SVETSKI BROJ 1! Stručnjaci: Hvala Vučiću, srpski pad BDP najmanji!
IZVOR: K. ILIĆ - B. KAŠANSKI - 10.11.2020 | 05:21
Koronavirus je srpsku ekonomiju samo ogrebao, dok je druge nokautirao. Da je ovaj slikovit opis pun pogodak, svedoče najnovije projekcije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Evropske komisije. One, jasno, nedvosmisleno i direktno kažu da će naša zemlja ovu godinu završiti sa najboljim rezultatom u globalnim i evropskim okvirima, odnosno sa minimalnim padom BDP, koji se u većini drugih država survao u provaliju.
Dokaz je to, kažu sagovornici, mudre i dalekovide politike naše zemlje, pre svega, predsednika Aleksandra Vučića i njegovog ekonomskog tima. Kako reče jedan od ekonomskih analitičara s kojima smo pričali, u turbulentnim vremenima najvažnije je kormilo usmeriti u mirne vode. A šef države je pokazao da je upravo u tome najuspešniji. S pravom se može reći, kako ističe jedan od naših sagovornika, da je Vučić vodio najmudriju politiku u Evropi i izbalansirano donosio mere protiv koronavirusa, ne ugrožavajući njima, koliko god je to moguće, ekonomske tokove.
Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, oblasti koja je u velikoj meri doprinela ovakvom rezultatu, svoj komentar sažeo je u jednu rečenicu:
- Cifre i semafor nikad ne lažu.
Mali: Možemo mi i boljeFoto: Tanjug/R. PRELIĆ Ministar finansija Siniša Mali ovako objašnjava impresivne ekonomske rezultate: - Zahvaljujući pravovremenim i sveobuhvatnim ekonomskim merama, izbegli smo dramatičan pad privredne aktivnosti, rast nezaposlenosti, očuvali smo proizvodne kapacitete privrede, održali životni standard građana i obezbedili likvidnost. Prognoze MMF i EK odličan su rezultat, imajući u vidu da neuporedivo bogatije svetske ekonomije čeka dvocifreni pad. U potpunosti sam uveren da možemo mnogo bolje od prognoziranog, da ćemo biti na nuli i da ćemo biti šampioni Evrope. Zadovoljan sam jer je ovo dokaz da se uspešno borimo s izazovima, pokazali smo da smo otporni i da se uspešno oporavljamo. Ipak, to nije razlog za opuštanje i treba imati na umu da Srbija nije usamljeno ostrvo, već da ukupan rast naše ekonomije umnogome zavisi i od kretanja u svetskim okvirima - konstatuje Mali. |
Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež kaže da su ostvarena tri ključna cilja.
- Rezultat je očuvanje radnih mesta, privredne aktivnosti i, što je najvažnije, dalji priliv investicija. Tri najvažnije stvari za privredu nisu bile moguće bez hrabrih političkih odluka predsednika i Vlade, ne samo u periodu korona krize već sprovođenjem ekonomskih reformi u poslednjih nekoliko godina - navodi Čadež.
Prvi čovek Republičkog zavoda za statistiku (RZS) Miladin Kovačević, za Srpski telegraf navodi koja su to četiri razloga koja su uticala na to da Srbija očuva ekonomsku stabilnost u doba krize sa koronavirusom:
Foto: Tanjug/D. GOLL
- Jedan razlog je ciklus rasta koji je zapravo naročito bio pojačan u drugoj polovini 2019. godine i u drugom kvartalu 2020. godine. Taj ciklus rasta je podrazumevao rast izvoza industrije privrede i privrednih aktivnosti i rast investicija. To je samo po sebi predstavljalo jedan faktor inercije koji je održao viši nivo stopa nego što bi bio da nije bilo toga. Druga stvar je program pomoći, koji je osmislila država. Treća stvar je što su rađeni značajni infrastrukturni projekti, pre svega putevi. Četvrta stvar je to što izvoz prema zemljama s kojima imamo kooperacije nije zaustavljen, prema Nemačkoj, pre svega - ističe Kovačević.
Kao doprinos još bržem razvoju, predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije (Ana Brnabić, Zoran Zaev i Edi Rama) potpisali su juče sporazum u okviru projekta mini-Šengen. Predsednik Vučić ocenio je da su sporazumi o saradnji u borbi protiv virusa korona i o slobodnom kretanju između tri zemlje, samo uz ličnu kartu, sporazumi čiju će konkretnu korist osetiti građani sve tri države i doneti im dodatnu sigurnost.
Prognoza MMFBDP 2020. -1,5% BDP 2021. + 5% BDP 2022. + 6% Prognoza EKBDP 2020. -1,8% BDP 2021. +4,8% BDP 2022. +3,8% Druge zemlje - BDP 2020. * Španija -12,8% Crna Gora - 12% Hrvatska -9% Italija - 10,6% Portugal - 10% Albanija -7,5% Slovenija -6,7% BiH -6,5% Mađarska -6,1% Nemačka -6% Rumunija -4,8% Bugarska -4% * procena MMF |