NAJSTRAŠNIJE DOMAĆE ČUDOVIŠTE - DREKAVAC! Kako izgleda to stvorenje i šta naslućuju krici od kojih Srbi drhte!
IZVOR: blic.rs - 23.10.2018 | 17:49
Mitologija slovenskih naroda je toliko živopisna i na momente mračna da ne može da joj priđe ni najgori horor film. Neka od ovih stvorenja, u koja se veruje već vekovima, mogu lako da vam postanu stalni gosti u košmarima - a neka od njih vas možda već i posećuju dok spavate. Barem tako nalaže mit. Stvorenje čije se ime tiše izgovara kroz istroiju našeg naroda je drekavac, on je potpuna misterija, ali i verovanje koje ne prestaje da okupira naš narod.
Foto: pixabay.com
Prema starom predanju, drekavci su duhovi vanbračne dece, mada prema nekim izvorima ova bića predstavljaju duše nekrštenih ljudi. Ovaj stvor, koji ima veliku glavu, tanak vrat i krzno, najčešće se nalazi na groblju i na ostalim tamnim mestima, jer ne može da izdrži svetlost. Može da se nađe i uz virove, gde zaskače ljude koji predveče tuda prolaze.
U postojanje drekavaca veruje se u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni, a iako ne postoji nikakav dokaz da zapravo postoji, i dan-danas možete čuti priče kako se kasno noću čuje čudna mešavina dranja i režanja, karakteristična baš za ovo mitsko stvorenje.
Foto: pixabay.com
- Krici su grozni, čas se čuju na jednoj, čas na drugoj strani, jezivi su, ja ih ne znam opisati - tvrde oni koji su ih navodno čuli.
- U jednom momentu dok sam išao ka ovcama nešto je proletelo pored mene. Imao je glavu, kao detinju. Krupne oči, uši male, nos neodređen, ali širi nego čovečiji - jedan je od opisa drekavca.
- Ne bih mogao opisati kakav je to krik, u njemu se sve pomešalo, počinje kao da dete zaplače, a onda se pretvara u bolan dugi krik - samo je jedna od varijanti kako se opisuju krici koje drekavci ispuštaju.
- U poslednje dve godine kad god bi se to čudovište pojavilo, neko bi iz sela umro - i ovo je verovanje vezano za drekavce.
Ovim su rečima prestrašeni meštani brojnih sela u Bosni i Hercegovini i Srbiji opisivali biće koje poznajemo pod imenom drekavac. Brojni ljudi, pogotovo u ruralnim područjima i danas smatraju da je mitološko čudovište drekavac "vesnik smrti".
Počeci priče o "drekavcu" sežu u našu daleku prošlost i pripadaju mitologiji južnih Slovena. Prvi spomen Slovena i njihove mitologije napravio je u 6. veku vizantijski istoričar Prokopija, čije je delo "Belum Gotikum" opisivalo uverenja stanovitog južnoslovenskog plemena koji je prešao reku Dunav u samo dva dana. Prema Prokopiju, ovi su Sloveni poštovali jednog boga, gospodara svega, koji je stvorio grom i munje - Peruna (u mnogim slovenskim jezicima Perun i danas znači "grom"). Istovremeno, Prokopije spominje i verovanja u razne demone i nimfe (vile).
Jedan od tih demona je i drekavac - verovalo se da je on manifestacija umrlog, nekrštenog deteta, koje ne može da nađe mir.