DA LI JE OVO ZAMENA ZA KAPITALIZAM: Amsterdam prihvata novu radikalnu EKONOMSKU TEORIJU, koja bi trebalo da pomogne u očuvanju životne sredine!

Foto: pixabay.com

Amsterdam

Ušavši unutra, primetila je nove oznake sa cenama. Oznaka na tikvicama kaže da koštaju malo više nego što je normalno, 6 centi dodatnih po kilogramu za njihov otisak ugljenika, 5 centi za putarinu koju poljoprivreda uzima i 4 centa da bi pošteno platili radnike.

- Postoje svi ovi dodatni troškovi u našem svakodnevnom životu koje obično niko ne bi platio, a ni bio svestan toga - kaže ona.

Takozvana inicijativa sa istinskom cenom, koja u prodavnici posluje od kraja 2020. godine, jedna je od desetina šema koje su Amsterdamci uveli poslednjih meseci dok ponovo procenjuju uticaj postojećeg ekonomskog sistema. Po nekim rečima, taj sistem, kapitalizam, potiče iz 1602. godine, u kući u uskoj uličici, kada je trgovac počeo da prodaje akcije novonastale holandske Istočnoindijske kompanije.

Čineći to, otvorio je put za stvaranje prve berze - i kapitalističke globalne ekonomije koja je transformisala život na zemlji.

- Sada mislim da smo jedan od prvih gradova koji su počeli da preispituju ovaj sistem - kaže Druin.

- Da li nas to zapravo čini zdravim i srećnim? Šta mi želimo? Da li je to zaista samo ekonomski rast?

U aprilu 2020. godine, tokom prvog talasa COVID-19, gradska vlada Amsterdama objavila je da će se oporaviti od krize i izbeći buduće, prihvatajući teoriju "ekonomije krofni".

ŠTA JE TEORIJA "EKONOMIJE KROFNI"?

Izložena od britanske ekonomistkinje Kate Ravort u knjizi iz 2017. godine, teorija tvrdi da ekonomsko razmišljanje 20. veka nije opremljeno da se nosi sa realnošću 21. veka na planeti koja se klati na ivici klimatskog sloma. Umesto izjednačavanja rastućeg BDP-a sa uspešnim društvom, naš cilj bi trebalo da bude uklopiti ceo ljudski život u ono što Ravort naziva "slatkom tačkom" između "društvene osnove", gde svako ima ono što mu je potrebno za dobar život i "plafona životne sredine". Uglavnom, ljudi u bogatim zemljama žive iznad ekološkog plafona. Oni u siromašnijim zemljama često padnu ispod socijalnih osnova. Prostor između: to je krofna.

Ambicija Amsterdama je da svih 872.000 stanovnika uvede unutar krofne, osiguravajući svima pristup dobrom kvalitetu života, ali bez vršenja većeg pritiska na planetu nego što je održivo. Vođen Ravortovom organizacijom, Donut Economics Action Lab (DEAL), grad u tu svrhu uvodi masivne infrastrukturne projekte, šeme zapošljavanja i nove politike za državne ugovore. U međuvremenu, oko 400 lokalnih ljudi i organizacija uspostavilo je mrežu pod nazivom Amsterdamska krofna koalicija - kojom upravlja Druin - da bi vodili sopstvene programe na lokalnom nivou.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

To je prvi put da je veliki grad pokušao da teoriju krafni sprovede u delo na lokalnom nivou, ali Amsterdam nije sam. Ravort kaže da je DEAL primio lavinu zahteva od opštinskih čelnika i drugih koji žele da izgrade otpornija društva nakon COVID-19.

Većina gradskog veća u Kopenhagenu odlučila je da sledi primer Amsterdama u junu, kao i region Brisela i mali grad Danidin na Novom Zelandu u septembru i Nanaimo u Britanskoj Kolumbiji u decembru. U SAD-u, Portland, Oregon, priprema se da izbaci svoju verziju krofne, a Ostin će možda biti iza.

Ovom teorijom je Ravortova osvojila neke visoke fanove; u novembru je papa Franjo podržao njeno "novo razmišljanje", dok je proslavljeni britanski prirodoslovac Ser David Atenborg u svojoj najnovijoj knjizi "Život na našoj planeti" posvetio poglavlje krofni nazivajući ga "kompasom naše vrste za putovanje" ka održivom budućnost.

Amsterdam se sada bori sa tim kako bi krofna izgledala na zemlji. Marik van Dornink, zamenica gradonačelnika za održivost i urbano planiranje, kaže da je pandemija dodala hitnost koja je gradu pomogla da izađe iza nove smele strategije.