UŠTEDEO 5.000 EVRA I SKRATIO ROK OTPLATE 10 GODINA: Jovan je refinansirao stambeni kredit, a ono što je dobio vredelo je truda

Foto: pexels.com

Foto: Ilustracija

Njegova mesečna rata sada jeste veća za 20 evra, ali konačna računica pokazuje da je Beograđanin uspeo da skrati period otplate kredita za deset godina, da skine hipoteku sa jedne od dve nekretnine, i na kraju uštedi oko 5.000 evra.

Jovan je stambeni kredit uzeo pre pet godina. Njegova mesečna rata tada je iznosila 120 evra. Danas, posle refinansiranja kredita, njegova mesečna obaveza prema banci iznosi 140 evra. Ipak, umesto 30.000 evra, koliko mu je iznosio preostali dug, sada banci duguje 5.000 evra manje.

- Osim novčane uštede, banka mi je skinula i hipoteku sa jedne nekretnine, ali i skratila period otplate kredita za 10 godina, sa 25 na 15. Imao sam opciju i da ne skraćujem rok otplate, a da od banke dobijem manju mesečnu ratu, ali sam procenio da mi se ova prva mogućnost, ipak, više isplati - kaže Jovan koji je stan kupio 2014. godine.

U momentu uzimanja kredita, njegova kamata bila je 4,45 odsto, plus euribor. Danas, nakon refinansiranja kredita kamata je 2,6 odsto, plus euribor.

Procedura

Procedura podnošenja zahteva za refinansirajući kredit, praktično je kako kaže, identična kao prilikom prvog apliciranja za stambeni zajam. Ukupni troškovi iznosili su oko 600 evra, mada je i ovaj trošak moguće uvrstiti u kredit.

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Za početak je Jovan morao da otvori tekući račun u novoj banci (u kojoj je refinansirao kredit) i da na njega preusmeri svoju mesečnu zaradu. Većina banaka zahteva da pre puštanja kredita na ovaj račun "legne" bar jedna plata.

Od poslodavca je morao da pribaviti potvrdu o zaposlenju i visini primanja, dve overene administrativne zabrane i isplatne liste za poslednja tri meseca.

- Od aktuelne banke, u kojoj imate stambeni kredit koji refinansirate, potreban vam je promet po tekućem računu u proteklih šest meseci, potvrda o preostalom dugu po stambenom kreditu i Pismo o namerama, kojim banka potvrđuje da će odobriti brisanje hipoteke kada se kredit izmiri u potpunosti. Ovi dokumenti su uglavnom besplatni - priča Jovan.

Takođe, prilikom podnošenja zahteva neophodno je iz inicijalne banke dostaviti i ugovor o stambenom kreditu koji se refinansira, plan otplate kredita i ugovor o kupoprodaji stana.

Što se tiče pravnih dokumenata, potreban je dokaz o vlasništvu nekretnine na kojoj se uspostavlja hipoteka, odnosno vlasnički list iz Katastra, ne stariji od 15 dana, koji se dobija dan nakon podnošenja zahteva i košta 1.300 dinara. Potrebna je i nova procena vrednosti nekretnine, ne starija od 6 meseci, koju sačinjavaju sudski veštaci koji su zaključili sa konkretnom bankom sporazum o poslovnoj saradnji. Za izradu procene obično su potrebna dva radna dana, a košta oko 10.000 dinara.

Foto: pexels.com

Čekanje na refinansirajući kredit

Ova dokumentacija ide na procenu kreditnom odeljenju banke, koja može potrajati desetak dana, a ako se odobri refinansirajući kredit, sledi overa Založne izjave kod notara (za stan vrednosti do 2,5 miliona dinara overa košta oko 18.000 dinara).

Pre samog puštanja kredita klijent dostavlja novu potvrdu o stanju duga, na dan realizacije kredita, zatim polisu osiguranja stana u korist banke i blanko solo menice.

Na kraju od inicijalne banke dobijate dozvolu za brisanje prvobitne hipoteke (koje košta oko 4.000 dinara), sa kojom se podnosi zahtev u Katastru, a nakon toga se hipoteka upisuje u korist nove banke. To staje oko 22.000 dinara.

- U ukupne troškove refinansiranja morate uračunati i trošak prevremene otplate kredita koji će vam naplatiti inicijalna banka, a koji se najčešće kreće u iznosu od jednog procenta preostalog duga - kaže Jovan.