ŠOPOHOLIČARI: Čak 50 miliona Srba godišnje poseti tržne centre
IZVOR: Tanjug - 22.10.2018 | 18:41
U Srbiji trenutno postoji čak 35 tržnih centara, koje godišnje poseti oko 50 miliona posetilaca. Čak polovina njih nalazi se u Beogradu, a svi šoping-molovi zajedno zauzimaju površinu od neverovatnih 900.000 kvadratnih metara. Do kraja 2020. godine glavni grad biće bogatiji za još četiri tržna centra, a jedan će dobiti i Novi Sad.
Foto: ST/D. KADIĆ
Trenutno se gradi "Big fešn" na Vidikovcu na 70.000 kvadrata i sa preko 300 prodavnica, a uskoro se očekuje i otvaranje "Ada mola" preko puta Ade Ciganlije.
Prošle nedelje postavljen je i kamen-temeljac za izgradnju "Ušća 2", a pravi bum biće 2020, za kada je planirano otvaranje grandiozne "BW galerije" u okviru "Beograda na vodi", koja će se prostirati na čak 93.000 kvadrata.
Popularni iz praktičnih razloga
Stručnjaci smatraju da su ovakvi objekti postali veoma popularni među Srbima iz praktičnih razloga jer na jednom mestu može da se kupi garderoba, hrana, da se ode u bioskop ili u igraonicu, kod frizera ili manikira. A upravo to je koncept većine modernih tržnih centara poput "Ušća", "Delta sitija", "Stadiona", "Aviv parka"...
Bivši državni sekretar u Ministarstvu trgovine Dragovan Milićević navodi da je Srbija razvila koncept kupovine i provoda u šoping-molovima kao zemlje u regionu.
- U Srbiji se od 2007. počelo sa gradnjom šoping-molova i to se veoma razvilo proteklih godina. Ideja šoping-molova je primer globalizacije i ukrupnjavanja trgovine. Osnovna filozofija poslovanja je koncentrisanje raznovrsne tražnje na jednom mestu. Umesto da idete do udaljenijih prodavnica, ovde imate kompletnu ponudu. Kada je u pitanju nicanje novih tržnih centara, procenjeno je da ima kapaciteta da se podignu njih još pet, ali treba samo uzeti u obzir činjenicu da to ne znači rast nego preraspodelu tražnje od malih ka velikim i grupisanim sistemima - objašnjava Milićević.
Ekonomista Ljubomir Madžar primećuje da dok su sve ostale grane privrede cvetale kod nas, trgovina se razvijala mnogo sporije od drugih, te da je sada došlo do preokreta.
- Prethodnih godina trgovina je počela brzo da se razvija kako bi nadoknadila zaostajanje i za svetom i za drugim privrednim granama u našoj zemlji. Upravo iz tih razloga otvoren je veliki broj tržnih centara koji su unapredili srpsku trgovinu na viši nivo. Novi šoping-molovi, čije je otvaranje najavljeno, uvek su dobra stvar i za kupce i za celokupnu trgovinu, pa samim tim i za državu. To je veoma profitabilan posao, što nam govori i činjenica da se mnogo novih tržnih centara otvara, jer da nema para, niko ne bi investirao u to - smatra Madžar.
I turisti kupuju
Da šoping-molovi privlače sve više ljudi i da ima smisla graditi nove, potvrđuje i ekonomista Mlađen Kovačević.
- Na jednom mestu imate ogroman broj proizvoda, pa vas to stimuliše da kupite i ono što ne biste. Verovatno je potreba za još tržnih centara porasla i sa sve većim brojem turista koji dolaze u Srbiju i vole da kupuju na takvim mestima - zaključuje Kovačević.