Svi detalji neviđenog skandala: Uhapšen Jeremićev glavni finansijer zbog PRANJA NOVCA!

Foto: ST/N. MANDIĆ

Vuk Jeremić

Hapšenjem Emilia Lozoje po međunarodnoj poternici Interpola, koju je iniciralo meksičko tužilaštvo, potvrđena su brojna otkrića koja je prethodnih godina prvi otkrio portal Antidota o koruptivnim vezama Jeremića, Lozoje i Patrika Hoa. Hapšenje Lozoje samo je dodatna potvrda da je organizacija CIRSD služila za pranje novca i naplatu provizija iz koruptivnih poslova koje su Jeremić, Lozoja i Patrik Ho obavljali još dok se bivši ministar spoljnih poslova Srbije nalazio na čelu Generalne skupštine UN.

Zahvaljujući tim poslovima, Patrik Ho i Emilio Lozoja uplatili su više od 7 miliona dolara na račune Jeremićeve privatne firme i nevladine organizacije koju je osnovao u Beogradu.

"Pao" posle godinu dana skrivanja u Španiji

Svetski mediji su objavili informaciju da je Lozoja, bivši šef meksičke državne naftne kompanije, koji se suočava s optužbama za poresku prevaru i primanje mita, uhapšen u februaru na jugu Španije.

Prema pisanju vodećeg američkog dnevnog lista "The New York Times", hapšenje bivšeg šefa meksičkog naftnog konglomerata PEMEX predstavlja pobedu napora sadašnjih meksičkih vlasti u borbi protiv korupcije. Prema tim navodima, Lozoja je optužen za korupciju u vreme dok je vodio državnu naftnu kompaniju, a od maja prošle godine nalazio se u bekstvu. Tada su ga meksičke vlasti optužile da je primio mito u vezi sa kupovinom fabrike đubriva od strane PEMEX-a, naftne kompanije koju je vodio od 2012. do 2016. godine .

Foto: printscreen/nytimes.com

Hapšenje Jeremićevog bliskog saradnika, partnera i finansijera Emilia Lozoje jedna je od glavnih vesti napoznatijih svetskih medija, kao što je Njujork Tajms

Slučaj protiv Lozoje, bliskog saradnika bivšeg predsednika Meksika, Enrikea Penje Nijete, rezultat je  istrage o ogromnom korupcijskom skandalu u vezi sa brazilskim multinacionalnim građevinskim konglomeratom "Odebrecht". Ta kompanija je priznala da je dala oko 800 miliona dolara mita vladinim zvaničnicima širom američkog kontinenta kako bi osigurala unosne ugovore od kojih se dobar deo odnosio na Meksiko i saradnju sa kompanijom koju je vodio Lozoja.

Španska policija je saopštila da je Lozoja uhapšen u blizini Malage, a veruje se da se sve vreme krio u luksuznom stambenom naselju u primorskom letovalištu Marbelja.

Prošlog maja, Interpol je Lozoju stavio na spisak međunarodno traženih begunaca, a nemačka policija je u julu privela njegovu majku Gildu Margaritu Austin, nakon što ju je meksičko pravosuđe optužilo da pomaže u pranju novca iz PEMEX-a. Ona je tada deportovana u Meksiko, a u novembru joj je sud odredio kućni pritvor do rezultata suđenja po optužbama za pranje novca.

Konkretne optužbe protiv Lozoje odnose se na slučaj kupovine fabrike đubriva za koju je plaćeno čak 475 miliona dolara iako u trenutku kupovine ona uopšte i nije bila u funkciji.

Meksički istražitelji pomno su pregledali niz novčanih transfera povezanih sa kupovinom za koje kažu da su se odnosili na Lozoju, uključujući transfer od 3,6 miliona dolara koji je raniji vlasnik fabrike đubriva, kompanija “Ahmsa” uplatila kompaniji u Švajcarskoj povezanoj sa Lozojom. "Ahmsa" je pomenuti novac prebacila preko podružnice "Odebrechta", a meksički istražitelji sumnjaju da je reč o transferu novca koji je predstavljao mito. Meksičke vlasti takođe istražuju Lozojine poslove sa "Odebrechtom", koji je američkim, brazilskim i švajcarskim istražiteljima tokom 2016. godine priznao da je meksičkim zvaničnicima platio 10,5 miliona dolara mita.

Iako je istraga u slučaju "Odebrecht" jasno ukazala na mutne poslove u Meksiku, administracija tadašnjeg predsednika Penje Nijete odbila je da podigne optužnice kako ne bi ugrozio šanse svoje stranke na predsedničkim izborima 2018. godine. Ali nakon što je Nijetina politička opcija pretrpela izborni poraz, novi predsednik Lopez Obrador krenuo je ka ispunjavanju svojih obećanja o borbi protiv korupcije.

U vreme kada je u jesen 2017. godine u Njujorku uhapšen Patrik Ho, glavni finansijer i saradnik Vuka Jeremića, Antidot je otkrio da je u lancu finansijera Jeremića lično i njegove organizacije istaknuto mesto zauzimao i Emilio Lozoja, čovek umešan u korupcionaške skandale gigantskih razmera. Kasnije, u novembru 2018, u saradnji sa istraživačkim novinarima i medijima iz Hong Konga, Antidot je ekskluzivno objavio fotografije sa tajnih sastanaka kojima su prisustvovali Jeremić, Ho i Lozoja na kojima su dogovarani sumnjivi poslovi između kineskiog CEFC i meksičkog PEMEX-a, a u kojima se Jeremić pojavljivao kao posrednik. Lider Narodne stranke do sada nije krivično odgovarao za brojne sumnjive poslove i finansijske transakcije u kojima je učestvovao.

"Meksička šema" Jeremićevog poslodavca i "brata" sa Harvarda

Da slučaj uhapšenih Jeremićevih bliskih poslovnih saradnika nije incident, već dobro uhodan obrazac poslovanja koji je ta grupa ljudi redovno primenjivala, posvedočio je i slučaj Emilia Lozoje (Emilio Lozoya), Jeremićevog poznanika sa Harvarda i bliskog poslovnog saradnika iz vremena dok je Jeremić još uvek obavljao funkciju predsedavajućeg GS UN.

Nakon hapšenja Hoa, Gadia, Đianminga i Lozoje, postavlja se pitanje do kada će Vuk Jeremić ostati jedina karika iz međunarodnog lanca korupcije koja se još uvek nije našla na udaru zakona? 

Emilio Lozoja je meksički biznismen i sin bivšeg ministra energetike. Završio je Harvard, gde je upoznao Jeremića, nakon čega je bio direktor najveće meksičke energetske kompanije PEMEX.

Lozoja, koga je Jeremić redovno promovisao preko svog tviter naloga nazivajući ga svojim “bratom”, svetskoj javnosti je postao poznat nakon što ga je specijalni meksički tužilac javno doveo u vezu sa posredovanjem u davanju 10 miliona dolara mita aktuelnom predsedniku Meksika Enrikeu Penji Nijetu tokom predsedničke kampanje u toj zemlji.

Prema navodima specijalnog meksičkog tužioca Santijaga Nijeta (Santiago Nieto), bivši zvaničnici brazilske građevinske firme "Odebreht" (Odebrecht) priznali su da je ta kompanija dala nešto više od 10 miliona dolara mita bivšem šefu meksičke državne naftne kompanije PEMEX, i to u vreme kada je Lozoja bio zvaničnik kampanje predsednika Nijeta. Trojica bivših rukovodilaca Odebrehta dalo je iskaze brazilskim tužiocima da je Lozoji, bivšem izvršnom direktoru PEMEX-a, isplaćivan mito od 2012. do 2014. godine.

Prema tim navodima, u aprilu i novembru 2012. godine Lozoji je isplaćeno oko 4 miliona dolara. Nakon izbora predsednika Nijeta, Lozoja je bio zadužen za koordinaciju odnosa sa inostranim kompanijama i investitorima. Pena Nijeto je postao predsednik 1. decembra 2012. godine.

Prema objavljenom svedočenju, ostatak novca je isplaćen 2013. i 2014. kada je Lozoja postao direktor PEMEX-a, gde je igrao istaknutu ulogu u promociji meksičke energetske reforme koja je otvorila svoju naftnu industriju privatnim firmama i stranim investicijama. On je smenjen u februaru 2016. godine, usled finansijskih teškoća nastalih nakon naglog pada proizvodnje.

U decembru 2016. godine, kompanija Odebreht je priznala da je platila skoro 800 miliona dolara mita u Latinskoj Americi i Africi, u sklopu sporazuma o priznanju krivice od 2,6 milijarde dolara dogovorenih sa američkim vlastima. U sklopu tog sporazuma, kompanija je potvrdila da je između decembra 2013. i kraja 2014. godine, platila mito od 6 miliona dolara jednom zvaničniku u neimenovanoj meksičkoj državnoj kompaniji, kako bi obezbedila dobijanje državnih projekata u toj zemlji. PEMEX je bila jedina meksička državna kompanija koja je u tom periodu potpisivala ugovore sa Odebrehtom.

Tokom 2014. i 2015. godine, u vreme kada je Lozoja rukovodio PEMEX-om, Odebreht je sa tom kompanijom sklopio četiri ugovora o izgradnji u ukupnom iznosu od oko 1,5 milijardi dolara, uključujući unapređenje rafinerije i izgradnju velikog gasovoda u severnom Meksiku.

Čitav slučaj je zataškan nakon što je federalni državni tužilac Meksika, na zahtev predsednika Nijeta, smenio Santijaga Nijetu sa funkcije načelnika Specijalnog tužioca za izborne zločine, sa obrazloženjem da je tužilac nelegalno javno otkrio detalja o istrazi korupcije u kojoj su bili pominjani brazilska kompanija Odebreht i bivši izvršni direktor PEMEX-a Lozoja. Smenjeni tužilac javno je optužio predsednika Nijetu da je otpušten kako bi zaustavio istragu o podmićivanju i ilegalnom finansiranju izborne kampanje od strane vladajuće stranke u zemlji.

Tajne i nedozvoljene Jeremićeve poslovne veze sa kompanijama CEFC i PEMEX

Podaci koje je prikupio istraživački tim Antidota, ukazuju da obrazac, po kome posluju njegovi prijatelji, braća, saradnici i finansijeri, itekako imaju veze sa Vukom Jeremićem koji se pojavljivao u ulozi posrednika u zaključenju velikih poslova, ali i zvaničnog savetnika obe kompanije - i CEFC-a i PEMEX-a. Iako je u Srbiji do sada jedino bilo poznato da je Jeremić od 1. oktobra 2013. godine imao zaključen konsultantski ugovor sa CEFC, za šta je tražio i saglasnost nadležnog odbora Skupštine Srbije, novinari Medijske mreže Antidot otkrili su da je Jeremić od 9. jula 2014. godine pa sve do 13. aprila 2016. godine bio savetnik kompanije Mex Gas International (MGI), ćerke firme meksičkog PEMEX-a. Prema podacima do kojih su došli novinari Antidota, Jeremić je u pomenutom periodu od četiri povezane kompanije – MGI Enterprises SL, MGI Supply LTD, MGI Trading LTD i MGI LTD po osnovu pruženih konsultantskih usluga i članstva u upravnim odborima primio 180.000 dolara.

Više je nego značajno da je, počev od vremena dok je obavljao funkciju predsedavajućeg 67. zasedanja GS UN, Vuk Jeremić posredovao u povezivanju i zaključivanju ugovora upravo između kineske kompanije CEFC i meksičkog PEMEX-a. Tako je, 28. marta 2013. godine, u vreme dok je obavljao visoku funkciju u UN, Vuk Jeremić organizovao i učestvovao na sastanku koji se dogodio u Hong Kongu između Ji Đianminga i Patrika Hoa sa Emiliom Lozojom, ljudima koji su danas ili optuženi ili pod sumnjom za učešće u velikim korupcionaškim poslovima koji se mere desetinama miliona dolara.

Na tom sastanku postignut je preliminarni dogovor o ulaganjima kineske kompanije u meksičke izvore nafte i gasa iako su u tom trenutku zakonima Meksika bila zabranjena strana ulaganja u toj oblasti! Pored toga što se postavlja opravdano pitanje šta je kao predsedavajući GS UN tražio na sastanku dve privatne kompanije, ništa manje važan nije ni odgovor na pitanje šta je Jeremića motivisalo da posreduje u dogovoru, koji je u trenutku postizanja očigledno bio pravno nedozvoljen? Iz svega što će se kasnije dogoditi, postaće jasno da je Jeremić, preko svog saradnika Lozoje (bliskog prijatelja meksičkog predsednika Nijete) “pomogao” da meksički predsednik, godinu dana kasnije, pod maskom “reforme energetskog sektora” inicira promenu tamošnjih zakona i dozvoli učešće stranih investicija u toj oblasti poslovanja. S obzirom na identičan obrazac koji je primenjen u slučaju Čada i Ugande s jedne, i Meksika s druge strane, gde se do velikih i unosnih poslova dolazilo preko podmićivanja visokih državnih zvaničnika, postoji osnovana sumnja da je i u slučaju "reforme energetskog sektora Meksika" na delu bio slučaj visoke korupcije u koju je upleten i sam Vuk Jeremić.

Da se Jeremić intenzivno interesovao za Nijetovu “reformu energetskog sektora” Meksika, svedoči i podatak da je u svojstvu predsednika CIRSD-a, naredne 2014. godine posetio Meksiko. Tako je Jeremić, u svojstvu predsednika CIRSD-a, 9. maja 2014. godine, boravio u ovoj centralnoameričkoj državi, gde je sa zvaničnicima tamošnjeg Ministarstva energetike i Lozojom razgovarao o planovima za otvaranje energetskog tržišta Meksika za strane investicije.

U izveštaju na sajtu CIRSD-a o Jeremićevoj poseti Meksiku navedeno je sledeće:

“Predsednik Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD) Vuk Jeremić sastao se u Meksiku sa najvišim rukovodstvom Ministarstva energetike i državne naftne kompanije PEMEX.

Sagovornici su Jeremiću predstavili strateški plan predsednika Enrike Penje Nieta (Enrique Peña Nieto) koji predviđa i da strane kompanije po prvi put nakon 1938. godine dobiju mogućnost poslovanja u domenu energetike u ovoj zemlji.

Predsednik CIRSD-a je iskazao snažnu podršku energetskom planu Meksika, naglasivši da reforma energetskog sektora može da posluži kao katalizator širih promena u Meksiku.

'Pozitivni efekti u okviru energetskih reformi mogu da imaju dugoročni benefit, ne samo za Meksiko, već i za svetsku, sve složeniju energetsku arhitekturu', rekao je Jeremić.”

Nakon inicijalnog sastanka u Hong Kongu krajem marta 2013. godine, predstavnici CEFC i PEMEX nastavili su razgovore o zajedničkim ulaganjima i snabdevanju kineskog tržišta meksičkom naftom i gasom. Iako su ti dogovori u osnovi ostali pod velom tajne, krajem maja 2014, do medija su procurili planovi o formiranju kineskog fonda od 4 milijarde dolara za ulaganja u naftni sektor u Latinskoj Americi. U istom periodu, na račun Jeremićeve organizacije CIRSD (osnovane 18. septembra 2013. godine) i preduzetničke Agencije za konsalting (osnovane 4. novembra 2013. godine) počinju milionske uplate koje su samo od strane CEFC-a i povezanih firmi dostigle iznos od 5,3 miliona dolara, dok je od strane PEMEX-a, na račun Jeremićeve firme registrovane u Srbiji uplaćeno već pomenutih 180.000 dolara.

Značajno je još napomenuti da je Jeremić bio savetnik CEFC-a baš u vreme kada su Ho i Gadio obavljali nelegalne novčane transfere za koje su sada optuženi u Sjedinjenim Američkim Državama. Od ne manjeg značaja je i to što je Jeremić, ograđujući se od aktivnosti svojih finansijera i saradnika, nedavno izjavio da se njegove konsultantske usluge CEFC-u nisu ticale ni Srbije ni Afrike, iako je u pomenutom dopisu Skupštini Srbije u jesen 2013. godine, eksplicitno naveo da će za tu kinesku kompaniju obavljati usluge savetovanja za područje Afrike i Latinske Amerike, što su upravo destinacije za koje se vezuju koruptivne aktivnosti njegovih saradnika.

Fotografija koja daje odgovor zašto je Vuk Jeremić dobijao milione

U vreme dok je u svojstvu specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova Srbije obavljao funkciju predsedavajućeg Generalne skupštine Ujedinjenih nacija (GS UN) i od građana Srbije dobijao platu od 8.000 dolara, Vuk Jeremić je paralelno obavljao privatne “konsultantske poslove” i, po svemu sudeći, bio deo međunarodne mreže visoke korupcije. Jeremićevi navodni konsultantski poslovi svodili su se na upoznavanje svog poslovnog partnera Patrika Hoa (Patrick Ho) sa liderima i ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao u vreme dok je kao šef diplomatije Srbije, o trošku njenih poreskih obveznika, pod maskom sprečavanja nezavisnosti Kosova putovao širom sveta.

Istraživački tim Medijske mreže Antidot došao je u posed ekskluzivnih fotografija koje dokazuju da je 5. aprila 2013. godine, u vreme dok je obavljao funkciju srpskog izaslanika na mestu predsedavajućeg GS UN, Vuk Jeremić prisustvovao nizu poslovnih sastanaka koji su održani u Hong Kongu, a na kojima su dogovarani milionski poslovi između privatnih kompanija. Prema informacijama koje su novinari Antidota dobili iz Hong Konga i fotografijama koje to potvrđuju, Jeremić je u svojstvu konsultanta-posrednika prisustvovao sastanku čelnih ljudi meksičkog državnog naftnog konglomerata PEMEX i čelnih ljudi kineske naftne kompanije China Energy Company Ltd (CEFC).

Pored Jeremića, sastanku su prisustvovali i njegov prijatelj sa Harvarda Emilio Lozoja (Emilio Austin Lozoya) u svojstvu prvog čoveka meksičkog PEMEX-a, kao i Čan Čauto (Chan Chauto) član odbora direktora kompanija China Energy koji je na tom sastanku predstavljao predsednika kompanije Ji Đianminga (Ye Jianming). Prisutan je bio i Patrik Ho, u to vreme generalni sekretar China Energy Fund Committee (CEFC).

Iako je tokom svedočenja na suđenju Patriku Hou, pred sudom u Njujorku, Jeremić rekao da je u aprilu 2013. godine, na putu za kineski Davos koji se održavao na ostrvu Hanan, u Hong Kongu samo upoznao Lozoju i Hoa, foto-dokazi govore da je njegova uloga u toj priči bila znatno dublja od uloge osobe koja je samo spojila svoja dva poznanika. Na sastanku delegacija dveju naftnih kompanija, koje su predvodili Lozoja i Čauto, Jeremić je bi u svojstvu člana delegacije meksičke firme i na tom sastanku čak vodio i zapisnik kao Lozojina desna ruka. Iako je kineski Davos trajao od 6-9 aprila 2013. godine, Jeremić je u Hong Kong došao čak osam dana ranije, 28. marta, gde je do 6. aprila učestvovao u nizu sastanaka sa Hoom na kojima su dogovarani budući poslovi. Kao i sva ostala putovanja na kojima koja je bio u vreme obavljanja funkcija šefa diplomatije i specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova, Jeremićev osmodnevni privatni izlet u Hong Kong platili su građani Srbije koji su obezbedili kompletan budžet za predsedavanje GS UN.

Pored toga što je Jeremić očigledno zloupotrebio funkciju i državne resurse koji su mu bili povereni, prisustvujući sastanku u svojstvu privatnog konsultatna, u vreme dok je obavljao funkciju specijalnog izaslanika ministra spoljnih poslova Srbije, Vuk Jeremić je direktno prekršio i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao i zakone i pravilnike koji regulišu prava i obaveze državnih službenika. Koristeći državne resurse države Srbije, koja je za Jeremićevo predsedavanje GS UN izdvojila između 3-7 miliona evra, Jeremić je bez dozvole nadležnih organa obavljao privatne poslove koji su nespojivi sa funkcijom koju je obavljao.

Iako je, prema raspoloživim dokazima, konsultatnske poslove za CEFC i PEMEX počeo da obavlja još pre marta 2013. godine, Jeremić je tek u septembru i novembru 2013. godine od skupštinskog adminitrativnog odbora zatražio dozvole za ove poslovne aranžmane. Obavljanjem pomenutih privatnih poslova bez dozvole Agencije za borbu protiv korupcije u vreme dok je bio državni funkcioner, Jeremić je prekršio Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije koji u članu 30 eksplicitno kaže:

“Funkcioner ne može da obavlja drugi posao ili delatnost za vreme vršenja javne funkcije koja zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, funkcioner može da se bavi naučnoistraživačkim radom, nastavnom, kulturno-umetničkom, humanitarnom i sportskom delatnošću, bez saglasnosti Agencije, ako time ne ugrožava nepristrasno vršenje i ugled javne funkcije. Prihode od ovih poslova, odnosno delatnosti, funkcioner je dužan da prijavi Agenciji.

Ako utvrdi da se obavljanjem posla, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana ugrožava nepristrasno vršenje ili ugled javne funkcije, odnosno da predstavlja sukob interesa, Agencija određuje rok u kojem je funkcioner dužan da prestane sa obavljanjem tog posla, odnosno delatnosti.

Izuzev poslova, odnosno delatnosti iz stava 2. ovog člana, Agencija može, na zahtev funkcionera, da da saglasnost za obavljanje i drugih poslova, odnosno delatnosti. Uz zahtev funkcioner dostavlja pozitivno mišljenje organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao na javnu funkciju. Državni službenik na položaju dužan je da, uz zahtev, dostavi saglasnost neposredno pretpostavljenog. O potpunom i urednom zahtevu Agencija je dužna da odluči u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da Agencija ne odluči u roku iz stava 4. ovog člana, smatra se da je dala saglasnost za obavljanje drugog posla ili delatnosti.

Za pojedine kategorije funkcionera, direktor Agencije može opštim aktom da utvrdi poslove, odnosno delatnosti koje mogu da obavljaju bez saglasnosti iz stava 4. ovog člana.

Drugim zakonom ili propisom mogu da budu propisani i drugi poslovi ili delatnosti koje funkcioner ne može da obavlja za vreme vršenja javne funkcije.”

Uprkos jasnim zakonskim odredbama, Vuk Jeremić nije prijavio niti je tražio odobrenje Agencije za obavljanje komercijalnih privatnih delatnosti u vreme dok je obavljao javnu funkciju u UN za čije je vršenje iz republičkog budžeta primao neto platu u iznosu od 8.000 američkih dolara mesečno!

Kao što je Antidot ranije već pisao, za konsultatnske poslove Jeremić je od PEMEX-a primio nadoknadu od 180.000 dolara, dok je za konsultantske poslove od CEFC-a dobio 1,34 miliona dolara. Takođe, zbog Jeremićevih “zasluga”, CEFC je direktno i preko povezanih kompanija Jeremićevoj nevladinoj organizaciji CIRSD uplatio dodatnih 4 miliona dolara.

Jeremić preko Lozoje ishodovao "reformu energetskog sektora" Meksika

Kao što je Antidot ranije već pisao, na sastanku od 6. aprila 2013. u Hong Kongu, postignut je preliminarni dogovor o ulaganjima kineske kompanije u meksičke izvore nafte i gasa iako su u tom trenutku zakonima Meksika bila zabranjena strana ulaganja u toj oblasti! Pored toga što se postavlja opravdano pitanje šta je kao predsedavajući GS UN tražio na sastanku dve kompanije, ništa manje važan nije ni odgovor na pitanje šta je Jeremića motivisalo da posreduje u dogovoru, koji je u trenutku postizanja očigledno bio pravno nedozvoljen? 

Iz svega što se kasnije dogodilo, postalo je jasno da je Jeremić, preko svog saradnika Lozoje (bliskog prijatelja meksičkog predsednika Nijete) uticao da meksički predsednik, godinu dana kasnije, pod maskom “reforme energetskog sektora” inicira promenu tamošnjih zakona i dozvoli učešće stranih investicija u toj oblasti poslovanja. S obzirom na identičnost obrasca koji je Patrik Ho primenio u slučaju Čada i Ugande, i onog koji je primenjen u slučaju Meksika, gde se do velikih i unosnih poslova dolazilo preko podmićivanja visokih državnih zvaničnika, postoji osnovana sumnja da je i u slučaju “reforme energetskog sektora Meksika” na delu bio slučaj visoke korupcije u koju je upleten i sam Vuk Jeremić.

Da se Jeremić intenzivno interesovao za Nijetovu “reformu energetskog sektora” Meksika, svedoči i pomenuta Jeremićeva poseta Meksiku do koje je došlo 2014. godine kada je u svojstvu predsednika CIRSD-a, sa zvaničnicima tamošnjeg Ministarstva energetike i Lozojom lično razgovarao o planovima za otvaranje energetskog tržišta Meksika za strane investicije, posebno one za koje su bili zainteresovani njegovi partneri i finansijeri iz Hong Konga.