ZA ČEK OD PET HILJADA DAJU 4.500 KEŠA! Zašto se ovo toleriše - Bez sankcija za ozbiljno kršenje zakona!

Foto: ST/V. LUKIĆ

ZA ČEK OD PET HILJADA DAJU 4.500 KEŠA! Zašto se ovo toleriše - Bez sankcija za ozbiljno kršenje zakona!

Samo banke smeju da daju kredite. S druge strane, zalagaonice to ne bi smele da rade, čini se da nesmetano godinama daju pozajmice građanima.

Na desetine zalagaonica u Srbiji preko internet-stranica klijentima nudi uslugu unovčavanja čekova, uz provizije, obaveštenja kače po banderama, a reklame postavljaju ispred svojih lokala. Čak i uz nazive svojih firmi stavljaju reči keš i ček. Mada se mnogi pitaju ko su im klijenti, s obzirom na to da su uslovi "kreditiranja" poprilično nepovoljni, da ne kažemo zelenaški, ali i da postoje nove bankarske usluge koje nude odloženo plaćanje, u zalagaonicama kažu da im dolaze ljudi koji su u škripcu i kojima treba gotovina za plaćanje računa, dečjih ekskurzija, za vraćanje dugova i raznih usluga, koje čekovima ne mogu da plate.

Foto: printscreen/facebook

 

BROJ KLIJENATA

Kako piše Juronjuz, sistem funkcioniše tako što za ček od 5.000 dinara daju 4.500 dinara, uz proviziju od 10 odsto, a onaj ko želi da otkupi ček posle mesec dana zalagaonici mora da vrati 5.000 dinara. Zalagaonice imaju tri opcije za one koji za mesec dana ne sakupe novac da otkupe svoj ček. Prva i najčešća jeste da ga puste i da se korisniku preko banke naplate sredstva, druga je da klijent plati još 500 dinara provizije za sledeći, pa isto toliko za svaki naredni mesec. Onima koji sakupe 5.000 dinara vraćaju ček. S rastom kamata i sve nepovoljnijim zvaničnim uslovima zaduživanja čini se da imaju i sve više klijenata jer je mnogim građanima teško da premoste do prvog u mesecu i naredne plate.

Ekonomista Dragovan Milićević rekao je na ovu temu da zalagaonice uzimaju čekove kao sredstvo obezbeđenja, a da im se obraćaju građani koji ne ispunjavaju uslove da uzmu kreditne kartice od banke ili neke druge vrste pozajmica, kao i oni koji su sve te mogućnosti već iscrpli.

- To jeste velika kamata, ali oni kojima je novac potreban ne razmišljaju o tome jer je njihova potreba za gotovinom veća. Većina nema drugi izbor i onda radije da 500 dinara po čeku jer s njima ne može da plati ono što njemu u tom trenutku treba. Ne rade to ljudi iz zadovoljstva, već iz potrebe, zato što moraju. S druge strane, kod kartica je godišnja kamata od 30 pa i do 50 odsto, tako da se ovako nekima isplati - smatra Milićević.
Broj realizovanih čekova manji iz godine u godinu

Ovaj posao, koji očigledno nesmetano obavlja veliki broj zalagaonica, kako iz Narodne banke Srbije kažu, predstavlja krivično delo. Iz Narodne banke Srbije, međutim, podvlače da su već upozoravali da unovčavanje čekova uz proviziju preko posrednika, bilo da su zalagaonice ili menjačnice, kao i davanje pozajmica, nije dozvoljeno i da predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Naglašavaju da su upoznati s ovom nedozvoljenom praksom, zbog koje je zaprećeno kaznom zatvora, kao i da je u nadležnosti tužilaštva da utvrđuje odgovornost vlasnika firmi koje se bave time.

PO VIĐENJU U NBS

Kažu da, s obzirom na to da centralna banka nije nadležna za kontrolu zalagaonica, oni nemaju podatke o rasprostranjenosti ove usluge.

- Prema Zakonu o čeku, ček je sredstvo plaćanja kod kojeg je dospelost po viđenju. Međutim, kada se neko poput zalagaonica bavi unovčavanjem čekova uz proviziju, to predstavlja neovlašćeno kreditiranje. Provizija koju građanin plaća, a koja predstavlja razliku između iznosa na koji glasi ček i iznosa koji dobije od zalagaonice zapravo je kamata za ovakvo kreditiranje. Ako građanin preda ček na 5.000 dinara zalagaonici, a od zalagaonice dobije 4.500 dinara, ta provizija od 500 dinara je zapravo kamatna stopa od 10 odsto, i to ne godišnja, već nedeljna, 15-dnevna, mesečna, u zavisnosti od toga na koji period se odlaže naplata ili eventualno otkup čeka - kažu u NBS.