što ne znači da treba da se odreknemo novca, daleko od toga, ali deluje mi da zadovoljstvo nema veze sa novcem...

Foto: Republika TV

Da, ali oni žive na specifičnim mestima, geografski, tako da možda nisu realan primer?

- Tačno. Ali ako se držimo istraživanja na Zapadu, onda ispada da su najzadovoljniji ljudi koji imaju bliska primanja i mnogo bliskih ljudi oko sebe. Najnezadovoljniji su ljudi bez novca i ljudi sa puno novca. Međutim, tačno je da novac nema istu dimenziju svuda na svetu. Na Zapadu, pa i kod nas, novac daje dimenziju sigurnosti. Možeš da platiš usluge, da se lečiš, platiš račune... Mirniji si. Siromaštvo ubija tamo gde ne postoje složne zajednice. U Africi, gde su vezani u zajednice, oni se međusobno pomažu tako da se siromaštvo lakše prevazilazi i na psihičkom nivou. Sad kad si siromašan u našem društvu, ti si u strašnoj muci: ljudi ne žele da te vide - nemaš ni sigurnost, ni status. Takođe, manjak novca znači višak straha, a zbog tog straha dolazi do mentalnih problema, jer ako stalno živiš u strahu, propadaš.

 

CEO INTERVJU POGLEDAJTE KLIKOM NA LINK NA POČETKU TEKSTA