SRBIJU TRESE NOVI TREND - SKIMPFLACIJA: Proizvođači varaju kupce, a mnogi toga NISU NI SVESNI: Kupiš proizvod, cena je OK, a onda malo bolje pogledaš...
IZVOR: Republika - 11.09.2023 | 14:04
Proizvođači ne samo da povećavaju cene, nego smanjuju pakovanja, ali štede i na kvalitetu!
Visoki troškovi energije, sirovina, plate radnika, prekinuti lanci snabdevanja - sve ove troškove kompanije prebacuju na leđa potrošača, posebno u supermarketima i na benzinskim pumpama. Međutim, u mnogim slučajevima nisu porasle samo cene, već su i pakovanja često manja, piše Deutsche Welle.
Ovaj trend, koji je nazvan "skimpflacija” (Skimpflation), od engleskog "skimp" znači "štedeti", nije zaobišao ni Srbiju. Proizvođači ne samo da povećavaju cene, nego smanjuju pakovanja, odnosno gramažu. Izraz je skovao američki TV kanal NPR 2021, a trend je ubrzo počeo da se širi čitavom Evropom, pa i Srbijom.
Koliko puta ste kupili neki proizvod verujući da mu je cena ok, ali tek kad se dobro zagledate shvatite da su mu smanjili gramažu! Mnoge proizvode tako plaćamo i do 25 odsto skuplje nego inače, a toga mnogi nisu ni svesni!
Osim pakovanja, proizvođači su počeli da štede i na kvalitetu! Tako su nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine, mnogi zamenili suncokretovo ulje palminim, jer suncokretovo ulje nije više bilo dostupno.
-Ono što je bilo zamišljeno kao mera u slučaju nužde sada je delom postala etablirana pojava - objasnila je za nemački javni servis Sabin Hubner, stručnjakinja za kvalitet u sektoru uslužnih delatnosti.
Iako je suncokretovo ulje odavno ponovo dostupno u dovoljnim količinama, samo se jedan od ispitanih proizvođača u ovoj zemlji vratio kvalitetnijem proizvodu.
Kako dalje objašnjava, „skimpflacija" takođe znači i slabiji kvalitet usluge. To su prošli svi koji su ovog leta koristili usluge aerodroma "Nikola Tesla" u Beogradu.
-Ovde je primetan nedostatak radne snage, a to donosi ograničenja za mušterije: dugo vreme čekanja na telefonskim linijama za podršku potrošačima, manje bankovnih poslovnica i duži put do sledeće filijale, dugi redovi na aerodromima zbog manjka zaposlenih u sektoru sigurnosti, hoteli u kojima se više ne čiste sobe svaki dan, aviokompanije koje dozvoljavaju unošenje sve manje ručne prtljage dok cena karata istovremeno raste. U restoranima sve manji broj osoblja poslužuje goste koji čekaju, a u supermarketima se formiraju dugi redovi pred blagajnama - objašnjava Hubner.
Zbog svega ovog, mnogi više nisu voljni da plaćaju previsoke cene – ili to nisu u mogućnosti. Kao rezultat toga, lojalnost nekoj robnoj marki se smanjuje. Jedan od načina odbrane je to što kupci mogu oceniti kompanije i proizvode.
"Zahvaljujući društvenim mrežama, kupci sada imaju više moći koju treba iskoristiti", zaključuje Sabin Hubner.
Bonus video: