Uzmimo se u pamet! Slučaj "Kraš" poslednja opomena: Stop za firme iz Hrvatske

Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>

Kolinda Grabar Kitarović

U isto vreme, hrvatske firme nesmetano se šire i posluju u Srbiji, gde im niko ne pravi nikakav problem niti pomišlja da primeni reciprocitet. I dok hrvatski sudovi odbijaju svaki zahtev za povraćaj imovine naših preduzeća u toj zemlji, bez obzira na sporazum o sukcesiji, naše sudije vraćaju Hrvatima gotovo sve što zatraže, zbog čega su ugašene mnoge kompanije koje su poslovale na teritoriji naše zemlje, poput "Borelija".

Kada su prošle subote prodali deonice mesnoj industriji "Braća Pivac", uprkos tome što su imali znatno povoljniju ponudu firme "Kapa star limitid", u vlasništvu srpskog preduzetnika Nebojše Šaranovića, zaposleni u "Krašu" izgubili su silne pare - oko osam miliona evra, kao što smo rekli. Ali šta je to naspram činjenice da im je vlasnik mogao biti Srbin.

SKANDALOZAN SLUČAJ

Naime, "Braća Pivac" su deoničarima (radnicima) nudili 861,20 kuna (115,7 evra) po akciji, što je oko 238 miliona kuna (31,9 miliona evra) za paket udruženih radničkih akcija. Šaranović je, međutim, dao ponudu od 1.075 kuna po deonici (144,4 evra), tako da bi za ceo paket dobili oko 297 miliona kuna (39,9 miliona evra).

Foto: youtube.com/Kra&scaron; Hrvatska

- Koja sila je naterala radnike da prihvate nepovoljniju ponudu, znaju samo oni, no njihova odluka dovešće "Braću Pivac" do gotovo 50-procentnog udela u "Krašu" - konstatuje hrvatski portal Indeks.

Za sagovornike Srpskog telegrafa, poznavaoce prilika u Hrvatskoj, ova priča je mnogo manje mistična. Jasno je, naime, da je cilj hrvatske države prihvaćen kao opštenacionalni, da što manje srpskih biznismena i kompanija proširi poslovanje u Hrvatskoj. I tako je već godinama, pa su samo retki, poput Miodraga Kostića i Petra Matijevića, uspeli da bar malo zagrebu hrvatsko tržište. Srpska država, s druge strane, poštuje princip otvorenog tržišta, pa kod nas mogu bez problema i bilo kakvog uslovljavanja (a kamoli prljavih i zakulisnih igara i podmetanja) da posluju mnogobrojne hrvatske firme. Dozvolili smo čak (pogledajte okvir) da nam Hrvati u prehrambenoj i konditorskoj industriji preuzmu neke od najpoznatijih brendova (grand kafa, smoki, krem-bananica...).

Dejan Mirović, profesor na fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, za Srpski telegraf naglašava da Srbija ne sme dozvoliti da bude u podređenom položaju u odnosu na Hrvatsku.

Foto: youtube.com/SRBIN.info

Dejan Mirović

- Ovo sa "Krašom" je samo još jedan dokaz da smo mi u podređenom položaju. Umesto da štitimo prava svojih državljana u ekonomskom i političkom smislu, kao i srpsku manjinu u Hrvatskoj, koja je očigledno diskriminisana, došli smo u situaciju da ne postoji reciprocitet, koji je normalno načelo u međunarodnom javnom pravu. Sa pravne tačke, to je neobjašnjivo. Trebalo bi da se ponašamo isto kao oni. Po statističkim podacima, ovde imate ogroman broj hrvatskih firmi, a pojedinačno se mogu nabrojati srpske firme u Hrvatskoj - jasan je Mirović.

NEOSNOVANE TUŽBE

Poznati beogradski advokat Ivan Simić, koji je angažovan da prati procese kojima srpske firme (bezuspešno) pokušavaju da povrate imovinu u Hrvatskoj, za naš list kaže da je na delu ogroman paradoks.

- Činjenica da hrvatsko pravosuđe odbija da pruži pravnu zaštitu firmama iz Srbije, dok u isto vreme pravosuđe Srbije hrvatskim preduzećima bukvalno dodeljuje imovinu s obzirom na to da je njihov osnov za traženje znatno slabiji u odnosu na osnov srpskih preduzeća u Hrvatskoj nadalje je apsolutno neodrživa. Neophodno je da se u okviru pravnog poretka Srbije inicira prvi postupak i ustanovi mehanizam koji će omogućiti da se stanje stvari vrati na nulto, to jest da se sve ono što je dodeljeno hrvatskim preduzećima vrati u imovinu srpskih preduzeća. Svojevremeno je fabrika "Boreli" prestala da proizvodi, a radnici su ostali bez posla da bi se udovoljilo hrvatskim zahtevima koji su bili apsolutno neosnovani za razliku od zahteva srpskih preduzeća u Hrvatskoj kojima je brutalno konfiskovana, odnosno nacionalizovana imovina - objašnjava naš sagovornik.

Foto: ST/N. PANČIĆ

Ivan Simić

Kako kaže Simić, nakon što pravosuđe Srbije upodobi svoje odluke odlukama hrvatskih sudova, stvoriće se mogućnost da se pristupi zaključenju novog bilateralnog sporazuma, kojim će se rešiti pitanje imovine:

- Sadašnje faktičko stanje koje su stvorili pojedini srpski pravni nazovistručnjaci pogoduje isključivo interesima pojedinaca koji u Srbiji zastupaju interese hrvatskih preduzeća, a posredno i interese hrvatskog pravnog poretka. Javnost u Srbiji iščekuje odluku po žalbi Privredne banke Zagreb protiv rešenja Privrednog suda u Beogradu, koji je zasad odbio da prizna odluku zagrebačkog suda kojom se od jednog srpskog preduzeća pokušava naplatiti 100.000 evra sudskih troškova nastalih u Hrvatskoj.

Neki od brendova koje su nam uzeli Hrvati smoki bananica barkafe donat mg grand kafa bakina tajna