Nikotin izaziva zavisnost, ali ne i oboljenja

Foto: shutterstock

Foto: Ilustracija

Ipak, nauka je potvrdila da je to duvanski dim, dok je nikotin supstanca koja nije bez rizika jer izaziva zavisnost.

Poznato je da pušenje predstavlja jedan od najvećih  zdravstvenih izazova sa kojim se svet poslednjih decenija suočava. Zvanična statistika Svetske zdravstvene organizacije ukazuje da postoji više od 1,1 milijardi pušača u svetu. U Srbiji, prema procenama nešto manje od trećine ukupnog broja stanovnika puši. Iako se o bolestima koje pušenje izaziva u javnosti veoma često govori, većina pogrešno veruje da je glavni krivac nikotin. Brojne studije potvrdile su da je duvanski dim zapravo taj koji je najštetniji sastojak cigarete.

Na koji način nikotin izaziva zavisnost?

Prilikom konzumacije nikotinskih proizvoda, nakon 10 sekundi nikotin prodire u krvotok i počinje da aktivira različite hemijske supstance, uključujući adrenalin (epinefrin) i noradrenalin (norepinefrin). To organizmu pruža stimulanse i povećava dotok krvi u mozak. Iako nije bez rizika, nauka kaže da su potrebne ogromne količine nikotina da bi došlo do fatalnog ishoda. Naime, istraživanja su pokazala da se prilikom pušenja apsorbuje otprilike 0,1 miligrama nikotina po cigareti, a da bi došlo do trovanja, potrebno je popušiti oko 400 cigareta jednu za drugom.

Duvanski dim sadrži više hiljada štetnih materija

Štetne i potencijalno štetne materije, koje su primarni uzročnik bolesti povezanih sa pušenjem klasičnih cigareta, nalaze se u duvanskom dimu. Sagorevanjem duvana oslobađa se više od 6000 različitih takvih supstanci, a samo ugljen-monoksid povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. Imajući u vidu štetnost duvanskog dima i zavisnost koju nikotin izaziva, sve više stručnjaka zagovara princip “smanjenja štete”. Ovaj pojam podrazumeva da svi oni koji ne žele da ostave cigarete u obzir uzmu manje štetne alternative klasičnim cigaretama koje zagrevaju a ne sagorevaju duvan.

Foto: shutterstock

Nikotin nije bez rizika

Iako je dokazano da nikotin nije najštetniji sastojak cigarete, doktori upozoravaju da njegova upotreba nosi određene rizike. Osim toga što je toksičan kada se unese ili apsorbuje u velikim dozama, nikotin može dovesti do povećanja pulsa i krvnog pritiska, što može biti problem za one koji imaju srčana oboljenja ili veoma visok krvni pritisak. Naučna istraživanja su pokazala da nikotin može štetno da utiče na trudnice, dojilje, kao i na osobe koje imaju dijabetes, zbog čega se svima njima striktno savetuje da ne koriste duvanske niti nikotinske proizvode u bilo kom obliku.