Istraživanja Evrostata pokazala da je cena električne energije u Srbiji jedna od najpovoljnijih, a evo koja zemlja ima jeftiniju struju od nas


IZVOR: novosti.rs, Republika - 13.01.2020 | 17:07


Jeftiniju električnu energiju namenjenu domaćinstvima, od Srbije ima samo Ukrajina, pokazuje istraživanje Evrostata, evropske statističke službe, koje je obuhvatilo 28 članica EU i još 12 država. Situacija je nešto drugačija sa gasom, gde smo takođe na začelju liste, ali je on u našoj zemlji skuplji nego u Moldaviji, Ukrajini, Turskoj i Gruziji.

Foto: youtube.com/Potrošački savetnik

Foto ilustracija

U prvoj polovini 2019. godine cena struje u Srbiji je iznosila 7,06 evra za 100 kilovat-sati, a u odnosu na 2014, kada je bila 5,96, porasla je za 1,1 evro. Gas je u našoj zemlji, u istom periodu, koštao 3,35 evra za 100 kilovat-sati.

Najskuplje su električnu energiju u prvih šest meseci prethodne godine plaćala domaćinstva u Nemačkoj, Danskoj i Belgiji - oko 30 evra, a najmanje u Ukrajini - 4,42 evra. Među zemljama EU, čiji je prosek 21,59, najjeftiniju struju imala je Bugarska - 9,97 evra.

Naši susedi 100 kilovat-sati plaćali su različito - u Severnoj Makedoniji 7,83, a u Bosni i Hercegovini evro skuplje. Domaćinstva u Crnoj Gori i Hrvatskoj su izdvajala jedanaest evra, u Rumuniji tri evra više, a u Sloveniji 16,34 evra.

Udeo taksa i PDV u ceni struje u Srbiji je oko 25 odsto, što nas svrstava na sredinu liste, na 23. mesto. Ovi nameti su najviši u Danskoj, gde čine 63,7 odsto konačne cene, a u Nemačkoj su iznad 50 odsto.

Što se tiče drugog energenta, gas su u prvoj polovini 2019. najskuplje plaćali u Švedskoj - 11,83 evra za 100 kilovat-sati, i Holandiji - 9,21. Najjeftiniji je bio u Gruziji - 1,51, i Turskoj - 1,99 evro. Među članicama EU najmanje su izdvajala domaćinstva u Mađarskoj - 3,46 evra.

U Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Rumuniji, slično kao i u našoj zemlji, gas je koštao malo više od tri evra. Nisu navedeni podaci za Crnu Goru.

Takse koje učestvuju u formiranju cene ovog energenta u Srbiji iznose manje od 10 odsto. Niži udeo nameta od nas imaju samo Velika Britanija i Moldavija, dok su najviši u Danskoj i Holandiji, gotovo 60 procenata.