POZNATI PITANJIMA REŠETALI BIVŠEG MINISTRA KULTURE: Pre bi se odrekli bubrega nego Vučiću priznali uspeh


IZVOR: Sonja ŠULOVIĆ - 28.10.2017 | 05:32


Ivan Tasovac se odavno nije pojavio u medijima, a za Srpski telegraf sada govori onako kako verovatno nikad nije. Bivši ministar kulture i informisanja, a sadašnji direktor Beogradske filharmonije otkriva šta zaista misli o Vučićevim protivnicima i ko je zaslužan za njegovu frizuru.

Foto: Tanjug

Ivan Tasovac, bivši ministar kulture

Nada Kolundžija, potpredsednica DS

Zašto dok ste bili ministar niste rekli nijednu jedinu reč o gušenju medija i slobode izražavanja, otpuštanju novinara i gašenju emisija?

- Mislite na ono kada neka privatna televizija i jedna njena novinarka ne postignu dogovor oko love, pa se to onda proglasi gušenjem medija? Oduvek sam se divio moći uobrazilje koju gospođa Kolundžija deli sa zaslužnim artistima i artistkinjama iz konceptualnog umetničkog pokreta zvanog Demokratska stranka. Problem je samo što njihov osećaj prvoboračke političke i moralne superiornosti nema nužno i dodirnu tačku sa realnošću. U tom smislu, zaista ne vidim preteranu razliku između halucinacija iz DS i bedastoća vladike Amfilohija o tome kako su Srpkinje pobile više dece od Hitlera i Musolinija. I jedni i drugi kao da se takmiče ko će više promašiti temu.

Tajna originalnosti moje frizure su davno izgubljen češalj i prozor na kolima koji ne dihtuje

 

Zahvaljujući setu reformskih medijskih zakona koji su doneseni za vreme mandata Vlade u kojoj sam bio ministar, država se povukla iz vlasničke strukture medija i prepustila novinarskoj struci da preuzme profesionalnu i svaku drugu odgovornost. Da li su mediji tu šansu iskoristili ili nisu, pitanje je koje treba uputiti njima samima.

Danas u Srbiji postoji 440 registrovanih internet portala, 336 dnevnih i periodičnih novina, 211 radio-stanica, 164 televizijske stanice, a po podacima Ipsosa, čak 70.000 ljudi se izjašnjavaju kao medijski radnici. Da li postoji ekonomska opravdanost postojanja tolikog broja medija i da li imamo toliko čitalaca i gledalaca - nisam siguran, ali nam barem broj dežurnih narikača i kritičara, i to ne samo u medijskoj sferi, ne manjka.

Nebojša Krstić, marketing stručnjak

Da li ste imali više štete ili koristi od toga što ste prihvatili da budete ministar u Vladi Aleksandra Vučića?

- Kada opšti interes postavite ispred ličnog, onda sebi uopšte ne postavljate ovakvo pitanje. Velika mi je čast što sam bio ministar u Vladi Republike Srbije i ponosim se onim što smo tada kao tim postigli. Moja inteligencija je možda precenjena, ali nisam toliko glup da ne budem svestan da sam mnogima smetao i da oni nisu štedeli ni vreme ni energiju da mi nanesu što više štete, često brutalno ugrožavajući neistinama i mene i moju porodicu. Tu mislim na Vučićeve ostrašćene političke protivnike koji bi pre sami sebi izvadili bubreg nego priznali neki uspeh Vlade koju je on vodio, ali i na sve one koji se nikada nisu pomirili sa konceptom da partijska pripadnost nije nužan preduslov da bi dobro obavljali neku važnu funkciju u državi. O stručnjacima, među koje spada i gospodin Krstić, koji su to radili iz čiste obesti, ljubomore ili dosade jer je bilo i lako i bezbedno - da ne govorim. Ne žalim se što je bilo tako. Takav je posao koji sam obavljao, a takvi su i ljudi.

Foto: Tanjug/Đ. KOJADINOVIĆ

Zoran Hamović, direktor IK "Klio"

Da li se pripremate da budete novi ministar kulture? Da li ste zadovoljni izgledom i ustrojstvom obnovljenog MSU?

- Ukoliko gospodin Hamović kao bivši savetnik bivšeg ministra kulture Bradića raspolaže podacima o postojanju nekog posebnog kampa za pripreme budućih ministara kulture, voleo bih da me obavesti jer bismo mogli da ga zajedno posetimo, osokolimo kandidate i svaku sreću im poželimo. A što se tiče muzeja, presrećan sam. I kao ministar kulture i informisanja i po okončanju svog mandata proveo sam dosta vremena u zgradi MSU, u razgovoru sa kolegama i na samom gradilištu, tako da sam izuzetno vezan i za muzej i za njegove zaposlene i za njihovu prebogatu kolekciju. Presrećan sam što sam uopšte bio u prilici da svojim angažmanom doprinesem i rekonstrukciji i ponovnom otvaranju muzeja. Redovi pred ulazom i ushićenje publike će, nadam se, zagrejati i najhladnija srca opozicionih zloslutnika i drugih lažnih dušebrižnika.

Milan Živadinović, fudbalski trener

Zašto ste, dok ste bili ministar, dozvolili da toliki broj rijaliti-programa upropasti našu omladinu?

- Nikada ne bih bio toliko uspešan upropastitelj omladine da ih je gospodin Živadinović kao uvaženi trener malo bolje vaspitao. Rijalitije nisam ukidao ne samo zato što kao ministar nisam imao ama baš nikakve ingerencije nad sadržajem elektronskih medija već i zato što ne razumem u kojoj bi to paralelnoj realnosti bilo prikladno da se ministar bavi cenzurom. Međutim, u trenucima slabosti, kada bi me obuhvatio diktatorski žar i želja da ukinem neki rijaliti, ja bih uvek potražio inspiraciju u gospodinu Živadinoviću i gospodinu Anđusu na KCN sportu, pa bih istog časa počeo da držim časove solfeđa fudbalskim huliganima širom Srbije.

Svetlana Kitić, najbolja rukometašica sveta

Kod kojeg frizera idete jer mi se strašno sviđa vaša frizura?

- Joj, hvala na komplimentu, mada to u stvari nisam ja, već moja šauma. Tajna originalnosti je davno izgubljen češalj i prozor na kolima koji ne dihtuje. Loša strana predložene metode je što mi je preostalo kose za još svega nekoliko šamponiranja.

Foto: instagram.com/fashion_park_outlet

Tijana Dapčević, pevačica

Kada je sledeća audicija za Filharmoniju? Da dođem da oprobam sreću.

- Na audicijama za Filharmoniju sreća ne igra ama baš nikakvu ulogu, tako da možemo da zajedno uplatimo loto, pa dabogda nam se pozlatilo.

Katarina Živković, pevačica

Filharmoničari su svojevremeno sa parolom "Hvala što ne dolazite" zasvirali u "silikonskoj dolini". Kome biste se sada zahvalili što ne dolazi u BF?

- Verovao sam i verujem da takozvana elitna kultura ne bira strane i pripada svima. Gerilski marketing poput "Hvala što ne dolazite" je pomoću provokacije samo pomogao u toj misiji.

Dragiša Binić, bivši fudbaler

Da li je od devedesetih naovamo u težem stanju srpski sport ili kultura?

- Porediti stanje u sportu, kulturi ili bilo kojoj drugoj oblasti sa devedesetim godinama potpuno je besmisleno. Ali Srbi vole da zaboravljaju više nego leba da jedu. Naravno da se stalno moramo truditi da stvorimo što bolje uslove i za kulturu i za sport, ali talenat pojedinca i veliki rad oduvek su bili i biće presudni za uspeh. Nažalost, ne postoji ta vlast koja će meni pomoći da zaigram na Marakani ili gospodinu Biniću da briljira u "Labudovom jezeru".

Foto: Tanjug

Darko Glišić, predsednik IO SNS

Jednom ste izjavili da "čak ni Noris ne bi mogao da prođe bez filharmonijske audicije". Jesu li se kriterijumi u međuvremenu menjali?

- Pravila audicija su, naravno, ostala ista. Kandidati sviraju iza paravana tako da ih komisija koju čine šef dirigent i članovi orkestra ne vidi i, tek kada je završen proces odlučivanja, dobijaju imena i vide kandidate koji su položili. Tada započinje probni rad tokom koga nove kolege dobijaju svoje mentore, da bi na kraju procesa ceo orkestar glasao kako su se uklopili u filharmonijski tim. Mislim da je to jedan od razloga zbog čega Beogradska filharmonija okuplja najbolje muzičare i nema konkurenciju na regionalnoj sceni. Ko ne veruje - nek nam izađe na crtu. Sa ili bez Čaka Norisa.

Aja Jung, direktor BFI

Koju predstavu s nestrpljenjem očekujete na narednom Beogradskom festivalu igre?

- Kada bi se našla u avionu koji su oteli teroristi i naterali je da pročita njihov ultimatum - Aja bi od prvog tipa sa kalašnjikovim tražila da joj pridrži ogledalce da se našminka, usput pitala da li među taocima ima frizera jer joj nisu na vreme najavili snimanje, a zatim bi naduvala kamermana jer je izabrao loš ugao snimanja. Potom bi, umesto teksta koji je ispred nje, sa opravdanim oduševljenjem govorila o programu novog Beogradskog festivala igre i najavila da, između ostalih, dolazi i Dimitris Papajoanu.

Era Ojdanić, pevač

Predlažem Radišu Uroševića i Snežanu Đurišić za nove članove Filharmonije, slažeš li se?

- Bojim se da gospodin Ojdanić ne zna o čemu govori. Premalo je i novinskog prostora i mog vremena da bismo ovde držali kurs o tome zašto su babe - babe, a žabe - žabe.