Radojičić: Budžet Grada Beograda za narednu godinu dva puta veći u odnosu na 2013.
IZVOR: Republika - 28.11.2019 | 18:11
Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić izjavio je za emisiju U središtu pažnje Radio Beograda 1 da je budžet grada za 2020. godinu veći nego ove godine i da je u odnosu na 2013. dvostruko veći.
Foto: Tanjug/F. KRAJINČANIĆ
- Svake godine smo povećavali budžet i za narednu godinu on iznosi 143 milijarde dinara. Ukoliko ga podelimo na grad Beograd i opštine, mogu reći da će za grad biti izdvojeno 128,5 milijardi dinara, što je 9,4 odsto više nego u ovoj godini, a opštine dobijaju 14,45 milijardi što je 12,2 odsto više. Važni su veliki infrastrukturni projekti i kada govorimo o velikom budžetu, uvek nam je to prvo na pameti, ali meni, kao gradonačelniku, pre svega je važno da svaki pojedinac, svaki Beograđanin, oseti boljitak u svakednovnom životu od tog većeg budžeta.
Gradonačelnik ističe da je ovaj budžet razvojni i da su glavni projekti, pre svega, infrastrukturni.
- Glavni projekti su u vezi sa daljim razvijanjem velikih infrastrukturnih radova u Beogradu. Tu je i širenje centralne gradske zone i sređivanje tog dela. Takođe, ništa manje važna je gradnja dve zdravstvene stanice, u Borči i Ugrinovcima. Potom, u planu je sredjivanje prilaza mostu na Adi, projekat uredjenja vodovoda i kanalizacije na levoj obali Dunava, koji počinje sa realizacijom u sledećoj godini. Planiramo izgradnju još 17 obdaništa.
Značajni pravci rada u narednoj godini biće i u oblasti zaštite životne sredine, obrazovanja, saobraćaja, potvrđuje gradonačelnik Beograda.
- Nastavićemo sa nabavkom novih autobusa i tramvaja, ulagaćemo u GSP, s obzirom na to da je to značajno pitanje za sve Beograđane, ulagaćemo u saobraćajnu signalizaciju, koja će bolje regulisati saobraćaj i olakšati transport u Beogradu. Energetska efikasnost i zaštita životne sredine su važne oblasti i u tom pravcu će se Beograd i sledeće godine razvijati. No, nikada ne smemo zaboraviti ulaganja u decu. U sledećoj godini će značajna sredstva biti izdvojena za predškolske ustanove, a obezbedićemo i subvencije za privatne vrtiće.
Gradonačelnik potvrđuje i da grad uspešno realizuje projekat finansiranja četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje.
- Predsednik Srbije je nedavno rekao da smo jedina zemlja u regionu koja u prvih 9 meseci ove godine ima više beba u odnosu na isti period prošle godine, i to za 600 dece. To govori da politika Vlade Srbije i predsednika Vučića daje rezultate. Grad Beograd je dao svoj doprinos. Ja sam bio na jednom sastanku sa ženama koje su imale tri neuspešna pokušaja vantelesne oplodnje, i tada sam obećao da će im Grad Beograd pomoći da imaju četvrti pokušaj. Tako smo se i dogovorili da Beograđanke, koje su imale 3 neuspešne vantelesne oplodnje do 45. godine, dobiju još jednu mogućnost. Javilo se više od 100 žena, 112 je ispunilo uslov. Po prvom planu bilo je opredeljno 30 miliona dinara sa idejom da 100 parova ima 4. pokušaj, ali, s obzirom na to da ima još 12 parova, verujem da ćemo kroz uštedu ili kroz dodatak sredstava svima njima obezbediti da probaju još jednom da dobiju dete. Posle raspisanog tendera, određene klinike su dobile mogućnost da učestvuju u ovom projektu i trenutno se prave ugovori sa ženama. Nadamo se da ćemo uskoro imati nove pokušaje vantelesne oplodnje, a za 9 meseci i nove bebe
Zaključkom Vlade Srbije određena je lokacija za bolnicu na kraju Deligradske ulice. Za gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, izgradnja nove dečje klinike Tiršova 2 jedan je od najvažnijih projekata.
- Mislim da smo svi našoj deci dužni jednu bolnicu, koja će biti na evropskom i svetskom nivou. Projekat napreduje, lično bih želeo da to ide brže, ali procedura je takva da u ovom trenutku završavamo studiju izvodljivosti. Određena je lokacija i sledeći korak pravimo po planu. Nažalost, iz nekog razloga, mnogo brže se završavaju bolnice za odrasle nego za decu. Uopšte nije lak zadatak da ovaj projekat realizujemo do kraja, ali ja verujem da ćemo uspeti. Pre 30 godina svi su se složili da nam treba nova dečja bolnica i da će uložiti maksimum svojih napora da to realizuju. Do sada, iz nekog razloga, bolnica nije sagrađena, i ja duboko verujem da ćemo sada uspeti i da će naša deca u narednom periodu dobiti bolnicu u koju mogu da dođu na kontrolu, na preventivne preglede, i da, ko bude morao, dođe na lečenje.
Gradonačelnik je, u intervjuu za Radio Beograd 1, pozvao društveno odgovorne kompanije i pojedince da se priključe akciji „Drvo za Beograd". Podseća da je za prijavu zainteresovanih aktivna mejl adresa drvozabeograd@beograd.gov.rs.
- Od prvog dana kada sam postao gradonačelnik, za mene je ova tema značajna. Ako želite da infrastrukturno razvijate grad, morate doći u sitaciju da neko drvo posečete, ali je vrlo važno da u tim situacijama vodimo računa da mnogo većim brojem stabala nadomestimo taj nedostatak. Drveće u gradu je izuzetno značajno i postoji 12 različitih pravaca kako drveće može da utiče na kvalitet života u gradu. Između ostalog - smanjuje količinu CO2 i tako prečišćava vazduh, amortizuje jake vetrove, preko apsorbcije vode, kod većih padavina, smanjuje se mogućnost poplava, snižava temperaturu vazduha u letnjim mesecima. U ovom trenutku Beograd ima 15 odsto zelenih površina. Naš cilj je da do 2025. bude 25 odsto površine grada. Gruba procena je da nam je potrebno 2,5 miliona stabala da bismo dostigli taj cilj. U ovom trenutku, to deluje dosta daleko, ali mislim da bismo, ako se svi zajedno tome posvetimo i ukoliko svaki gradjanin ima svoje stablo, za godinu dana, ili dve, mogli da dostignemo taj cilj. Pokrenuo sam akciju Drvo za Beograd i još jednom upućujem apel svima da učestvuju u ovoj akciji."
Radojičić smatra da bi promena u hijerarhiji saobraćaja u gradu, mogla da doprinese kvalitetnijem vazduhu, posebno u centru Beograda.
- Mora se favorizovati, s jedne strane, biciklizam, pešačenje i javni gradski saobraćaj. To su načini kako veliki gradovi moraju da se razvijaju. Sve više je automobila, svedoci smo ogromnih gužvi. Gradovi kao što su Oslo i Kopenhagen, redukovali su saobraćaj u centru grada, pre svega, kroz smanjenje broja automobila. Kad pogledamo Beograd, često vidimo da je u automobilu samo jedan čovek, a imamo ogromne gužve. Ovaj značajan problem moramo svi da rešavamo, pre svega, promocijom nove hijerarhije u prevozu. Ove godine smo nabavili 244 autobusa, 85 odsto celokupnog voznog parka ima euro 5 i 6 motore. Sledeće godine planiramo nabavku još 100 autobusa sa najvišim ekološkim standardima, 40 trolejbusa i 10 električnih autobusa. Takođe, jedan od najvažnijih segmenata je razvoj metroa. Očekuje se da, sa metroom, smanjimo gužvu u centru i do 30 odsto, ali takođe i izgradnjom biciklističkih staza. Trenutno imamo oko 100 km biciklističkih staza, a cilj je da narednih godina imamo 200 km, kao i da širimo centralne pešačke zone. To su sigurno značajni pristupi u rešavanju gužvi u saobraćaju i zagađenja vazduha.