Mali reagovao na tekst nedeljnika "NIN": Ne radi se o magiji i čarobnim štapićima, već o profesionalnom pristupu vođenja javnih finansija

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Siniša Mali

Njegovo saopštenje prenosimo u celosti:

"S obzirom na to da građani Srbije imaju pravo na istinito izveštavanje, kao ministar finansija želim da odgovorim na neistine koje je izneo autor, a koji je, čini se, potpuno nesvestan aktuelnih okolnosti i teške ekonomske situacije u kojoj se ceo svet nalazi.

U tekstu se najpre kritikuje što će Srbija na kraju ove godine imati deficit. Podsetiću javnost da smo protekle četiri godine za redom imali suficit u budžetu, što je, ma koliko neverovatno zvučalo, bilo kritikovano od strane opozicije i pojedinih medija. Taj suficit je bio posledica odgovorne ekonomske politike koju vodimo, a koja nam je omogućila da pomognemo privredu paketom podrške u vrednosti od 5,8 milijardi evra. Deficit imamo u trenutku kada ga imaju sve zemlje na svetu, a naročito one koje su stale uz svoju privredu kada joj je to najpotrebnije. Na primer, Nemačka u prvih šest meseci ove godine ima deficit od 51,6 milijardi evra (3,2% BDP-a), dok je u istom periodu prošle godine bila u suficitu od 2,7% BDP-a.

Na samom početku teksta se pominje deficit republičkog budžeta u prvoj polovini godine, koji se naziva „rekordnim“. Istina je da je na kraju juna ostvaren deficit republičkog budžeta u iznosu od 304,8 milijarde dinara, što je za 39,3 milijarde dinara manje nego što je planirano rebalansom budžeta. Dakle – budžet je u boljem stanju nego što smo projektovali. Prihodna strana budžeta u prvih šest meseci je bolja od plana predviđenog rebalansom, i to ukupno za 37,7 milijardi dinara.

Realizacija rashoda tokom prve polovine godine manja je od plana za 1,6 milijardi dinara. Takođe, julski podaci su ohrabrujući. Na kraju jula ostvaren je deficit republičkog budžeta u iznosu od 323,7 milijarde dinara, što je za 59,8 milijardi dinara manje nego što je planirano rebalansom budžeta.

Osim toga, prihodna strana budžeta u prvih sedam meseci je bolja od plana predviđenog rebalansom, ukupno za 70,1 milijardi dinara.

Zatim se u tekstu izvode neke računice koje se tiču toga koliki bi deficit trebalo svakog meseca da iznosi do kraja godine. Pretpostavljam da je takva računica posledica neznanja autora s obzirom na to da deficit iz prve polovine godine nije indikator deficita u drugoj polovini godine.

Ovde treba uzeti u obzir nekoliko činjenica: Ciljani deficit planiran rebalansom budžeta za prvu polovinu godine je iznosio 344 milijarde dinara. Podsećam da je paket ekonomskih mera planiran i sproveden u drugom kvartalu, pa samim tim je bilo smisleno planirati najveći deficit tokom drugog kvartala. U drugoj polovini godine se očekivalo postepeno vraćanje na normalno stanje, sa prihodima bliskim standardnim iznosima, ali i rashodima budžeta koji su smanjeni u odnosu na originalni Zakon o budžetu. Iz tih razloga je očekivani rezultat u drugoj polovini godine znatno bolji od prvih šest meseci, to jest deficit od 36,9 milijardi dinara, u odnosu na deficit od 344 milijarde dinara.

Fiskalni rezultat od 381 milijardu dinara je bio planiran pre odluke o novim merama pomoći privredu tako da procena rezultata do kraja godine može biti korigovana. Odluka o drugom paketu mera je doneta krajem jula, kada je utvrđeno da su ostvareni prihodi bili veći za 70 milijardi od planiranih rebalansom budžeta.

Autor teksta se dalje pita da li smo rebalans budžeta pravili sa viškom optimizma. Istina je da je deficit u prvih šest meseci iznosio 304,8 milijardi dinara, što je skoro 40 milijardi dinara bolje od planiranog rezultata, i to isključivo zahvaljujući boljoj naplati prihoda od očekivane. Dakle, ipak je bio u pitanju konzervativniji i odgovorniji pristup.

Tvrdnje da je rast BDP u junu iznenađenje, zapravo može biti iznenađenje samo za nekog ko nedovoljno prati kretanja zvanično objavljenih mesečnih indikatora privredne aktivnosti. Podsećam da je u junu rast ukupne industrijske proizvodnje iznosio 2,6%, a rast prerađivačke industrije, kao najznačajnijeg segmenta, čak 4,1%. Istovremeno, promet u trgovini na malo je realno bio veći za 11,5%, a ovogodišnja kretanja karakteriše i bolja poljoprivredna sezona od prošlogodišnje. Takođe, nastavljen je i trend rasta realnih zarada koje su u junu veće za 9,6%.

Čudi se autor teksta kako je moguće da smo zadovoljni prihodima od PDV-a u julu ove godine kada su manji nego 2019. godine. Dakle, u trenutku kada se čitav svet suočava sa najvećom ekonomskom krizom ikada, naravno da će prihodi biti bar neznatno manji nego u istom periodu prošle godine. Ipak, prihodi od PDV-a u julu jesu bili bolji od onoga što se očekivalo za taj mesec, u odnosu na plan proizišao iz rebalansa.

Što se tiče programa pomoći za privredu, koji se takođe pominje u negativnom kontekstu, sa lažima poput one da država pomaže hotelijerima sa 100 miliona evra, a reč je o 10 puta manjem iznosu, pokazalo se da je paket mera značajno doprineo manjem padu BDP-a i ubrzanom ekonomskom oporavku, koji će u narednom periodu generisati i veće prihode države. Da nismo podržali privredu, ovu godinu bismo završili sa padom BDP-a od preko 5%.

Što se tiče konstatacije da su prihodi budžeta u prva tri meseca ove godine manji nego u istom periodu prošle godine, treba imati u vidu da su osnovni razlozi za to veći povraćaji PDV-a u iznosu od oko devet milijardi dinara, i uplata poreza na dobit po osnovu koncesije beogradskog aerodroma u iznosu od oko devet milijardi dinara, koja je uplaćena jednokratno prošle godine. Ove dve stvari su jednokratne i administrativne prirode i ne prikazuju pravo makroekonomsko stanje i dinamiku prihoda. I naravno treba imati u vidu da je 15. marta uvedeno vanredno stanje, što se u tekstu ne pominje kao otežavajuća okolnost.

Prošle godine je samo u februaru, u skladu sa zakonskim kalendarom, isplaćeno 4,7 milijarde dinara u vidu povraćaja PDV-a, a ove godine 24,3 milijarde dinara, a razlog je već pomenuta efikasnija i brža dinamika kontrole i isplate povraćaja. Kad bi se zanemarila razlika u povraćajima, prihodi u februaru ove godine bili bi oko 14 milijarde dinara veći nego u februaru 2019. godine.

Što se tiče daljeg paušalnog poređenja kretanja poreza na dohodak i rasta prosečnih zarada, ono nije korektno iz nekoliko razloga:

• U kategoriju poreza na dohodak uključeni su i poreski oblici na koje ne deluje kretanje prosečne zarade (npr. godišnji porez na dohodak građana, porez na dividende, porez na kapitalne dobitke, porez na autorska prava itd.);

• Kretanje naplate poreza na dohodak zavisi kako od primanja, tako i od broja obveznika;

• U svojoj računici autor teksta nije uzeo u obzir mere pomoći privredi - odlaganje dela poreskih obaveza (po osnovu poreza na zarade i doprinosa). Po tom osnovu, samo na nivou budžeta Republike, odložen deo poreza na zarade za posmatrani period iznosi preko tri milijarde dinara. Kada bi ova odložena sredstva bila uključena u obračun, rast poreza na dohodak u prvih šest meseci iznosio bi preko 11%.

Zanimljivo je i da autor teksta dalje edukuje Ministarstvo finansija da su najveći prihodi od PDV-a u julu i da zato nije veliko iznenađenje dobar rezultat iz tog meseca. Naravno da je jul jedan od najizdašnijih meseci po osnovu prihoda od PDV-a i to je nešto što se uvek uzima u obzir pri izradi godišnjeg budžeta, odnosno rebalansa.

Dakle, nesporno je da postoji sezonska komponenta u dinamici naplate PDV-a i da su januar, april, jul i oktobar meseci kada tzv. „tromesečni“ PDV obveznici uplaćuju svoje obaveze. Ta dinamika nije ni uzeta u obzir pri objašnjavanju bolje naplate prihoda od PDV-a u julu ove godine. Autor je iz neznanja ili loše namere pokušao maliciozno da interpretira bolju naplatu PDV-a od budžetskog plana, iako plan uvažava sezonsku dinamiku PDV-a.

Zatim, autor ističe da su u julu ove godine za 10% bili manji prihodi nego u istom mesecu prošle godine. Potpuno besmisleno poređenje kada imate u vidu ekonomsku situaciju u kojoj se sve zemlje danas nalaze. Verujem da je isti slučaj u svim zemljama sveta.

Kada je reč o jednokratnoj pomoći od 100 evra, i računici o tome koliko je ona bila isplativa, tu bih istakao nekoliko važnih činjenica:

• Tokom aprila usvojen je rebalans budžeta kojim su priznate novonastale epidemiološke i ekonomske okolnosti. U obzir su uzete projekcije kretanja privredne aktivnosti do kraja godine kao i specifični efekti mera suzbijanja epidemije (zabrana određenih ekonomskih aktivnosti, ograničenje kretanja, izostanak turističkog prometa, tranzita itd.). Projekcije prihoda budžeta su i prema oceni Fiskalnog saveta urađene korektno i konzervativno što je u skladu sa, u tom trenutku, veoma neizvesnom epidemiološkom situacijom

• Nakon usvajanja rebalansa, a za potrebe planiranja likvidnosti budžeta i dinamike zaduživanja, projektovana je mesečna dinamika poreskih i neporeskih prihoda budžeta. Takva dinamika se dodatno ažurira u redovnim vremenskim intervalima kako bi se sagledala tekuća budžetska kretanja. Dakle, svako poređenje se jedino može vršiti sa prihodima koji su utvrđeni rebalansom budžeta. Bolja ekonomska kretanja i brži oporavak od inicijalnog plana, delimično zbog kraćeg trajanja najtežih epidemioloških mera su faktori koji su uticali na veći priliv prihoda budžeta. Kao primer bolje naplate prihoda, pored PDV-a možemo istaći i bolju naplatu prihoda od akciza na derivate nafte, usled nižih cena i kraćeg trajanja lockdown-a. Deo bolje naplate se može objasniti i time što postoje i kompanije koje su koristile samo deo pomoći u vidu minimalne zarade, a nastavile da plaćaju svoje poreske obaveze

• Paket ekonomskih mera je široko disperzovan, a mere su imale za cilj očuvanje privrednih kapaciteta, radnih mesta i određenu stimulaciju privatne potrošnje stanovništva. Tvrdnja da je potrošeno 620 miliona evra da bi se u budžet vratilo 39 miliona je besmislena i zlonamerna jer tako nešto nije ni bio cilj samih mera. Mere su očuvale postojeći nivo privredne aktivnosti i ublažile drastičniji pad budžetskih prihoda. Jedini trenutno merljiv efekat je efekat fiskalnog stimulusa na prihodnu stranu budžeta i veći priliv PDV-a zbog trošenja isplaćenih 100 evra. Međutim, ti efekti nisu eksplicitno uračunati prilikom izrade rebalansa budžeta kao primer dobre prakse konzervativnog, kredibilnog i opreznog planiranja.

Na kraju teksta se pominje i zaduživanje Srbije, odnosno naš javni dug. Naša zemlja je proteklih godina značajno smanjila učešće javnog duga u odnosu na BDP, i to za čak 20 procentnih poena. Naročito smo u poslednje dve godine bili aktivni u tom smislu - kontrolisali smo trošenje sredstava budžeta, otplaćivali skupe kredita, promovisali Srbiju kod stranih investitora. Upravo smo zahvaljujući tome bili spremni da veoma brzo reagujemo u vreme krize i da se zadužimo kako bismo pomogli privredi, baš kao što su to uradile i sve druge zemlje na svetu koje su imale takvu vrstu podrške privrednicima.

Dakle, u vreme krize je normalno da deficit jedne države raste i da se ulazi u zaduživanje kako bi se on finansirao.

Ne radi se o magiji i čarobnim štapićima, već o profesionalnom pristupu vođenja javnih finansija, rebalansu koji je sa jedne strane podrazumevao maksimalnu štednju i smanjenje troškova koji nisu primarni u trenutku krize, i pripreme ekonomskih mera kako bi se posledice krize ublažile.

Srbija je imala prostora da se zaduži za dve milijarde evra, a da nam javni dug ostane na nivou ispod 60%, što smo odredili kao maksimalnu i optimalnu granicu za zaduživanje u vreme pandemije. Po preliminarnim podacima dug je trenutno na oko 56,8% (sa 57,3% koliko je iznosio nakon emisije obveznica na međunarodnom tržištu) sa ciljem i planom finansiranja do kraja godine, da ne pređe zadate limite.

Preduzete mere kao i zaduživanje su pod stalnim nadzorom kako Međunarodnog monetarnog fonda, tako i rejting agencija koje u vreme povećanja deficita i zaduživanja nisu menjale kreditni rejting Srbije, čak su pohvalile i naglasile prednosti Srbije, koja je u krizu ušla sa stabilnim javnim finansijama, visokom likvidnošću i javnim dugom koji može da "nosi" značajno zaduživanje i ostane u prihvatljivim granicama u odnosu na BDP.

Osim toga, juče su nam stigle i pohvale MMF-a, koji je istakao da su „vlasti u Srbiji na pandemiju odgovorile odmah, velikim paketom fiskalnih i monetarnih mera, kao i merama usmerenih ka bankarskom sektoru“. Ocenjuju i da su mere dobro osmišljene, i da su na pravi način usmerene na zaštitu i podršku domaćinstvima, podršku očuvanju radnih mesta, na veća ulaganja u zdravstvo, obezbeđenje dovoljne likvidnosti u bankarskom sektoru i olakšanje obaveza otplate kredita.

MMF je svestan situacije u kojoj se ceo svet nalazi, baš kao i svetske finansijske institucije, rejting agencije, i u skladu sa realnim okolnostima komentariše naše finansije, za razliku od pojedinih domaćih stručnjaka i medija, koji koriste svaku priliku da iznose kritike na račun naše ekonomije.

Ponosni smo što u uslovima najveće ekonomske krize na svetu naša država stvoji čvrsto na nogama, što smo u prvoj polovini godine među zemljama u Evropi koje imaju najmanji pad privredne aktivnosti, što smo zadržali punu zaposlenost za vreme pandemije koronavirusa i što nam privreda i dalje dobro funkcioniše. Sada nastavljamo borbu za našu ekonomiju."