USTAŠE SEKLE DECI RUKE KAD UZMU PARČE HLEBA: Novi detalji zločina u NDH

IZVOR: M. M. LESKOVAC - 25.05.2018 | 04:53

Dobrila Kukolj, preživeli logoraš iz Jasenovca, i danas se seća izgladnjivanja, ali i sečenja ruku onima koji bi posegnuli za parčetom hleba.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

JEZIVO Ustaše su se iživljavale nad telima srpske dece

- Jednog dana su rekli da će nam deliti "kruh". Stali smo u kolonu. U životu nisam videla tako crn hleb, a malo parče.

Moj brat od strica je bio u koloni, ali je bio toliko gladan da je, čim je dobio parčence, rukom pošao da uzme i drugo.

20.000 dece je stradalo u ustaškim logorima, od toga 12.000 srpske dece

Ustaša koji je stajao pored nas tu njegovu ručicu odmah je odsekao - priseća se Dobrila Kukolj, koja je kao jedan od 7.000 srpskih mališana neviđenu torturu preživela zahvaljujući Dijani Budisavljević.

Jeli mrtvu decu da prežive

Mog oca i tri strica ustaše su zaklale u Staroj Gradiški, a brata su mi pojeli pregladneli logoraši. Njegova koža bila je izgorela, a logoraši su je, u bunilu od gladi, gulili i jeli. Tako je izdahnuo u mukama, priča preživeli logoraš Dobrila Kukolj.

Dijana je potomak ugledne austrijske porodice i bila je udata za srpskog hirurga, a za mališane u hrvatskim logorima bila je isto što i Nemac Oskar Šindler ili Poljakinja Irena Sendlerova za jevrejsku decu. Znala je da srpsku decu mora odvojiti od majki, koje su ostajale u logoru ili poslate na rad u Nemačku.

- Brat Stevo nije hteo da krene. Obesio se ručicama majci oko vrata i plakao je. Majka je bila obučena u narodnu nošnju, pa se Stevo uhvatio za bregaču. Majka je onda odvezala bregaču i Stevo je tako otišao sa bregačom u rukama. Čuvamo tu bregaču i danas i čuvaćemo je dok smo živi - priseća se Bosiljka Lončar, jedna od Dijanine dece, o čijim je potresnim svedočenjima snimljen i istoimeni film "Dijanina deca".

Bebe gušili gasom

U objektu Kule u Staroj Gradiški bio je smešten najveći broj žena i dece.

- Jednog dana su došle ustaše i rekle: sve devojčice koje imaju od 10 do 12 godina da idu na sprat da čuvaju malu decu. To su sve bile bebe, poređane u četiri reda, sve jedna do druge. Neke više nisu mogle ni da plaču jer su bile polumrtve. Jednu sam zagolicala grančicom da je nateram na smeh. Kasnije sam čula da su svu tu decu pogušili gasom, nijedna beba nije ostala živa - priča Bosiljka Lončar.

Stvarali janjičare

Dmitar Perenčić, jedan od retkih preživelih srpskih dečaka iz Gornje Reke, i sad se seća kako su ustaše htele da ih pretvore u njihove janjičare.

- Dijana je pomogla da nas iz Gornje Reke prebace u napušteni dvorac. Međutim, nije znala šta su nam ustaše tamo radile. Oblačili su nas u ustaške uniforme i terali da pevamo "Mi smo mala deca, ustaše smo prave, za Hrvatsku daćemo naše male glave" - priseća se Perenčić.

Stepinac pripisao sebi Dijanine zasluge

Dijana Budisavljević za pomoć je u više navrata molila i hrvatskog nadbiskupa Alojzija Stepinca. Međutim, on je svaki put tvrdio da je nemoćan. Tek se 1943. godine, nakon pritiska nemačkih vlasti, priključio Dijaninoj akciji spasavanja srpske dece iz logora. Ona je tada akciju već privodila kraju, ali je Stepinac bez obzira na to sve zasluge pripisao sebi, pa se čak i danas može čuti kako je Stepinac spasao 7.000 srpske dece.