VAŽNO JE: Ako postanete radnik na iznajmljivanje, ovo morate da znate!

Foto: ST/V. LUKIĆ

Foto: Ilustracija

Sindikati nisu podržali predlog zakona, a građani se pitaju da li novi propis ostavlja prostor za zloupotrebu. Agencije i poslodavci, s druge strane, tvrde da će ovaj zakon samo izjednačiti prava radnika u firmama i radnika preko agencija, poput rešenja da radnik koji je zaposlen preko agencije ne može imati manju nadoknadu od radnika angažovanog od strane firme na istim poslovima.

Prema predlogu zakona o agencijskom zapošljavanju "ustupljeni" zaposleni ima pravo na jednake uslove rada kao i direktno zaposleni kod poslodavca. To znači da radnik koji je angažovan preko agencije ima isto radno vreme, uslove i elemente za obračun i isplatu zarade kao takozvani uporedni zaposleni, odnosno direktno zaposleni kod poslodavca.

Predstavnici sindikata, pak, tvrde da radnici ipak neće imati sigurnost, a posebno ih brine to što će moći da budu zaposleni na određeno vreme "beskonačno" dugo.

- Faktički će agencije, kada dogovore sa firmom broj potrebnih radnika, angažovati ljude za taj period koliko će raditi u konkretnoj firmi i na taj način neće imati troškove sa ugovorima na neodređeno vreme - kaže Dragan Milovanović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS).

Kako objašnjava predsednik konfederacije Slobodnih sindikata Ivica Cvetanović, u Srbiji prema procenama između 70 i 80 hiljada ljudi radi preko agencija i dobro je što se teži uređenju ove oblasti, ali postoje stvari koje treba rešiti i to će se raditi kroz amandmane. On tvrdi da su radnici veoma nezaštićeni, jer će praktično ljudi zaposleni "preko" agencije biti vrlo lako zamenjivi.

Plata

Prema Zakonu o radu, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti. Pod tim se podrazumeva posao za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti, u kome je ostvaren jednak radni doprinos uz jednaku odgovornost.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Predlog zakona o agencijskom zapošljavanju kaže da radnik ima pravo na istu zaradu kao direktno zaposleni kod poslodavca "koji obavlja ili bi obavljao iste poslove, s obzirom na zahtevani stepen i vrstu stručne spreme, odnosno nivo kvalifikacija i posebna znanja i sposobnosti, odnosno kompetencije, složenost, odgovornost, radno iskustvo i druge posebne uslove za rad". Ako poslodavac nema zaposlenog na istim poslovima, "ustupljenom zaposlenom ne može odrediti niža osnovna zarada od osnovne zarade zaposlenog kod poslodavca u istom stepenu stručne spreme, odnosno nivou kvalifikacije".

Predstavnici sindikata su tražili i uvođenje bankarske garancije za rad agencija, što bi osiguralo naplatu zarada u slučaju da agencija prestane sa radom, međutim nisu naišli na pozitivan odgovor u Vladi. Ministar rada Zoran Đorđević ipak kaže da, iako radnike isplaćuje agencija, ukoliko ona u nekom trenutku ne isplati platu zaposlenom, može se naplatiti i od poslodavca. 

Sindikalno organizovanje

Predlogom zakona se agencijskim radnicima garantuje sindikalno organizovanje i u agenciji preko koje rade i kod poslodavca kom su iznajmljeni. Oni takođe mogu da učestvuju u štrajku kod poslodavca kom su iznajmljeni. Zanimljivo je da se u skladu sa ovim predlogom ustupljeni zaposleni računaju "u ukupan broj zaposlenih kod poslodavca korisnika pri utvrđivanju ispunjenosti uslova za određivanje predstavnika zaposlenih u skladu sa zakonom".

To znači da se prilikom utvrđivanja da li sindikat ima dovoljno članova kod poslodavca kako bi sa poslodavcem pregovarao o kolektivnim pravima radnika, agencijski radnici smatraju zaposlenima u firmi kojoj su iznajmljeni, iako to formalno nisu.

S obzirom na to da poslodavac može da raskine ugovor sa agencijom i tako radnike ostavi bez posla, pitanje je u kojoj meri radnici, imajući u vidu nesigurnost radnog mesta, zaista imaju slobodu da se sindikalno organizuju i bore za svoja prava kod poslodavca.

Dragan Milovanović iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) objašnjava da je dobro to što poslodavcu neće biti omogućeno da u toku štrajka u firmi primi nove radnike, preko agencije, jer bi time mogao da "zaobiđe ove koji štrajkuju".

Radno vreme i pauza

Prema Zakonu o radu, puno radno vreme u Srbiji iznosi 40 sati nedeljno, s tim što se opštim aktom može utvrditi da bude kraće od toga, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Što se tiče pauze u toku radnog dana, prema našem zakonu ona se uračunava u radno vreme i plaćena je. Čovek koji radni najmanje šest sati dnevno ima pravo pauzu u trajanju od najmanje 30 minuta.

Te odredbe trebalo bi da se primenjuju i na "agencijske radnike", kao i na direktno zaposlene u firmama. Takođe, Zakon o radu kaže da na zahtev poslodavca, zaposleni mora da radi duže od punog radnog vremena i to u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad, ipak zakonski ne može da traje duže od osam sati nedeljno, a zaposleni ne sme da radi duže od 12 sati dnevno, uključujući i prekovremeni rad.

Godišnji odmor i porodiljsko odsustvo

Odredbe Zakona o radu primenjivaće se na zaposlene preko agencija i kada je reč o pravu na godišnji odmor ili porodiljsko odsustvo, pa će tako radnik posle mesec dana neprekidnog rada moći da ide na godišnji odmor. U jednoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju od najmanje 20 radnih dana.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu, stoji u Zakonu o radu.

Zaposlena žena prema Zakonu o radu imaće pravo da otpočne porodiljsko odsustvo najranije 45 dana, a obavezno 28 dana pre vremena određenog za porođaj.