KAKO NA NAJPAMETNIJI NAČIN ULOŽITI U VREME KRIZE? Banka, nekretnina, slamarica veliki rizik

Foto: Tanjug/F. KRAINČANIĆ

KAKO NA NAJPAMETNIJI NAČIN ULOŽITI U VREME KRIZE? Banka, nekretnina, slamarica veliki rizik

Ako bi se sa ovom dilemom obratili nekom investicionom savetniku, najvjerovatnije bi vam prvo savetovao da dobro razmislite šta zapravo očekujete od svog ulaganja – da li da sačuvate vrednost svog kapitala ili da ga uvećate.

U svakom slučaju, da se obogatite preko noći teško da je moguće, izazov je u tome koliko ste spremni da rizikujete. Finansijski savetnici se otuda slažu da na pitanje u šta je trenutno pametno uložiti novac ne postoji jedan tačan odgovor, ali je zato najvažnije da sagledate sve moguće opcije, kao i ono što one sa sobom nose, piše Kurir.

Nekretnine

Kupovina stana radi iznajmljivanja može biti dugoročno unosna investicija, ali treba voditi računa i o drugim aspektima ulaganja u nekretnine. Pre svega treba imati na umu da:

• Nekretnine su po pravilu nelikvidna imovina – ako vam hitno zatreba novac, pitanje je hoćete li moći da prodate stan ili kuću u kratkom roku i pri tom postignete fer cenu;
• Imajte u vidu troškove posedovanja i održavanja nekretnine poput renoviranja, uređenja, osiguranja, poreza, komunalija…
• Velika nepoznanica je hoće li cena nekretnina dugoročno da raste ili pada.

Foto: Profimedia, Pixabay

Agenti za nekretnine, međutim ističu da ukrajinska kriza može da dovede do poskupljenja građevinskih materijala, pa posledično i do veće cene stanova, ali smatraju da je bez obzira na krizu, i dalje veoma isplativo uložiti u nekretninu.

Oročena štednja

Štednja u bankama je takođe veoma popularna investicija i odgovor na pitanje gde uložiti novac. Budući da je rizik od bankrota banke relativno mali, a postoji čak i državno osiguranje depozita do 50.000 evra, može se reći da je oročena štednja siguran način ulaganja.

Ipak kamata je mala - u proeku oko 0,3 odsto godišnje

Deonice na berzama

Potencijalno vrlo unosno ulaganje, ali takođe i vrlo rizično. Cene pojedinih deonica mogu porasti nekoliko stotina odsto u samo nekoliko godina, ali je veoma teško prepoznati kada i koje akcije će imati najviši prinos.

Foto: pexels.com

Državne obveznice

Jedan od najpouzdanijih vidova štednje je kupovina državnih obveznica. Državne hartije od vrednosti sa stanovišta rizika vrlo su pouzdane, ali su prinosi mali, i kreću se od 0,75 do dva odsto kamate, zavisno od ročnosti.

Na period oročavanja od, na primer, godinu dana, kamata je oko 0,75 odsto. Na iznos od 1.000 evra zaradićete svega 7,5 evra, ali sigurnih.

Investicioni fondovi

Budući da su akcije rizična investicija i za takvo ulaganje treba mnogo znanja i vremena za praćenje poslovanja firmi i situacije na tržištu, mnogim građanima su investicioni fondovi logičan odgovor na pitanje u šta uložiti novac. Investicioni fondovi nose nešto veći rizik od štednje u banci, ali po pravilu i veći prinos na uložena sredstva.

Investiciono zlato

Pod investicionim zlatom podrazumevaju se zlatne poluge izrađene od čistog zlata i zlatnici čistoće od minimalno 90 odsto, kao što su austrijski zlatni dukati Franjo Josip. Mana ove investicije je to što je zlato potrebno čuvati. Deo ulagača u zlato svoje poluge čuva kod kuće na skrivenom mestu, dok ga drugi čuvaju u sefovima banaka ili firmi specijalizovanoj za distribuciju i otkup zlata, što nosi određene troškove.

Ali, kupovina zlatnih poluga ima i prednosti – za razliku od nekretnina koje zarobljavaju kapital na dugi niz godina i teško ih je prodati u hitnim situacijama, globalno tržište zlata je vrlo likvidno. Za razliku od investicionih fondova i dionica, zlato je otporno na recesije i političke krize. U nesigurnim vremenima, cena zlata ima tendenciju rasta, što vlasnicima zlata donosi kapital u situacijama kada je najviše potreban.

Prema oceni berzanskih analitičara, u poslednjih 50 godina cena zlata u proseku raste osam odsto godišnje, što je pokrivalo inflaciju i vlasnicima investicionog zlata donosilo profit.

Inače, cena unce zlata na svetskim berzama u stalnom je rastu od 2018. godine, najveću vrednost od 2.201 dolar po unci imalo je u aprilu 2020. godine, pri udaru korona krize, nakon čega je usledio blagi pad vrednosti. Novi skok do 2.043 dolara za uncu zlato je dostiglo 8. marta ove godine, pod pritiskom ruske invazije na Ukrajinu, koji je izbio dve nedelje ranije.

“Ne preporučujem kupovinu zlata za one koji hoće da oroče novac na godinu, jer je zlato već dostiglo znatan cenovni nivo. Međutim, i ako neko planira da formira štednju za duži period, 10 do 20 godina, onda je zlato vrlo interesantna investicija”, savet je brokera Jorgića.

Foto: Photo by Dziana Hasanbekava from Pexels

Digitalne valute

Bitkoin je najpoznatija i trenutno najvrednija virtuelna valuta i, kao i sve virtuelno u životu, izloženo velikom riziku i velikim cenovnim oscilacijama koje je teško na duži rok predvideti.

Generalno, cena bitkoina je jak uzlazni trend započela na samom kraju 2020. godine kada je jedan virtuelni novčić koštao skoro 30.000 dolara. A onda je usledio cenovni rolerkoster. Već do aprila 2021. vrednost ove digitalne valute je duplirana na oko 60.000 dolara, da bi se do jula opet prepolovila na oko 31.000 dolara. Onda je do novembra vrednost opet skakala do istorijske maksimalne vrednosti od 65.000 dolara da bi se do kraja 2021. godine stabilizovala na oko 46.000 dolara. Od početka ove godine, cena bitkoina oscilira za oko 10.000 dolara gore-dole, tako da je trenutno na nivou od 42.000 dolara.

“Zarada na bitkoinu na godinu dana je moguća, i može da bude i znatna, ali se ne može znati koliko procentualno. Ovo ulaganje nosi visok rizik ne samo od gubitka zarade već i dela glavnice. Investiranje u bitkoin je kao investiranje u kockarnici”, smatra broker Jorgić.

Štednja u “slamarici” ili sefu

Ovo je veoma rasprostranjen način štednje koji omogućava štednju i raspolaganje ušteđevinom u skladu s trenutnim potrebama i mogućnostima. Međutim, on istovremeno nosi i određene rizike – gubitak dijela, odnosno cjelokupne vrijednosti ušteđevine zbog inflacije, krađe, požara, falsifikata i sl. Pored toga, polaganje ušteđevine u “slamaricu“ ili sef ne donosi zaradu, tj. ne uvećava vam iznos ušteđevine, piše Kurir.