IZMEĐU DVE ZEMLJE NEMA NEREŠENIH PITANJA! Ambasador Slovenije u Beogradu za Srpsku telegraf: Srbijo, računaj na našu jaku podršku!
IZVOR: Borislav KAŠANSKI - 22.02.2021 | 04:53
Između Srbije i Slovenije nema otvorenih pitanja, ekonomska i politička saradnja je na najvišem nivou, a Beograd u Ljubljani ima konstantnu i snažnu podršku u procesu integrisanja u Evropsku uniju.
Ovo u intervjuu za Srpski telegraf poručuje ambasador Republike Slovenije u našoj zemlji Damjan Bergant. Sa ambasadorom smo razgovarali na srpskom jeziku. Kaže, trudi se da ga što bolje nauči, a u tome mu je svakako pomogla i činjenica da je svojevremeno, u nekadašnjoj SFRJ, vojni rok služio upravo u Beogradu.
* Razgovor, otud, počinjemo privatnim pitanjem: "Kako je 2021. biti Slovenac u Beogradu?"
- Divno. Srbi su veoma otvoreni ljudi prema strancima, a, slobodno mogu reći, posebno prema Slovencima. Čim progovorim, posle dve rečenice odmah me pitaju da li sam Slovenac. Moj lični cilj je da popravim naglasak i da me u skoroj budućnosti to pitaju tek posle pet ili šest rečenica.
* Srbija i Slovenija, rekoste, nemaju otvorenih pitanja.
- Upravo tako. Ako se i pojavi neki problem, rešavamo ga odmah. Što se tiče ekonomije, pandemija koronavirusa malo je omela saradnju, ali siguran sam da će biti novih slovenačkih investicija u Srbiju, pre svega, u oblastima osiguranja, bankarstva, energetike. Sve slovenačke kompanije koje ovde posluju imaju veoma dobra iskustva i to je jaka preporuka za dolazak novih investitora. Takođe, srpski investitori su dobrodošli u Sloveniju i na konkretnim primerima se već pokazalo da je saradnja dvosmerna i obostrano korisna. Uostalom, vlasnici kompanija iz Srbije su u Sloveniji jaki igrači u turizmu, bankarstvu, poljoprivredi. Ono što želim da istaknem jeste činjenica da je kupovina Komercijalne banke od slovenačke "NLB grupe" pokazala da naši investitori doživljavaju Srbiju kao tržište s velikim potencijalom.
Srpska manjina ima sva prava* Kakav je položaj srpske manjine u Sloveniji? - Mi nemamo sintagmu manjine, naši zakoni prava ljudi drugih nacionalnosti regulišu kroz pojam narodnih zajednica. Ali to je pitanje terminologije, a, suštinski, Srbi u Sloveniji imaju sva kolektivna prava predviđena evropskim konvencijama. Vaših sunarodnika ima u tri grupacije: prva je autohtona zajednica u Beloj Krajini, koja ima nekoliko desetina pripadnika i živi na jugoistoku Slovenije još od vremena Turaka, druga su državljani Slovenije koji su srpskog porekla, a došli su pre 1991. ili tokom devedesetih, njih ima nekoliko hiljada, dok su treća i najveća grupa Srbi koji su došli da rade u Sloveniji i imaju radne dozvole. Inače, Slovenija je širom otvorila vrata za dolazak stručnjaka iz različitih oblasti jer nam je potrebna radna snaga. Mnogo srpskih lekara i stručnjaka iz drugih oblasti radi kod nas. |
* Slovenija je među zemljama EU koje su priznale nezavisnost tzv. države Kosovo. Kako vidite rešenje kosovskog pitanja s obzirom na to da neke druge države Unije ne priznaju da je Kosovo nezavisna država?
- Prvo, moram reći da je teško zamisliti ulazak Srbije u EU bez rešavanja tog pitanja. To je, svakako, problem koji će morati da se rešava na nivou Evropske unije. Ono što generalno mogu da kažem jeste da dve strane, Beograd i Priština, treba da nađu rešenje koje će u određenoj meri zadovoljiti interese obeju strana. EU, pa samim tim i Slovenija, takvo rešenje će prihvatiti.
* Ovaj razgovor vodimo u vreme korone? KOVID-19 je, čini se, uticao na sve segmente naših života. Mediji širom sveta, pa i slovenački, pišu u hvalospevima o procesu vakcinacije koji se odvija u Srbiji.
- Da, to je zaista veliki uspeh Srbije. Pokazatelj da ste na tom području sjajno organizovani. Moje mišljenje je da je vakcinacija jedini način da pobedimo opasnu bolest i drago mi je što je Srbija odlična u tom procesu. I mi u Sloveniji imamo dobre rezultate, dosad je vakcinisano više od 100.000 ljudi. Mnogo smo manji po broju stanovnika od Srbije, tako da je ta brojka sasvim zadovoljavajuća.
* Na kraju, mada to svakako nije najmanje važno pitanje, Srbiji se često upućuju zamerke što ima bliske odnose sa Rusijom i Kinom. Kakva je u tom pogledu pozicija Slovenije, kakvi su vaši odnosi s Moskvom i Pekingom?
- Znate kako, Slovenija je član EU i NATO, a kad je tako, onda se moraju poštovati zajednička pravila. Ipak, mi želimo da imamo najbolje moguće bilateralne odnose sa Rusijom i Kinom. Što se tiče Rusije, vezuje nas i pripadnost grupi slovenskih naroda i sa Moskvom imamo veoma dobre odnose. Takođe, mnoge slovenačke firme imaju sjajnu saradnju s kineskim partnerima.