Hrvati izgubili trku sa Srbijom: Četvrta godina u ostvarivanju suficita

Foto: Tanjug/SLUZBA ZA SARADNJU SA MEDIJIMA PREDSEDNIKA REPULIKE SRBIJE

Andrej Plenković i Aleksandar Vučić

Loši politički odnosi, a između naše države i Hrvatske su bez sumnje takvi, nisu uspeli da spreče rast robne razmene (uvoz i izvoz iz jedne u drugu zemlju i obrnuto). A u toj razmeni suficit, pogađate, ima Srbija. Do pre nekoliko godina, međutim, nije bilo tako.

Šta je važnije

Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2018. ukupna robna razmena Srbije i Hrvatske iznosila je 1.069,5 milijardi evra, što je povećanje od 4,2 odsto u odnosu na 2017. Isti trend obeležio je i 2019. godinu, kada je od januara do septembra razmena iznosila 820,9 miliona evra, a to je 4,3 odsto više u odnosu na isti period 2018.

Šta izvozimo u Hrvatsku 1. Katode 2. Benzin 3. Beli lim 4. Bitumen 5. Balone Foto: pixabay.com Svinje uvozimo iz Hrvatske Šta uvozimo iz Hrvatske 1. Cement 2. Delove za mašine 3. Svinje 4. Ureu 5. Hartiju

Iza ovih podataka, međutim, krije se nešto važnije: Srbija je poslednjih godina, za razliku od prethodnog perioda, mnogo više izvozila u Hrvatsku nego što je iz te zemlje uvozila. Upravo ti podaci pokazuju koliko je naša privreda ojačala i koliko smo u regionu preuzeli primat u odnosu na Hrvate iako su oni deo Evropske unije i koriste mnoge beneficije koje su nama nedostupne.

Preokret je, kako pokazuju statistički podaci, usledio posle 2015. godine. Tada smo, naime, u robnoj razmeni imali deficit od 61 milion evra, a onda se sve okrenulo u našu korist (pogledajte tabelu). Tako smo u 2018. godini, poslednjoj za koju postoje podaci za svih 12 meseci, imali suficit u razmeni sa Hrvatima od čak 72,7 miliona evra.

Foto: Privatna arhiva

Razmena robe u brojkama

Radna snaga

Nemanja Starović iz Centra za društvenu stabilnost za Srpski telegraf analizira šta je dovelo do ovakvog razvoja situacije.

- Suficit koji Srbija u kontinuitetu ostvaruje u spoljnotrgovinskoj razmeni sa Hrvatskom posledica je daleko višeg nivoa direktnih stranih investicija koje naša država ostvaruje u odnosu na zapadnog suseda. Podsticaji i podrška koju državni organi Srbije pružaju stranim ulagačima, te raspoloživost kvalifikovane radne snage čine Srbiju daleko atraktivnijim investicionim tržištem u odnosu na Hrvatsku, čiju privredu odlikuje izražena sezonalnost, koja se uz masovni odliv radne snage negativno odražava na dostupnost radne snage. Stoga nije iznenađenje da mnoge hrvatske kompanije izmeštaju delove svog poslovanja u Srbiju, kao što to čine i preduzeća iz Nemačke ili Austrije - konstatuje naš sagovornik i nastavlja:

- Za nas to ne bi trebalo da predstavlja smetnju dokle god ta hrvatska preduzeća poštuju zakone naše zemlje, plaćaju poreze državi i plate radnicima doprinoseći time daljem privrednom razvoju Srbije.

Starović navodi i da moramo insistirati da preduzeća iz Srbije dobiju identičan tretman u Hrvatskoj, kao što njihova imaju ovde.

Problem je tretman investitora

Jedino što Srbiji trenutno ne ide u prilog kad se pogledaju ekonomske paralele s Hrvatskom jeste mogućnost naših firmi da investiraju u toj zemlji. Problem je što ovde radi oko 200 hrvatskih kompanija, dok se srpske investicije u Hrvatskoj mogu nabrojati na prste. Ipak, kako procenjuju ekonomski stručnjaci, i ta stvar bi mogla da se promeni, i to veoma brzo.