VEČNA KUĆA JUNAKA: Tragom velikana iz Prvog svetskog rata

Vojvoda Petar Bojović (1858-1945)

Petar Bojović bio je jedan od najučenijih oficira. Opisivali su ga kao nezaustavljivog vojskovođu kome niko nije smeo da se suprotstavi, dobitnik je francuskog ordena Legije časti Prvog reda. Posle Prvog svetskog rata je penzionisan, a u Drugom svetskom ratu ponovo su ga postavili na čelo srpske vojske. Preminuo je u Beogradu, a na njegovu sahranu niko nije imao hrabrosti da dođe jer je OZNA razglasila da će svako ko dođe biti uhapšen. Sahranjen je bez ikakvih počasti, a njegovo telo je volovskim kolima dopremljeno na Novo groblje.

Vojvoda Vojislav Tankosić (1880-1915)

Vojislava Voju Tankosića pamte kao čoveka koji je pretio Nikoli Pašiću, ošamario Vinstona Čerčila i učestvovao u Majskom prevratu 1903. Tankosić je bio učesnik balkanskih ratova, a poginuo je u 35. godini prilikom povlačenja srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Njegovi vojnici tajno su ga zakopali na Trsteničkom groblju, ali su Austrijanci pronašli grob, otkopali ga i slikali leš da bi se uverili da je mrtav. Tankosićeva majka Milja uspela je 1922. da prenese njegove posmrtne ostatke u Beograd.

General Pavle Jurišić Šturm (1848-1922)

Paul Šturm, vojnik Kraljevine Pruske, došao je u Srbiju i promenio ime u Pavle Jurišić. Bio je prvi ađutant kralja Petra I i pratio ga je na svim putovanjima, a u Prvom svetskom ratu bio je komandant Treće srpske armije u Kolubarskoj i Cerskoj bici, bio je na Solunskom frontu i uvršten je u red najvećih vojskovođa srpske ratne istorije, međutim, nikada nije dobio čin vojvode. On je jedini srpski oficir koga je odlikovao japanski car Jošihito. Šturm je preminuo 1922. od posledice upale pluća i sahranjen je sa svim počastima na Novom groblju.

Milunka Savić (1890/2-1973)

Srpska heroina Milunka Savić, žena sa najviše odlikovanja u istoriji ratovanja, samu sebe prekstila je u Miluna i otišla na front, ali pošto je bila povređena u Prvom balkanskom ratu, njena prevara sa identitetom je otkrivena. Naročito se istakla u bici na Kajmakčalanu, a zbog neizmerne hrabrosti Francuzi su je prozvali srpska Jovanka Orleanka. Nakon što je 1920. demobilisana, zaposlila se kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu, odbila je ponudu da ode u Francusku i tamo dobije penziju. Njeni posmrtni ostaci sahranjeni su u Aleji velikana, 40 godina nakon njene smrti, tek 2013.